Универзитетска библиотека у Крагујевцу је научна библиотека Универзитета у Крагујевцу и налази се у делу зграде Правног факултета, на адреси Улица слободе бб. Служи за наставне и научне потребе студената, универзитетских наставника и научних радника. Дан библиотеке је 6. мај, дан Светог великомученика Георгија – Ђурђевдан.
Библиотека поседује преко 120. 000 публикација које може да понуди корисницима, а такође пружа и све остале информације, библиографско претраживање, међубиблиотечку позајмицу и образовање сопствених корисника. У фонду се налазе дела из свих научних области, реферална збирка домаћих и страних приручника (енциклопедије, библиографије, речници), стручни и научни часописи, домаће и стране публикације и значајна збирка докторских дисертација и магистарских теза. Библиотека је депозитна за све докторске дисертације одбрањене на Универзитету у Крагујевцу. Универзитетска библиотека у Крагујевцу је део Виртуелне библиотеке Србије од њеног оснивања и примењује COBISS систем узајамне каталогизације, почев од 2003. године. Као високошколска библиотека припада Заједници библиотека универзитета у Србији (ЗБУС). Библиотека је укључена у Конзорцијум библиотека Србије за обједињену набавку - KoBSON од 2001. године.
Историјат Библиотеке Универзитет у Крагујевцу је основан 1976. године, са пет факултета у свом саставу, а годину дана касније настала је Универзитетска библиотека у Крагујевцу. Од самог почетка, завидна динамика развоја прати њен рад и развој Универзитета, који данас има дванаест факултета смештених у шест градова централне Србије, са око 20.000 студената. Током четири деценије свог постојања, Универзитетска библиотека у Крагујевцу је остварила значајне резултате у раду и примени савремених информационих технологија и постала значајна институција науке и културе на територији Србије и региона.Од Лицеја до Универзитета. Крагујевац: Универзитет „Светозар Марковић“, 1992.
Крагујевац као седиште првих школских институција Крагујевац као административни центар Шумадијског округа и седиште Универзитета у Крагујевцу, баштини значајну историјску прошлост, везану за настанак првих просветних и културних институција у доба Кнежевине Србије. Лицеум Књажества сербског (Лицеј), као прва високошколска институција обновљене српске државе, заједно са библиотеком у саставу тадашњег Министарства просвете, оснива се 1838. године. Након премештања престонице из Крагујевца 1841. године, наставља са радом у Београду. Утемељене су везе које воде од ове институције до оснивања Универзитета у Београду и Универзитетске библиотеке „Светотар Марковић“, али треба имати на уму да Крагујевац наставља традицију српског педагошког образовања. Оснивањем прве Учитељске школе 1871. године, почиње стогодишња традиција педагошких школа у Крагујевцу, која траје до 1975. године. Женска учитељска школа, основана 1903. године, 1945. прераста у мешовиту учитељску школу „Милоје Милојевић“, која престаје са радом 1972. године. Истовремено се и оснива одељење Природно-математичког факултета у Крагујевцу, које наслеђује целокупан инвентар школе, заједно са зградом и библиотеком, која је тада бројала око 17.000 књига. Виша педагошка школа, онована 1950. године у Крагујевцу, на самом почетку рада наслеђује фонд некадашње библиотеке Министарства просвете и ради до 1975. године. Након укидања ове инстутуције, фонд који је бројао око 13.000 књига и више десетина наслова часописа, поделиће касније Природно-математички факултет и Универзитетска библиотека у Крагујевцу.
Оснивање и прве године рада
Лако је пратити историјску нит која води до оснивања Универзитета у Крагујевцу, маја 1976. године, у чијем саставу су тада пет факултета и два института. Темељи дужи од једног века претходили су оснивању Универзитетске библиотеке, након стицања свих услова. Универзитетска библиотека се оснива годину дана након оснивања Универзитета у Крагујевцу, 6. маја 1977. године, одлуком Скупштине Универзитета, као посебна служба у саставу Универзитета. Било је неопходно организовати начин за коришћење стручне литературе и информација за потребе факултета у тадашњем саставу Универзитета, те је припремљен Развојни план Универзитетске библиотеке. Првенствено смештена у истој згради у којој се налазио и Ректорат, Библиотека започиње рад на 525m3 укупног простора. Тада располаже читаоницом капацитета 70 читалачких места, са три радне просторије и једним магацином. Почетни фонд се брзо увећава планском куповином уџбеничке и стручне литературе за потребе факултета који су били у саставу Универзитета у Крагујевцу. Запошљава се укупно осам стручних радника - библиотекара и књижничара. Читаоница је била отворена за студенте и запослене на Универзитету, али су је могли користити и матуранти средњих школа. Од самог почетка рада, Универзитетска библиотека користи размену и међубиблиотечку позајмицу као вид попуне фонда, како би се превизишао проблем недостатка стручних публикација. Формирају се алфабетски, стручни и топографски каталог, планира се и израда централног каталога Универзитета, која није реализована. Године 1981. Универзитетска библиотека је пресељена у новоизграђену зграду заједно са Правним факултетом, где се и данас налази. Целокупан простор који Библиотека заузима прављен је наменски за библиотеку, састоји се од читаонице са галеријом, читаонице периодике, десет канцеларија, главног магацина, четири помоћна магацина и више помоћних просторија, укупне квадратуре 1.500m3. Планском набавком, број књига се брзо увећавао уз велики број поклона институција и појединаца. Године 1980, у састав фонда улазе наслеђени легати Учитељске и Више педагошке школе, који су, након укидања ових институција, првенствено припали Природно-математичком факултету. 30.000 књига које су постојале у библиотекама ове две школе, Универзитетска библиотека је инвентарисла у две посебне библиотеке целине. Издвојено је око 17.000 књига, део је остао на Природно математичком факултету, а део наслова који није одговарао потребама фонда, поклоњен је основној школи „Радоје Домановић“. Ова значајна књижна целина обилује малотиражним издањима научне грађе и белетристике на више језика. Фонд је од посебног значаја јер убраја публикације које не поседује ниједна библиотека у Србији сем Универзитетске библиотеке у Крагујевцу.Јововић, Радојко, Милутиновић, Милутин. Споменица : век Учитељске школе у Крагујевцу (1871—1971). Крагујевац : Удружење пензионисаних просветних радника, 2009.
Легати, поклони и фонд старе и ретке књиге
Легати институција Легат Учитељске школе, добијен 1980. (8.162 публикација) Легат Више педагошке школе, добијен 1987. (8.718 публикације) Легат Радничког универзитета Крагујевац, добијен 1994. (940 публикација)
Легати појединаца: Легат Драгољуба М. Поповића, добијен 1980. (135 публикација) Легат проф. др Душана Симића, добијен 1989. (852 публикације) Легат проф. др Владислава Ђукића, добијен 1989. (277 публикација) Легат проф. др Владимира Водинелића, добијен 1989. (462 публикације) Легат проф. др Милорада Бојића, добијен 1990. (30 публикација) Легат проф. др Стевана Веиновића, добијен 1992. (132 публикације) Легат проф. Софије Вукадиновић, добијен 1993. (97 публикација) Легат проф. Предрага Митровића, добијен 1994. (116 публикација) Легат проф. др Мирослава Лазаревића, добијен 2001. (1.235 публикација) Легат проф. др Живомира Спасића, добијен 2006. (900 публикација) Легат проф. др Владимира Вељовића, добијен 2006. (409 публикација) Легат проф. др Светозара Стојановића, добијен 2011. (2.500 публикација)
Поклони књига
Поред наведених легата, Универзитетска библиотека у Крагујевцу поседује у свом фонду и вредне поклоне. Поклон добијен 2003. године од невладине организације ACDI/VOCA. Поклон је реализован у оквиру пројекта "Набавка уџбеничке и друге литературе", а садржи 352 уџбеника и 1.754 публикације из различитих стручних области: књижевност домаћих и страних писаца, историја, уметност, граматика српског и страних језика, речници, приручници из области информатике, као и остала стручна литература. Поклони Министарства науке, Библиотеке САНУ, Библиотеке Матице српске, Универзитета у Београду, Универзитета у Новом Саду, Универзитета у Нишу, Немачке истраживачке заједнице у Бону, Goethe-Instituta, Амбасаде Индије, Центра за савремену историју из Београда и др.
Међу дародавцима су и бројни појединци: Поклон Ненада и Верице Пејчић, добијен у јануару 2011. године. Библиотека је добила 3.200 наслова монографских публикација, а поклон представља личну библиотеку њихове прерано преминуле кћери Лидије Пејчић. Поклон породичне ризнице књига покојног Миодрага Јовановића, лозничког документатора и енциклопедисте, који је Библиотеци завештала његова супруга Споменка Јовановић 2011. године. Поклон садржи 300 публикација, и значајну фото-документацију. Поклон академика Ивана Гутмана, који садржи 105 публикација из породичне библиотеке, међу којима је и 20 томова Интернационалне енциклопедије на енглеском језику. Поклон Зорана Петровића, професора енглеског језика и других.
Фонд старе и ретке књиге
Поред збирки легата, Библиотека се поноси и збирком старе и ретке књиге. По законским Критеријумима за процену и категоризацију старе и ретке библиотечке грађе, део публикација из овог фонда не испуњава услове и критеријуме да буде третирана као стара и ретка књига. Међутим, чињеница да је у ту збирку убројан велики број књига које сем Библиотеке Матице српске и Народне библиотеке Србије, има још само Универзитетска библиотека у Крагујевцу, била је довољна да их убројимо у ретка, малотиражна издања. Поводом петнаестогодишњице рада Библиотеке, 1992. године, приређен је први Каталог старе и ретке књиге у фондовима Универзитетске библиотеке у Крагујевцу. Каталог је садржавао 241 наслов и био подељен на три поглавља: Књиге издате до краја 1900. године, Књиге издате за време Првог светског рата (1914—1918), Књиге издате за време Другог светског рата (1939—1945).
После двадесет година, 2012. године, издат је нови Каталог старе и ретке књиге са 444 јединице. Најстарија књига у фонду је Corpus juris canonici. T. 1 из 1730. године, писана на латинском језику, из области црквеног права. У локалној бази инвентарисана је као стара и ретка књига са ограниченом доступношћу.
Пројекти Од самог оснивања, велика пажња се поклања прикупљању и чувању Рефералне збирке, која се налази у читаоници Библиотеке. Изменом законских прописа, 1985. године Универзитет у Крагујевцу доноси Одлуку о оснивању Универзитетске библиотеке као самосталне радне организације, која се региструје у Окружном привредном суду 1986. године. Библиотека данас представља равноправну чланицу Универзитета у Крагујевцу. Издавачка делатност започета је издавањем Билтена приновљених публикација. Билтен је штампан у периоду од 1983—1996. године, по четири свеске годишње, да би касније прерастао у интерни документ. Редовно се штампају Библиографије радова наставника и сарадника Универзитета, као и Библиографије докторских дисертација и магистарских теза, које обухватају грађу објављену у интервалима од по пет година. Последњи томови штампани су 2011. године, након тога материјал за библиографије се може наћи само у електронској верзији.
Аутоматизација пословања започиње 1987. године, када се за библиографску обраду грађе користи софтверски пакет CDS/ISIS, тада широко распрострењен, настао под патронатом UNESCO–а, прилагођен домаћим корисницима од стране Народне библиотеке Србије. Истовремено, сопственим снагама развија се апликација за праћење циркулације. Исте године напушта се рад на ажурирању лисних каталога, што је представљало својеврстан искорак и илустровало жељу библиотекара за иновацијама у раду.