Филипинско море је део Тихог океана између Филипина и Тајвана на западу, Јапана на северу, Маријанских острва на истоку, и острва Палау на југу. Дно Филипинског мора чини Филипински плато која на западу пролази испод Евроазијског платоа и формира Филипинска острва. Између два платоа се налази филипински ров који има максималну дубину од 10,540 m. На истоку пацифички плато пролази испод филипинског, и између њих се налази маријански ров који има максималну дубину од 11.190 m. У Другом светском рату, од 19. до 20. јуна 1944. године у њему се одиграла поморска и ваздушна битка између Јапана и САД.

Филипинска морска плоча формира дно мора.North Pacific Ocean Његова западна граница је први ланац острва на западу, који обухвата острва Рјуку на северозападу и Тајван на западу. Његова југозападна граница обухвата филипинска острва Лузон, Катандуанес, Самар, Лејте и Минданао. Његову северну границу чине јапанска острва Хоншу, Шикоку и Кјушу. Његова источна граница је други ланац острва на истоку, који обухвата острва Бонин и Иво Џиму на североистоку, Маријанска острва (укључујући Гвам, Сајпан и Тинијан) на истоку и Халмахеру, Палау, Јап и Улити (од Каролинска острва) на југоистоку. Њена јужна граница је индонезијско острво Моротај.

Море има сложен и разноврстан подморски рељеф. Под је формиран у структурални басен низом геолошких раседа и зона лома. Острвски лукови, који су заправо проширени гребени који стрше изнад површине океана због тектонске активности плоча у том подручју, затварају Филипинско море са севера, истока и југа. Филипински архипелаг, острва Рјуку и Маријане су примери. Још једна истакнута карактеристика Филипинског мора је присуство дубоких морских ровова, међу којима су Филипински ров и Маријански ров, који садржи најдубљу тачку на планети.

Географија thumb|250px|Слика снимљена са ISS-а током лета изнад Филипинског мора

Локација thumb|250px|Локација Филипинског мора

Филипинско море има Филипине и Тајван на западу, Јапан на северу, Маријане на истоку и Палау на југу. Суседна мора укључују море Целебес које је одвојено Минданаом и мањим острвима на југу, Јужно кинеско море које је одвојено Филипинима и Источно кинеско море које је одвојено острвима Рјуку.

Опсег

Међународна хидрографска организација дефинише Филипинско море као „подручје северног Тихог океана поред источних обала Филипинских острва“, ограничено на следећи начин: На западу. Уз источне границе Источноиндијског архипелага, Јужног кинеског мора и Источног кинеског мора.

На северу. Уз југоисточну обалу Кјушуа, јужне и источне границе Унутрашњег мора и јужне обале острва Хоншу.

На истоку. Гребеном који спаја Јапан са острвима Бонин, Вулкан и Ладрон (Маријанска острва), која су укључена у Филипинско море.

На југу. Линијом која спаја острва Гвам, Јап, Пелев (Палау) и Халмахера.

Геологија thumb|250px|Поглед на плажу, стеновиту обалу и Филипинско море у округу Пингтунг, Тајван

Филипинска морска плоча чини дно Филипинског мора. Она се подвлачи се испод Филипинског покретног појаса који носи већину филипинског архипелага и источног Тајвана. Између две плоче је Филипински ров.

Морски биодиверзитет

Филипинско море има морски територијални обим од преко , и EEZ од 2,2 милиона km². Захваљујући екстензивном викаријансу и острвским интеграцијама, Филипини садрже највећи број морских врста по јединици површине у односу на земље унутар Индо-Малајско-Филипинског архипелага, и идентификовани су као епицентар морског биодиверзитета. Својим укључењем у Корални троугао, Филипинско море обухвата преко 3.212 врста риба, 486 врста корала, 800 врста морских алги и 820 врста бентоских алги, при чему се пролаз острва Верде назива „центром биодиверзитета морске рибе“. На тој територији идентификоване су тридесет и три ендемске врсте риба, укључујући плавопегаву анђеоску рибу (Chaetodontoplus caeruleopunctatus) и морског сома (Arius manillensis). Филипинска морска територија је такође постала легло и хранилиште за угрожене морске врсте, као што су китовска ајкула (Rhincodon typus), дугонг (Dugong dugon) и велика ајкула (Megachasma pelagios). У Јужном кинеском мору, филипински научници су открили обиље морског живота и врста које имају потенцијал да омогуће биомедицински напредак.

Корални троугао

Корални троугао (који се назива и Индо-малајски троугао) сматра се глобалним центром морског биодиверзитета. Његова укупна океанска површина је приближно 2 милиона квадратних километара. Обухвата тропске воде Малезије, Индонезије, Филипина, Источног Тимора, Папуе Нове Гвинеје и Соломонских острва. Филипинска острва, која леже на његовом врху, чине од тога. Део области коралног гребена Коралног троугла који се налази на Филипинима креће се од до . Он садржи преко 500 врста склерактинских или камених корала и најмање 12 ендемских врста корала.

Корални троугао садржи 75% светских врста корала (око 600 врста). Он је дом за преко 2000 врста гребенских риба и шест од седам светских врста морских корњача (јастребска, главата, кожаста, зелена, маслинаста и морска). Не постоји једно узрочно објашњење за необично висок биодиверзитет који се налази у Коралном троуглу, али већина истраживача га приписује геолошким факторима као што је тектоника плоча.

Референце

Литература

Спољашње везе

High-resolution map of Tectonic Plate Boundaries Map showing Seismicity of the Earth, 1900‒2012: Philippine Sea Plate and Vicinity United States Geological Survey

Категорија:Мора Категорија:Тихи океан