Мала лисаста гуска () врста је гуске која је врло слична и сродна лисастој гуски (-{A. albifrons}-). Гнезди се на далеком северу Азије и врло је малобројна гнездарица Европе. У Феноскандинавији је враћена на стара станишта програмом реинтродукције. Научно име долази од латинског назива за гуску — -{anser}- и назива за црвена стопала — -{erythropus}-, који потиче од старогрчког -{eruthros}- што значи "црвено" и -{pous}- што значи "стопало".
Мала лисаста гуска зимује на крајњем југу Европе и јако је ретка на Британским острвима и Индији. Атрактивна врста и широко држана у приватним колекцијама, па се дешава да често бежи из заточеништва. Примерци виђени током лета или у друштву других домаћих животиња указују на могуће порекло из приватних колекција.
Опис лево|200п|мини|Портрет мале лисасте гуске лево|мини|Мала лисаста гуска лево|мини|Јаја мале лисасте гуске (Anser erythropus) left|thumb |Anser erythropus Обе врсте лисастих гусака се мало разликују у величини. Мала лисаста, са 53—66 центиметара дугачким телом и распоном крила 120—135 центиметара, није много већа од глуваре (-{Anas platyrhynchos}-), али се обе врсте лисастих гусака јасно разликују од дивље гуске својим јарко наранџасто обојеним ногама и мишолико обојеним покровним перима крила. Дивља гуска има кљун и ноге боје свежег меса, док су покровна пера крила плавкастосиве боје.
Обе врсте лисастих гусака имају изразито бело лице и широке црне пруге преко стомака.
Одрасла мала лисаста гуска, поред тога што је мања од лисасте гуске, има уочљив прстен жуте боје око ока, а белина на лицу иде до врха главе, док код лисасте белина иде само до чела.
Угроженост Мала лисаста гуска се сматра угроженом, али постоје програми реинтродукције животињских врста у дивљину како би се оснажиле крхке дивље популације. Мала лисаста гуска је обухваћена Споразумом о заштити афричко-азијских миграторних птица мочварица (AEWA).
Феноскандинавска популација Ова одвојена популација је процењена на 20 гнездећих парова и 60–80 одраслих индивидуа. Гнезди се на северу Норвешке и зимује у Грчкој, Бугарској и Турској. Главна станица до зимовалишта је мађарски Национални Парк Хортобађ, где врста проводи и до два месеца током јесење сеобе и месец дана на пролећној миграцији.
Други део феноскандинавске популације се гнезди у северној Шведској. Процењена величина ове популације 2015. године је око 15 гнездећих парова или 40—50 индивидуа укупно. Ова птица прати западни миграторни пут и зиму проводи у Холандији и Немачкој. Према Црвеној Листи IUCN-а из 2015, конзервациони статус ове популације је критично угрожен.
Референце
Спољашње везе
Сајберптичарење – Мала лисаста гуска Перје мале лисасте гуске (Anser erythropus) Портал до Феноскандинавског пројекта реинтродукције мале лисасте гуске
Категорија:Пловке Категорија:Пловуше Категорија:Гуске Категорија:Таксони које је описао Карл фон Лине Категорија:Птице описане 1758. године Категорија:Птице Северне Америке Категорија:Птице Азије Категорија:Птице Европе Категорија:Птице Србије Категорија:Птице описане 1758. године