Специјална болница за плућне болести у Сурдулици, позната и као Санаторијум, изграђена је 1924. године. Њен оснивач био је краљ Александар I Карађорђевић, а намењена је за рехабилитацију оболелих учесника Балканских и Првог светског рата. Убрзо је постала доступна свим пацијентима са различитим обољењима плућа, па је и данас једина те врсте на југоистоку Србије.

Као већ реномирана установа, сурдуличка Специјална болница за плућне болести помогла је 60-их година 20. века у оснивању Института за плућне болести у Сремској Каменици. Тада је педесетак медицинских сестара и техничара и неколико лекара решило да пређе у новоосновани Институт.

Током Нато бомбардовања 1999. године једна од мета је била и болница. Том приликом срушен је објекат који је задужбина трговца Драгољуба Митића из Београда. Годину дана касније изграђен је нови, који је 2005. пуштен у рад. Веома је добро и савремено опремљен, са капацитетом од 40 лежајева, од тога 20 лежајева за палијативну негу. Изузев болнице у Сокобањи, овај Сурдулички болнички комплекс је једини овако специфичне намене у Србији. Према њему гравитира 250.000 становника из Пчињског округа и Косовско поморавља.

Специјалност Специјална болница за плућне болести у Сурдулици обавља специјалистичко–консулативну и стационарно–здравствену делатност у области пнеумофтизиолошке заштите становништва Пчињског округа. У оквиру своје делатности нарочито проучава здравствено стање становништва у оквиру пнеумофтизиолошке заштите. Ова установа је знатно допринела проналаску извора и ерадикацији туберкулозе на подручју Пчињског округа, тако да је инциденција туберкулозе сведена на свега 16 случаја на 100 000 становника.

Болница такође проучава проширеност малигних болести плућа, као и хроничне болести плућа, спроводи мере здравственог васпитања у домену своје делатности, прати и спроводи стручне и научно утврђене методе дијагностике лечења и касније рехабиталације плућних болести. Обезбеђује услове за стално стручно усавршавање запослених и на тај начин спроводи мере сталног унапређења стручног рада.

Услуге У обављању своје здравствене стационе делатности, специјална болница за плућне болести у Сурдулици пружа дијагностичке и терапијске услове, смештај и здравствену негу пацијената. У обављању специјалистичко–консулатативне делатности, односно амбулантних прегледа, врши услуге на целом подручју општине Сурдулица, општине Босилиград и шире. Осим амбулантних прегледа лекара пнеумофтизиолога, пружа и услуге микробиолошке дијагностике, алерголошке дијагностике и рендгенске дијагностике. Болница располаже капацитетом од 100 пацијената и подељена је у неколико организационих јединица.

Историја Градња болнице започета је 1922. године, уз помоћ тадашње владе Краљевине Југославије и под патронатом краља Александра I Карађорђевића. Свечаном отварању 24. августа 1924. присуствовали су лично краљ Александар, краљица Марија, кнез Павле и кнегиња Олга са дипломатским кором. Болница је изградјена је за потребе рехабиталације оболелих у Балаканским ратовима и Првом светском рату.

Избор локације био је условљен изузетно повољним климатским карактеристикама подручја у односу на целокупну територију Србије. Чист ваздух и климатски услови су били у то време једини лек за лечење туберкулозе, тадашње грудобоље. Стручњаци из Енглеске и Француске су дошли до сазнања да на овом месту постоји такозвана „ружа ветрова”, односно се овде преплићу егејска, умерено-континентална и планинска клима са Власинске висоравни, која изузетно погодује пацијентима оболелим од туберкулозе и других плућних болести.

Према сећањима некадашњих радника ова здравствена установа представљала је својеврсни град у малом. Поред терапије која је подразумевала спавање на отвореном уз коришћење лекова, пацијентима су припремани квалитетни оброци од намирница из сопствене производње. Организован је и културно–забавни и едукативни програм како и спортска рекреација. Болница је имала сопствени аутобус који је довозио болеснике са подручја целе некадашње Југославије. Првенство у лечењу су имали млађи људи, који су распоређивани у специјализоване болнице преко тадашњег министарства здравља у краљевини Југославији.

Током Нато бомбардовања 1999. године једна од мета је била и болница у Сурдулици. Том приликом срушен је објекат који је задужбина трговца Драгољуба Митића из Београда, коју је подигао у знак захвалности што му је ту излечена ћерка.-212 Страдало је 30 цивила, тачније избегла и расељена лица из Хрватске и Босне, док је 88 повређено. Годину дана касније изграђен је нови објекат, који је 2005. пуштен у рад. Веома је добро и савремено опремљен, са капацитетом од 40 лежајева, од тога 20 лежајева за палијативну негу.

Изглед

Комплекс болнице је позициониран на јужној страни Сурдулице и данас обухвата два болничка здања Специјалне болнице за плућне болести, Дом за смештај старих лица, четири типска болничка павиљона и неколико помоћних објеката. Посебна вредност Санаторијума огледа се у постојању четири типске складне грађевине (павиљона) са пространим отвореним тремовима за смештај и лечење оболелих од плућне туберкулозе, као и болничких зграда и осталих пратећих објеката распоређених у оквиру парка са столетном четинарском шумом која се простире на око 14 ha. Павиљони су делимично сачувани у изворном облику или су претрпели мање интервенције, а један од њих је у великој мери урушен. Због изузетно чврсте грађе већина павиљона сачувала је изворни облик. Највеће оштећење болница је претрпела током НАТО бомбардовања 1999. године, када су до темеља срушени Старачки дом и Митићев павиљон. Данас су ови објекти поново узграђени, докостали пропадају, а један павиљон је претворен у магацин и вешерницу.

Готово сви објекти овог комплекса имали су правоугаоне основе, са приземљем зиданим у камену и дрвеним тремом по дужој страни грађевине. Чврсте и монолитне композиције оживљене су ритмом облика који вуку корене из балканске и фолклорне традиције. Сведеност на основне архитектонске елементе, лук, трем и кров, једно је од основних обележја које не дозвољава утисак монотоности на фасадама. Фасаде на свим објектима су различито компоноване, поседују различите визуре и окренуте су ка велелпном простраснтву парка, са отвореним базеном, фонтанама са рибицама и тениским теренима, чинећи складну и динамичку просторну целину. Познати лекари Први управник ове здравствене установе био је доктор Ленкосавић, један од највиђенијих и најстручнијих специјалиста за грудне болести у то време. После Другог светског рата у болницу долази и доктор Миломир Петковић, пнеумофтизиолог, а 60-их година 20. века и примаријус доктор Ненад Брзаковић, специјалиста за плућне болести, који је оставио неизбрисив траг у овој болници. Упамћен је и по томе што је своје велико знање и искуство преносио не само на овдашње лекаре већ и на лекаре из других здравствених установа. Када је, као већ реномирана установа, 60-их година 20. века сурдуличка Специјална болница за плућне болести помогла у оснивању Института за плућне болести у Сремској Каменици, доктор Брзаковић је са својим сарадницима прешао у овај новоосновани Институт.

Историјски значај Санаторијум је од тренутка полагања камена темељца 1922. године постао незаобилазни део сурдуличке баштине. Комплекс Специјалне болнице представља важан комплекс, има посебну споменичку, историјску и амбијенталну вредност и једно је од најлепших места Сурдулице. Сама болница је изузетно вредно материјално сведочанство настанка и историјског развоја система здравствене заштите у овом делу Србије.

Референце

Литература

Спољашње везе

Категорија:Грађевине у Сурдулици Категорија:Болнице у Србији