мини|249x249п|Улични педикир у Бамаку Педикир је занимање које се бави неговањем ногу, нарочито стопала, подсецањем ноката на ногама, као и сасецањем жуљева.

Инструменти којима се служи педикир су маказе-клијешта за сечење ноктију на ногама, турпија за нокте, турпија за задебљалу кожу на табанима.

Појам педикира Педикир представља и медицински и естетски третман неге стопала и ноктију на ногама. Сам назив потиче од латинских речи pedis (стопало) и curare (нега). Иако се у савременом друштву често посматра као део козметичке рутине и превентивне хигијене, пракса одржавања здравља и естетике стопала користила се још у древним цивилизацијама.

Историја Кроз историју, третмани стопала су имали вишеструку улогу, од симбола друштвеног статуса и племићког порекла, преко традиционалних метода лечења, па све до стандардизованог дела савремене индустрије лепоте.

Историјски корен педикира везују се за древни Египат, Вавилон и древну Кину. Најстарији материјални докази потичу из Египта око 2400.године пре нове ере, где рељефи у гробницама приказују третмане за негу стопала и шака којима су подвргавани припадници виших слојева. Док су владари и племство користили мирисна уља, природне боје као што је кана за декорисање ноктију, медицинско збрињавање жуљева помоћу примитивнох стругача било је доступно и осталим слојевима.

У Вавилону су припадници властеле користили прибор од чистог злата, при чему је боја пигмента на ноктима означавала друштвену касту.

У античкој Кини и касније током динасије Минг, припадници краљевских породица користили су специјалне мешавине за бојење ноктију како би истакли свој статус.

Развој третмана у класичној антици и средњем веку постепено је усмерио фокус ка функционалној хигијени и ортопедској нези. У античкој Грчкој и Римском царству, стругање задебљања коже, уклањање жуљева и хидратација постали су саставни део културе јавних купатила и унапређења здравља.

У средњовековној и ренесансној Европи, негу стопала углавном су спроводили народни лекари користећи примитивне скалпеле и природне мешавине за негу. До раног 19.века у западној Европи педикир се примарно третирао као хирушка заштита и медицинска нега стопала, да би се тек крајем тог века, под утицајем високе класем поново профилисао као естетски третман.

Током 20. и 21.века дошло је до масовне популаризације и технолошке модернизације ове праксе. Са развојем филмске индустрије у боји 1920-их година и каснијим ширењем телевизије, нега стопала и ноктију је постала део глобалних козметичких трендова, а компаније су почеле са серијском производњом специјализованог прибора. Ширење салона лепоте током 1980-их и 1990-их омогућило је да педикир постане широко доступан свим друштвеним слојевима. Савремени приступ педикиру обухвата синтезу хигијенских, медицинских и естетских метода. Од хидротерапијских купки, парафинских третмана и коришћења електричних турпија за прецизно обликовање, до строгих протокола дезинфекције и стерилизације чиме се спречава настанак инфекција и болести ноктију.

Ризик педикира Иако се педикир у козметичким салонима често сматра опуштајућим третманом, он са собом носи озбиљне здравствене ризике доколико се не спроводе строге мере хигијене и стерилизације.

Најчешћа опасност је пренос бактеријских, гљивичних и вирусних инфекција (попут атлетског стопала, гљивичних обољења ноктију), што се дешава услед коришћења нестерилисаног приборам вишекратне употребе једнократних алата или недовољно дезинфикованих купки са циркуацијом воде. До додатног ризика долази употребом заједничких лакова за нокте кроз које се могу преносити патогени, као и због нестручног сечења заноктица или неправилног сечења ноктију које проузрокује њихово урастање и настанак рана подложних инфекцијама

Медицински педикир Медицински педикир представља стручнни третман неге стопала који спроводе квалификовани стручњаци, подијатри, у строго контролисаним и стерилним условима. За разлику од естетског педикира, главни фокус медицинског педикира је превенција, дијагностика и третирање конкретних здравствених проблема стопала, гљивичних и бактеријских инфекција, ураслих ноктију, задебљања коже. У овом процесу користи се искључиво материјал за једнократну употребу и инструменти од нерђајућег челика који су подвргнути процесу стерилизације у аутоклаву под високом температуром и пртиском. Овакав третман се посебно препоручује ризичним категоријама пацијената, попут особа с дијабетесом, лошом циркулацијом, хроничним обољењима стопала.

Референце

Категорија:Хигијена Категорија:Естетика