мини|Дом културе у Жагубици, административном центру Хомоља мини|Топографска војна карта Хомоља Хомоље је мања географска област у источној Србији јасно ограничена планинским венцима са свих страна. Од Звижда на северу одвају се Хомољске планине (940 -{m}-), од Ресаве на југу венац Бељанице (1339 -{m}-), од равничарске доње Млаве на западу ниске Горњачке планине (825 -{m}-). Овако уоквирена геоморфолошка целина састоји се из два дела: Жагубичке котлине на истоку и Крепољинско-крупајске котлине на западу, између којих је бељаничко-хомољска пречага.
Због велике одвојености и неприступачности, Хомоље је у стара времена служило као „збег”. За разлику од несигурних старих времена када је у Хомољу владала хајдучија и када се морало далеко заобилазити, централно место ове области у регионалном комплексу источне Србије, предодредило јој је, у садашњем времену, веома повољан географски положај.
Долином Млаве повезано је са плодном доњом Млавом и Стигом, преко превоја на Црном врху са Црноречком котлином и Тимочким басеном, преко нижих делова Хомољских планина и долине Пека са Звиждом и Поречом, а преко обронка западне Бељанице са Ресавом. Међутим, овако погодне природне погодности не само да су недовољно искоришћене, већ је евидентно и губљење постојећих саобраћајних функција. Основни разлог оваквог стања је недостатак квалитетних путева, као и лоше одржавање постојећих. Због тога Хомољу пети опасност да постане саобраћајно „острво” које ће заобилазити као и раније.
У хидролошком смислу Хомоље припада горњем сливу реке Млаве, која тече његовим средишњим делом и представља хидрографску окосницу целе области.
У административном погледу Хомоље скоро у потпуности припада општини Жагубица, са извесним одступањем било од једне или друге целине.
Територија Хомоља има изглед неправилног правоугаоника постављеног у правцу исток-југоисток-запад-северозапад дужине око 35 -{km}-, и највеће ширине 26 -{km}-.
У административно-политичком погледу, општина Жагубица се граничи са општинама: Петровац, Деспотовац, Бор, Мајданпек и Кучево.
Физичко-географске одлике Хомоља
Рељеф мини|Хомољске планине (Велики Вукан) Рељеф Хомоља одликује се заступљеношћу разноврсних облика насталих као резултат сложеног деловања ендогених и егзогених фактора. Ово подручје одликује се разноврсношћу облика, јер се ради о брдско-планинском подручју углавном кречњачког састава. Због тога има доста пећина и других крашких појава (јама, понорница). Најпознатија јама на територији ове области је Ивков понор на Бељаници. Спада у ред понорских јама јер у њој нестају воде понорнице Речке. Према досадашњим испитивањима једна од најлепших пећина у источној Србији је Погана пећина која се налази на северној страни Горњачких планина, односно у пределу Врања – у Крепољинском атару. Ту су и две клисуре – Горњачка и Рибарска о чијим лепотама је доста писано јер се сматра да су међу најатрактивнијим у Србији.
Клима Хомоље се налази између 44° 05' и 44° 22' северне географске ширине и између 21° 31' и 21° 50' источне географске дужине. Ова чињеница, поред осталих, условљава да клима буде умерено континентална. Пролећа и јесени се одликују променљивошћу временских прилика, лета су са доста стабилним временом и повременим падавинама, док су зиме доста дуге и оштре. Најхладнији месец у години је јануар са средњом просечном температуром од скоро -2 °C, а најтоплији јул са просечном температуром која је нешто преко 19 °C. Најчешћи ветар Хомољем дува са истока и југоистока који је у народу познат као кошава.
Хидрографија мини|Врело Млаве мини|Крупајска река Хидрографска мрежа Хомоља је наједнако развијена. Хидрографску артерију ове области представља Млава. Ово је једна од најдужих река у источној Србији, чију укупну површину слива у Хомољу можемо поделити на део који припада Жагубичкој и део који припада Крепољинско-крупајској котлини. Млава настаје од отоке Жагубичког врела и Тиснице.
У хидролошком погледу Хомоље је веома интересантно. Речни токови у Крепољинско-крупајској котлини, која се у народу назива и Доња река, су Млава, Крупајска река, Брезничка река, Медвеђичка река, Дубочица и бројни потоци.
Извори и врела се могу поделити у три групе: нормалне, крашке и термалне. Нормални извори су најбројнији у овој области. Јављају се у теренима изграђеним од вододржљивих геолошких формација. Крашки извори и врела избијају на површину из кречњачких пукотина и пећинских канала. Једини интермитентни извор у источној Србији – Хомољска потајница, на северном ободу Жагубичке котлине.
Идући од истока према западу врела су: Врело Млаве, Белосавац, Суводолско и Изваричко врело. Постоје и врела: Мале Тиснице, Лопушња, Врело Комненске реке и Крупајско врело.
Крупајско врело се налази испод западног кречњачког одсека Бељанице на надморској висини од 220 -{m}-. Смештено је у атару села Милановца. Ово врело спада у групу крашких врела, а температура воде креће се од 9-11 °C.
Жагубичко врело или Врело Млаве, како се у народу још назива, избија у крајњем југоисточном делу Жагубичке котлине, на надморској висини 312 -{m}-. Само врело има изглед мањег језера, а унутрашња површина врела је 655 -{m²}-. Жагубичко врело има зелену до тамнозелену боју воде, а температура воде креће се од 9,3- 11 °C.
Земљиште Сва земљишта хомољске територије припадају углавном аутоморфном реду, најкрупнијој систематској јединици у класификацији земљишта овог дела источне Србије. Земљишта овог реда одликују се нормалним влажењем само под утицајем атмосферских падавина. Изузетак су земљишта поред Млаве и њених притока, која се навлажују под утицајем допунске воде из подземља, а ређе и поплава. Неразвијена или иницијална земљишта захватају релативно мале површине. Овој класи земљишта припадају у Хомољу литосоли (камењари), регосоли и колувијална земљишта. Камењари се јављају на више издвојених површина, посебно на Бељаници и Хомољским планинама. Регосоли – настају одношењем раније формираних земљишта. Колувијална земљишта су најплоднија земљишта у Хомољу концентрисана око Млаве и њених притока.
У групу развијених земљишта спадају: Ранкери – захвата малу површину, заступљено на Бељаници на висини 1000-1150 -{m}-., Смоница – карактерише је високо продуктивна вредност (простор између Јошаничке и Вуковачке реке), Гајњаче – у атарима Близнака и Крупаје, Псеудоглеј – заступљено на различитим висинама и хатарима, Рендзине – најраспрострањеније земљиште је формирано на њима.
Биљни и животињски свет На овој територији се не могу јасно издвојити нити разграничити региони који се карактеришу посебним биљним асоцијацијама. Може се издвојити травни и шумски покривач.
Травни покривач – ливаде и пашњаци имају велику заступљеност. Он је заступљен од најнижих делова равни до највиших делова планинских венаца.
Мочварну вегетацију срећемо поред речних токова. Најчешће је чине шевар, трска, барска млечика, љутић и барски раставић.
Долинске ливаде – махом су претворене у оранице. Овде се најчешће јављају бела детелина, црвена детелина, усколисна боквица и др.
Шумска вегетација Хомоља заступљена је са неколико типова. На влажним теренима може се срести стабла лужњака, бреста или јасена. Ту је и бела врба, црвена врба, жута врба, црна врба, бела и црна топола, црна јова и др. Средње висине карактеришу храстове шуме. Осим храста, ту је и цер, китњак, клен, граб, глог и др. Изнад храстових се простире појас букових шума које захватају највеће површине у Хомољу. Четинарске шуме захватају мале површине.
Хомоље се одликује посебним врстама дивљачи. Травне површи настањују срне и зечеви чији је број у последње време повећан. Велике штете пољопривреди наносе дивље свиње и јазавци, а живинарству на салашима и лисице. Заступљене су и животиње: веверица, срна, вук, фазани...
Становништво
У историјском времену овај део наше земље насељавају Илири и Трачани. На подручју североисточне Србије били су Трибали, трачко племе које је живело у колибама и сојеницама. У 3. веку п. н. е. дошло је до инвазије Келта. Њих су потиснули Римљани. У 2. веку п. н. е. вршили су најезде Готи.
Словенске групе народа насељавају се у 5. веку, а половином 7. века долазе и Срби из старе постојбине – иза Карпата.
Турско освајање проузроковало је снажне миграције од југа ка северу. Опустело Хомоље после велике сеобе Срба, насељава у великим скупинама косовско становништво.
Велики удео у данашњој структури становништва Хомоља, поред српског има и влашко становништво. О власима се до данашњих дана мало писало, посебно на овом простору. Углавном се подаци о њима могу срести у опису обичаја, ношње и економског живота.
Број становника, густина насељености по попису из 2002. године Насеље Површина (км²) Број становника Просечна густина насељености (бр.ст/км²) Жагубица 189,84 3197 17 Лазница 74,81 2440 33 Крепољин 47,80 1958 41 Суви до 91,33 1365 15 Осаница 66,52 1281 19 Сиге 19,84 935 47 Милатовац 22,16 913 41 Крупаја 25,52 766 30 Јошаница 36.10 708 20 Милановац 16,47 595 36 Селиште 61,00 567 9 Рибаре 19,08 542 28 Вуковац 22,95 519 23 Близнак 20,41 412 20 Изварица 18,93 396 21 Брезница 22,37 244 11 Медвеђица 4,76 46 10
Што се тиче броја становника у насељима општине Жагубица, из горенаведене табеле, може се закључити да ниједно насеље преко 3200 становника. Највећи број има Жагубица, затим Лазница па Крепољин. Међутим, постоје и насеља са веома малим бројем становника као што су: Медвеђица, Брезница и Изварица.
Густина насељености Густина насељености овог простора је веома мала. Најмања је у Селишту и Медвеђици, а највећа у Сигама и Крепољину.
Природни прираштај становништва Кретање стопе природног прираштаја одвија се у зависности од стопе наталитета и морталитета. Највећи природни прираштај у Хомољу забележен је у другој половини 19. века (1881 – 1885. године), када је износио 20,0‰. Од тада је кренуо силазном линијом, тако да пред Други светски рат пада на 2,0‰. Привремено се повећава у другој деценији после рата (до 7,8‰), а затим се наставља опадање. Нагли пад је уследио после 1976. године од када не показује позитивну вредност. Тако је 1977. године природни прираштај износио -0,4‰, 1981. године -0,5‰, а године 1986. чак -5,9‰.
Низак ниво природног прираштаја и његове негативне тенденције делују примарно на бројно опадање становништва, као и на укупне промене у распореду и размештају популације.
Миграције На карактеристике миграције становништва утиче знатна заосталост Хомоља у односу на суседне области. Поред емиграционог процеса доминантне су и локалне миграције и то углавном из праваца сеоских насеља општине ка Жагубици или Крепољину ради запослења или из једног насеља у друго због склапања бракова (женидбено-удајне миграције).
Локалне миграције су најзаступљеније у Хомољу јер се 70,8% досељеног становништва селило у оквиру територије жагубичке општине, што је одлика неразвијеног подручја.
Дневне миграције у Хомољу зависе и од распореда радних организација, просторног распореда и близине насеља у односу на развијене центре, размештаја просветних, здравствених и јавноуправних и других установа и друго.
Миграције у иностранство – запошљавање у иностранству представља значајну карактеристику становништва Хомоља. Последњих година ове миграције се повећавају, тако да данас њихов удео у укупном становништву износи око 5%, док од укупног броја радника на њих отпада преко 25%.
По попису од 1981. године удео лица у иностранству у појединим насељима је знатно већи. У Селишту је износио 9,5%, у Медвеђици 9,1%, а у Сигама 9% итд.
Насеља мини|Рибаре, Доња Мала мини|десно|250п|Панорама Лазнице Вековна предодређеност Хомоља на самосталан живот због природне ограђености планинским венцима, имала је великог утицаја на процес насељавања, на формирање насеља. За положај насеља у овој области од највећег значаја биле су долине Млавских притока.
Данас у Хомољу постоји 17 насеља. Жагубица је градско насеље и општинско средиште. Крепољин добија облике варошице, док су преостала насеља сеоског типа и различитог положаја.