Rusija je Savezna republika u kojoj zakonodavnu vlast vrši Federalna skupština koja se sastoji iz dva doma: Saveta Federacije i Državne Dume.
Sa raspadom bivšeg SSSR došlo je do značajnih promena državno-političkog uređenja i spoljnopolitičkog kursa. Od tada Rusija je značajno transformisala svoj celokupni sistem bezbednosti. Formirana su posebna tela za rad obaveštajno-bezbednosnog sistema i cela struktura ovih službi u Rusiji je značajno modifikovana. Danas, obaveštajno-bezbednosni sistem Rusije čine: koordinaciona tela, obaveštajno-bezbednosne ustanove, organizacione jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova (MVD), jedinice Granične vojske, poreska policija (FSNP) i drugi.
Parlamentarni nadzor zakonitosti rada nad obaveštajno-bezbednosnim sistemom Ruske Federacije vrše Komitet za odbranu i bezbednost Državne Dume (Комитет по безопасности Государственной Думы) i Komitet Vrhovnog saveta Ruske federacije za odbranu i bezbednost. Komitet za odbranu i bezbednost Državne Dume Federalne skupštine vrši kontrolu nad operativnim delovanjem obaveštajnih i bezbednosnih službi Ruske federacije, a Komitet Vrhovnog saveta Ruske federacije za odbranu i bezbednost je nadležan za kvalitet zakonodavne sfere, razmatra predloge zakona o obaveštajnim i bezbednosnim službama. Pored ova dva komiteta, postoji još jedno telo Federalne skupštine koje vrši parlamentarni nadzor, a to je Komisija Vrhovnog saveta Ruske federacije za odbranu i bezbednost.
Istorijat obaveštajnih službi i tajnih policija (1917-1991) OrganizacijaUpravnikGodine25px ČekaFeliks Edmundovič Džeržinski1917–192225px GPUFeliks Edmundovič Džeržinski1922–1923 25px OGPUFeliks Edmundovič Džeržinski1923–1926Vjačelav Rudolfovič Menžinski1926–1934 25px NKVDGenrih Grigorijevič Jagoda1934–1936Nikolaj Ivanovič Ježov1936–1938Lavrentij Pavlovič Berija1938–194125px NKGBVsevolod Nikolajevič MerkulovFeb–Jul 194125px NKVDLavrentij Pavlovič Berija1941–194325px NKGBVsevolod Nikolajevič Merkulov1943–1946 25px MGBViktor Semjonovič Abakumov1946–1951Semjon Denisovič Ignjatjev1951–1953Lavrentij Pavlovič BerijaMar–Jun 1953 Sergej Nikiforovič Kruglov1953–1954 25px KGBIvan Aleksandrovič Serov1954–1958Aleksandar Nikolajevič Šelepin1958–1961Vladimir Jefimovič Semičastni1961–1967Jurij Vladimirovič Andropov1967–1982Vitali Vasiljevič FedorčukMaj–Dec 1982Viktor Mihailovič Čebrikov1982–1988Vladimir Aleksandrovič Krjučkov1988–1991Vadim Viktorovič BakatinAvg–Nov 1991
Čeka je bila prva sovjetska tajna policija na čije čelo dolazi Feliks Džeržinski 5.12.1917. godine. Zvanični naziv Čeke je bio „Sveruski vanredni komitet za borbu protiv kontra-revolucije i sabotaže”. Do 1921. godine ogranci Čeke se pojavljuju svuda u Sovjetskom Savezu, a ljudstvo zaposleno u Čeki broji najmanje 200.000 ljudi čije su delatnosti bile upravljanje Gulazima, tajna zatvaranja političkih protivnika, torture i egzekucije po naređenju,kao i ugušenje pobuna radnika i seljaka. Šestog Februara 1922. godine Čeka biva transformisana u Državno političku upravu (GPU), koja je bila deo NKVD-a, a Feliks Džeržinski ostaje na poziciji šefa službe. Zvanične dužnosti GPU, vezane za unutrašnje poslove su ostale suzbijanje kontra-revolucionarnih aktivnosti, međutim, GPU je imao mnogo više ograničenja u odnosu na bivšu Čeku, na primer: službenicima GPU nije bilo dozvoljeno da ubiju osumnjičene kontra-revolucionare, umesto toga, osumnjičenom se sudilo u normalnim uslovima, pre izricanja kazne. Kada je u pitanju delatnost vezana za spoljne poslove, GPU je bio zadužen za prekomorske obaveštajne aktivnosti, uključujući špijunažu i likvidaciju narodnih neprijatelja.
GPU izlazi iz sastava NKVD-a i postaje Združena državno politička uprava (OGPU) koja se stavlja pod direktnu kontrolu Saveta narodnih komesara (Sovnarkom) 15.11.1923. godine, a na njenom čelu i dalje ostaje F.Džeržinski. OGPU je prevashodno formirana zbog izmenjene geopolitičke dinamike u regionu, odnosno formiranja SSSR-a. Formiranjem te kolosalne tvorevine, bila je potrebna efektivna i efikasna služba koja će se baviti državnom bezbednošću, a za tu delatnost je upravo izabrana novoformirana tajna policija OGPU, koja se po principima rada nije previše razlikovala od bivšeg GPU. Moć OGPU je ipak značajno porasla kada je 1926. godine zvanično formirana sekcija za anti-državni terorizam, iako su se u posebnim slučajevima službenici već obračunavali sa navodnim terorizmom, bez pozivanja svedoka. Vremenom, moć OGPU je rasla, i na kraju dostigla čak i veći nivo nego što je Čeka imala. Vjačeslav Menžinski dolazi na čelo OGPU 30.7.1926. godine i ostaje na toj poziciji do 10.5.1934. Već mesec dana kasnije, NKVD Ruske SFSR prestaje da postoji, sa prestankom postojanja i same SFSR, NKVD prelazi na viši nivo, odnosno sada svoje delatnosti vrši na teritoriji kompletnog Sovjetskog Saveza. OGPU te godine menja naziv u Glavna uprava državne bezbednosti (GUGB) i ponovo ulazi u sastav NKVD-a. GUGB preuzima funkciju sovjetske obaveštajne službe i tajne policije, i svoje delatnosti vrši u periodu od 1934.-1941. godine, kada se na kratko izdvaja iz NKVD-a i formira NKGB, na svega nekoliko meseci.
U aprilu 1943. godine GUGB se definitivno izdvaja iz NKVD-a i postaje zasebna služba pod nazivom Narodni komesarijat državne bezbednosti (NKGB). NKVD i NKGB svoje delatnosti obavljaju zajedno u periodu Drugog svetskog rata i obe službe bivaju rasformirane 1946. godine. 18. marta 1946. godine, svi narodni komesarijati bivaju preimenovani u ministarstva, na taj način nastaje Ministarstvo državne bezbednosti (MGB) koje zapravo nije bilo ministarstvo u klasičnom smislu te reči, već se po svojim delatnostima kotirala kao obaveštajna služba. MGB je nasledio bivši NKVD, pa se delovanje nije ograničavalo samo na obaveštajnu i kontra-obaveštajnu delatnost, već su imali za zadatak i da sprovode politiku nadgledanja i praćenja radi kontrolisanja i sprečavanja nelojalnosti. Takođe je korišćena nakon Drugog svetskog rata da stavi Istočni blok pod sovjetsku kontrolu i uspostavi rigidnu kontrolu satelitskih država u Istočnoj Evropi, kao i da suzbije i uništi svaki oblik anti-komunističkog, anti-sovjetskog ili nezavisnog pokreta."Encyclopedia :: K :: KGB." RUSNET. Web. 19. 05. 2011.<http://www.rusnet.nl/encyclo/k/kgb.shtml >. MGB svoje delatnosti vrši u periodu od 1946-1954 godine, kada njegovo mesto popunjava KGB koji postoji do 1991. godine kada se generalu Vadimu Bakatinu naređuje da rasformira KGB. Danas u Rusiji, delatnosti bivšeg KGB-a vrše: Federalna služba bezbednosti (FSB) Spoljna obaveštajna služba (SVR) Glavna obaveštajna uprava/Vojna obaveštajna služba (GRU)
Federalna služba bezbednosti мини|десно|Grb Federalne Službe Bezbednosti мини|десно|Zastava FSB-a мини|десно|Zgrada FSB-a na Lubjanskom trgu u Moskvi
Federalna služba bezbednosti ili FSB (Федеральная служба безопасности Российской Федерации (ФСБ РФ)) je glavna obaveštajna služba Rusije i naslednica nekadašnjeg Komiteta državne bezbednosti koja je formirana 12.4.1995. godine kao služba kojoj su glavni zadaci kontraobaveštajstvo, unutrašnja bezbednost kao i granična bezbednost, sprečavanje terorizma, špijunaža, kao i istraživanje najtežih oblika kriminala.
Stvaranje
Godine 1995. Federalna kontraobaveštajna služba (FSK) (Федера́льная Слу́жба Контрразве́дки (ФСК)) biva preimenovana u Federalnu službu bezbednosti (FSB) 12.3.1995. federalnim zakonom „O organima Federalne službe bezbednosti u Ruskoj Federaciji” (Об органах федеральной службы безопасности в Российской Федерации) koji je Boris Jeljcin potpisao istog datuma. Dodatnom dopunom ovog zakona u vidu dekreta polje delovanja FSB-a je precizirano, uz davanja prava na kriptografski rad, i određena su ovlašćenja direktora službe. Broj zamenika direktora je porastao na 8: 2 glavna zamenika, 5 zamenika odgovornih za odseke i direktorate i 1 zamenik direktora koji vodi direktorat Moskve i Moskovske oblasti. Jeljcin je na mesto novog direktora FSB stavio general-pukovnika Mihaila Ivanoviča Barsukova, a 1998. godine na tu poziciju dolazi Vladimir Putin, dugogodišnji veteran KGB-a koji će kasnije naslediti Jeljcinovu poziciju na mestu predsednika Rusije. Vrlo rado je prihvatio tu poziciju, a kada je došao na istu, počeo je temeljnu reorganizaciju službe, što je uključilo i otpuštanje velikog broja vrhunskih agenata FSB-a. 1999. godine Putin na poziciju direktora FSB-a postavlja Nikolaja Patruševa.
Uloga FSB u Drugom čečenskom ratu
Nakon glavne propale glavne vojne ofanzive u Drugom čečenskom ratu, čečenski separatisti su promenili taktiku i prešli na gerilski način ratovanja, u međuvremenu komanda nad federalnim snagama bezbednosti dodeljena je FSB-u u januaru 2001 godine. Dok su se snage bezbednosti suočavale sa problemom tehničkog i taktičkog praćenja gerilskih aktivnosti, FSB je imao problem nedostatka obaveštajaca koji se manifestovao u tome da nije bilo mogućnosti da se uspostavi stabilna kontaktna mreža obaveštajaca. U jesen 2002, separatisti su pokrenuli ogromnu terorističku kampanju targetirajući ruske civile koja je uključila i napad u teatru Dubrovka. Nemogućnost federalnih snaga da se suprotstave pretnjama čečenskih separatista i uspešno izvrše kontra-terorističke akcije dovela je do odluke Vlade da se odgovornost "održanja reda" u Čečeniji prebaci na MVD u julu 2003.
Struktura
U svom sastavu Federalna služba bezbednosti sadrži službe, odseke, uprave i druge jedinice koje svojim radom realizuju predviđene delatnosti FSB-a, takođe, inkorporirane su i jedinice koje vrše upravljačke funkcije u drugim telima bezbednosnog sistema. Kada su u pitanju teritorijalni organi bezbednosti, uprave FSB-a su podeljene po federalnim okruzima u sastavu Ruske Federacije. Kako je Rusija obuhvata 85 federativnih subjekata, sa različitim nivoima autonomije, podeljenih u 8 federalnih okruga tako FSB ima 8 uprava, dakle u svakom federalnom okrugu po jednu. Sve uprave vrše iste delatnosti, ali obuhvataju različite teritorije u kojima vrše svoje delatnosti, samim tim, i veličina uprave se razlikuje u odnosu na veličinu, stepen autonomije teritorije i slično. Namenske uprave FSB-a takođe postoje i u oružanim snagama RF, kao i drugih vojnih formacija i one su sastav njihovih upravnih tela. U pograničnim jedinicama, FSB takođe ima svoje uprave koje se zajedno sa tim jedinicama staraju o bezbednosti granica Ruske Federacije.
Pored ovih uprava, Federalna služba bezbednosti ima posebno specijalizovane jedinice: Avijacione jedinice Naučno-istraživačke jedinice Vojno-medicinske jedinice Jedinice specijalne namene Obrazovne institucije (kao centre za obuku svojih jedinica)
Direktori
20. juna 1996. godine Boris Jeljcin smenio je direktora FSB-a Mihaila Barsukova i postavio na njegovo mesto Nikolaja Kovaljova koji biva na toj poziciji dve godine dok Putin nije preuzeo ulogu direktora FSB-a.
Nikolaj Goluško, decembar 1993 – februar 1994 Sergej Stepašin, februar 1994 – jun 1995 Mihail Barsukov, jul 1995 – june 1996 Nikolaj Kovaljov, jul 1996 – jul 1998 Vladimir Putin, jul 1998 – avgust 1999 Nikolaj Patrušev, avgust 1999 – 12. maj 2008 Aleksandar Bortnikov, 12. maj 2008 –
Uloga Federalne službe bezbednosti u obaveštajno-bezbednosnom sistemu Ruske Federacije
Među brojnim delatnostima FSB-a, šest delatnosti se mogu izdovojiti kao najupečatljivije, a to su:
kontrašpijunaža kontra-terorizam strano obaveštajstvo ciljano ubijanje zaštita granica kontrola izvoza
Kontrašpijunaža