Лујза Јакшић (Берлин, 1860 — Београд, 1942) била је српска преводитељица, учитељица, наставница, гувернанта, писац Прве граматике енглеског језика у Србији.Косара Цветковић, Педесетогодишњица Више женске школе у Београду (1863-1913), Београд 1913;Ненад Томовић, Прва граматика енглеског језика у Србији, Психологија, 2005, бр.3.Милан Јовановић Стојимировић, Силуете Старог Београда, Београд 2008. Приписују јој се заслуге за оснивање ђачке трпезе, као и новчано помагање дневног листа „Штампа“ који је основао и водио њен супруг, предратни публициста и дипломата Светолик „Света“ Јакшић.Косара Цветковић, Виша женска школа у Београду: педесетогодишњица 1863-1913. (Београд: Виша женска школа, 1913), 108.
Живот Лужичка Српкиња, Лујза Јакшић рођена је у Берлину око 1860. године, као Јелисавета Ела Берник. Школовала се у Берлину. Удала се за Швеђанина, и са њим живела, све до његове смрти под именом Алиса Тепер.
Након смрти првог супруга наследила је велико имање и знатан капитал.
Преудала се у Берлину за Светолика Јакшића, српског дипломату и публицисту. Након венчања обављеног у Бечу 1899. године, променила је име у Лујза Јакшић. Први светски рат је провела у Београду, станујући у Балканској улици.
Остала је опет удова 1928. године, након смрти супруг Свете у једном берлинском санаторијуму."Време", Београд 27. март 1928. године
Преминула је у Београду 1942. године, током Другог светског рата, живела је тешко у сиромаштву.Српски биографски речник, ур. Чедомир Попов, Матица Српска, Нови Сад, 2004.
Каријера По доласку у Београд запослила се у Вишој женској школи краљице Драге у којој је предавала француски и енглески језик, у периоду од 1899. до 1914. године. Била је то у ствари Друга женска гимназија у Београду. Новембра 1900. године Главни просветни савет је на њен захтев, утврдио да има прописане квалификације за „сталну класну учитељицу" те школе."Просветни гласник", Београд 1. новембар 1900. године У Архиву Србије пронађен је податак да је Лујза Ст. Јакшића постављена за привремену класну учитељицу 21. октобра 1899.Годишњи извештај о Вишој женској школи за шк. 1899/1900. Наводи се такође и да је предавала француски и енглески, иако енглески и није био набројан у изборним страним језицима, већ руски, француски и немачки. Заслужна је и за оснивање ђачке трпезе.
Након Првог светског рата (1920) њена колегиница у истој школи била је и позната књижевница Исидора Секулић.
Лујза је у стање покоја са пензијом која јој припада стављена наредбом школе 1. септембра 1922. године, као професор гимназије у Крушевцу."Просветни гласник", Београд 1. септембар 1922. године Али то није и реализовано; отишла је заиста у пензију, по својој молби, 1. јануара 1923. године као професорка Друге женске гимназије у Београду."Просветни гласник", Београд 1. јануар 1923. године
Дело
За потребе Више женске школе краљице Драге саставила је прву граматику енглеског језика на српском"Време", Београд 22. октобар 1924. године (Енглеска граматика за ученице Више женске школе).
Новчано је помогла супруга Светолика да покрене дневне новине „Штампа” (1902)
Библиографија Монографије Енглеска граматика за ученице више женске школе, Београд: Државна штампарија Краљевине Југославије, 1900: 53 (са речником)
Референце
Литература
Prva gramatika engleskog jezika u Srbiji : (iz istorijata naših udžbenika) / Nenad Tomović. - Prikaz knjige; Lujza St. Jakšić, Engleska gramatika za učenice Više ženske škole, Beograd, Kraljevsko-srpska državna štamparija, 1900, 53. - Beleške.
Спољашње везе Лујза Јакшић — knjizenstvo.etf.bg.ac.rs
Категорија:Рођени 1860. Категорија:Умрли 1942. Категорија:Српски преводиоци Категорија:Берлинци Категорија:Лужичкосрпски књижевници