Бошко Обрадовић (Сињ, 7. април 1938 — Пула, 22. јул 1997) био је хрватски и југословенски песник. Школовао се у Сињу, Сарајеву, Београду и Љубљани. У Пулу је дошао 1958. године и исказао се као културни и спортски радник, редитељ и организатор. Радио је за позориште, филм, радио; бавио се новинарством. Писао је љубавну, али и комуникативну, ироничну и друштвено ангажовану поезију. За живота је објавио песничку збирку „Постајем сам себи друг” (1983. године), а са илустратором Мирославом Шупутом сликовницу за децу „Кад се море у срце сакрије, кад бродови у срце уплове” (1984. године). Постхумно су штампани његови стихови „Године њежности” (1998. године). Најпознатији је као текстописац рок, забавне, хорске и клапске музике на многобројним албумима. Оснивач је пулске рок групе Атомско склониште и истарског сајма књига „Са(н)јам књиге”.
Године 2024. је, у склопу манифестације „Са(н)јам књиге”, у парку Монте заро, највећем градском парку у Пули, који је Бошко Обрадовић опевао у својим песмама, именована Стаза Бошка Обрадовића и постављена клупа са његовим стихом: „Душа ми улицом лута. Без капута, без капута.“
Види још
Мики Магдевски
Референце
Литература
Раковац М. Бошко — Пастир лиричних елегија или како један Обрадовић обрађује рок Обрадовић, Б. (1983). Постајем сам себи друг. Пула. Лужина, Ј. (1984). Драги Бошко. Истра. Мала енциклопедија хрватске поп и рок глазбе (1994). Ријека. Раковац, М. Трајне кармине за поморца без брода. Обрадовић, Б. (1998). Године њежности. Пула.
Спољашње везе Произведено у Пули - емисија телевизије Н1 о Бошку Обрадовићу
Категорија:Рођени 1938. Категорија:Умрли 1997. Категорија:Сињани Категорија:Срби у Хрватској Категорија:Југословенски песници Категорија:Српски песници Категорија:Чланови групе Атомско склониште