Бафинова земља ()Baffin Island / Île de Baffin (Formerly Baffin Land) је једно од канадских арктичких острва у територији Нунавут, и део је канадског арктичког архипелага.
То је највеће канадско острво и пето по величини у свету са територијом од 507.451 -{km²}-. Има популацију од 11000 становника и густину насељености од 0,02 становника по -{km²}-.
мини|лево|300п|Североисточна обала Бафиновог острва, са видљивим глечером
Први Европљанин који је открио острво 1576. је Мартин Фробишер. Око 1615—1616. Вилијам Бафин је истраживао јужну обалу острва тражећи морски пут према северозападу. У деветнаестом веку арктички истраживач Едвард Пари је назвао острво у његову част.
Географија
Икалуит, главни град Нунавута, налази се на југоисточној обали. До 1987, име града је било Фробишер Беј, по истоименом заливу у којем је лоциран. Бафинове планине (-{Baffin Mountains}-) се протежу уз североисточну обалу острва и део су Арктичких Кордиљера (-{Arctic Cordillera}-). Маунт Один (-{Mount Odin}-) је највиши врх са висином 2143 до 2147 м. Два највећа језера су језеро Нетилинг (-{Nettilling Lake}-), 5.066 -{km}-² и језеро Амадјуак (-{Amadjuak Lake}-). У средишњем делу острва се налази Барнесова ледена капа (-{Barnes ice cap}-), која са полако смањује од 60-их година 20. века.
На југу се налази Хадсонов мореуз, који одваја Бафиново острво од копна Квебека. Јужно од западног краја острва налази се мореуз Фјури и Хекла, који одваја острво од полуострва Мелвил на копну. На истоку су Дејвисов мореуз и Бафинов залив, са Гренландом иза њега. Фокс басен, залив Бутија и Ланкастер Саунд одвајају Бафиново острво од остатка Арктичког архипелага на западу и северу.
Бафинове планине се простиру дуж североисточне обале острва и део су арктичких Кордиљера. Највиши врх је планина Один, са надморском висином од најмање , иако неки извори наводе . Још један значајан врх је планина Асгард, која се налази у националном парку Аујуитук, са надморском висином од . За планину Тор, са надморском висином од , се каже да има највећи чисто вертикални пад (оштра страна литице) од било које планине на Земљи, на . Планина Шарат,Mount Sharat са надморском висином од и проминенцијом од налази се на Бафиновом острву. Планина је добила име по геологу Шарату Кумару Роју, главном кустосу геологије у Природњачком музеју Филд у Чикагу. Рој, родом из Индије, студирао је у Индији и Лондону, а стекао докторат на Универзитету у Чикагу. Убрзо након што је почео да ради у Филд Мусеуму, придружио се Росон-Макмилановој експедицији 1927-1928 на Бафиново острво и Лабрадор. Ова 15-месечна експедиција почела је јуна 1927.
Два највећа језера на острву леже у јужном централном делу острва: језеро Нетилинг () и језеро Амадјуак () јужније.
Клима
Види још Канадски арктички архипелаг
Референце
Литература
Kuhnlein HV, R Soueida, and O Receveur. 1996.. .
Utting, D. J. Report on ice-flow history, deglacial chronology, and surficial geology, Foxe Peninsula, southwest Baffin Island, Nunavut. [Ottawa]: Geological Survey of Canada, 2007. http://dsp-psd.pwgsc.gc.ca/collection%5F2007/nrcan-rncan/M44-2007-C2E.pdf .
Спољашње везе
Baffin Island Острво у атласу Канаде Туризам Нунавут о острву Logbooks of the ship "Rosie" (1924-1925) at Dartmouth College Library Logbooks of the schooner "Vera" (1920) at Dartmouth College Library
Категорија:Острва Канаде Категорија:Острва Нунавута