Светлана Макарович (Марибор, 1. јануар 1939) јесте словеначка позоришна глумица, преводилац, илустраторка, певачица, писац и песник. Названа је Првом дамом словеначке поезије. Такође, борац је за права жена и бори се за то, да се у словеначкој култури више истражује и промовише о женама, за које сматра да нису довољно заступљене. Ауторка је књижевности за одрасле али и за децу. Њени радови познати су широм Словеније и имају посебно место у историји словеначке литературе за младе. Освојила је Левсткову награду за животно достигнуће, 2011. године.
Биографија Макаровичева је рођена 1. јануара 1939. године у Марибору. Након завршетка основне школе у родном граду одлази у Љубљану, где завршава средњу школу за предшколске наставнике. Почетком шездесетих година учила је психологију, педагогију, етноологију и стране језике. Свирала је клавир по кафићима у Љубљани, а након тога постала наставница за децу са посебним потребама. Године 1968. завршила је Академију за позориште, радио, филм и телевизију Универзитета у Љубљани и након тога почела да глуми у Љубљанском градском позоришту и Словеначком националном позоришту. Од 1974. године постала је независни писац.
Радови
Књижевност
Макаровичева је 1957. године почела да своје радове објављује у часописима и новинама. Њена прва песма У црном притиску објављена је за ча словеначки омладински часопис Младе стазе. Своје песме објављивала је и у часописима Наша савременост (1953–1963)Pesem Midva, Naša sodobnost (1959)dLibPesem Nokturno, Naša sodobnost (1959) dLib, Трибина (1951)Makarovič, Lirika mladih, Tribuna: list slovenskih študentov, 1963, letnik 13, št. 19, Tribuna pp. 6 dLib, Проблеми (1962-1963)Makarovič, Pesmi, Problemi: revija za kulturo in družbena vprašanja, 1962/1963, letnik 1, št. 2. стр. 156 dLib, Перспектива (1960–1964), Савременост (1963)Pesem Mlinska vešča, Sodobnost (1963–) dLib и за часопис Дијалог.
Њена прва колекција песама названа Сумрак, изашла је 1964. године. Овај, као и сви остали радови у другој половини педесетих и почетком шездесетих година прате доминантни пут словеначке лиркес поезије из интимизма до модернизма. У колекцији песама Летња ноћ из 1968. године изразила је своју личну поетику засновану на традиционалним поетским формама. Њене народне поезије песме представљају нову експресију егзистенцијалне кризе модерног човека. На почетку седамдесетих година, писала је поезију у доста оштријем облику, са доминантним детаљима трагедије и баладе. Такву врсту поезије представила је у својој колекцији песама Једеш, бићеш поједен из 1998. године. Своју нову колекцију песама са доста креативности назвала је Исцелитељ и објавила је 1973. године. Антологију песама Екстракција издала је 1997. године. Њена антологија песама Усамљеност објављена је 2002. године. У фебруару 2012. године објавила је балада-бајку названу Снегурочка. Била је инспирисана ликом из руске бајке Снегурочка. Макароовичева је одмалена имала велику страст према руској традицији и култури.Након 1970. године, Макаровичева је почела да пише прозу за децу. У својим прозним радовима развила је свој индивидуални стил, познат по оригиналном именовању ликова.
Наредних година објављивала је модерне приче са животињама као што су Pekarna Mišmaš (1974) и (Sapramiška) (1976), објављује колекције Take živalske (1973), Мачија пера (1992) и Веверица посебне сорте (1994). У њеним прозама протагонисти су животиње, које живе у посебном свету и имају сличне карактеристике као и људи, окрутност, себичност и завидност и описује животиње које пролазе кроз тренутке очаја, беса, туге и усамљености(Novak Popov: 2006) .. Приче попут Патуљак Кузма освојио награду (1974) и Вештица Зофка (1989) сматрају се причама где су главни карактери засновани на митовима. Њене приче истичу, у њеној суштини, неразумевање и неприхватање разлика. Једне од њених најпопуларнијих су приче Kam pa kam kosovirja? (1975) и Mi, kosovirji (2009) које говоре о слободним бићима која се противе правилима и захтевима власти. Неки од њених радова су снимљени и то : Pekarna Mišmaš (1976), Sapramiška (1986), Čuk na palici (1998), Mali kakadu (1898), Sovica oka (1992) и многе друге.
Њени радови су препоручени за курикулум за словеначки језик у школама и то : Jaz sem jež, Čuk na palici, Pismo , Sovica Oka, Papagaj in sir, Zajček gre na luno , Razvajeni vrabček, Pod medvedovim dežnikom, Jazbec in ovčka, Prašičkov koncert, Pekarna Mišmaš, Coprnica Zofka, Kosovirja na leteči žlici, Miška spi, Volk in sedem kozličkov, Kam pa kam и kosovirja и Jutro.
Музика Мараковичева је објавила књигу шансона Krizantema na klavirju 1990. године. Основи њених шансона су врло слични онима у њеним песмама - текстови се односе на области савремене породице, васпитања, друштвених навика, моралне норме и друштвене конвенције. Разлика је у томе што у својим шансонима има више хумора.
Снимила је неколико албума интерпретација својих шансона и то : Nočni šanson (1984), Dajdamski portreti (1985), Pelin žena (1985) и Namesto rož (1999).
Писала је и за друге, за албум Место Младих од групе Беле вране, албум Најјачи остају извођачице Неце Фанк и за многе друге.Intervju, Irena Pan, Jana, 6. 1. 2009 Одрадила је уводу музичку нумеру за словеначки филм Срећа на ланцу.
Сарадња са луткарским позориштем Љубљана Њен рад Sovica Oka представљен је 1972. године на бини Љубљанског лутарског позорипта. Њен рад Sapramiška изведен је неколико пута у овом позоришту. Први наступ након успостављања сарадње са позориштем изведен је 17. октобра 1986. године. Са Љубљанским луткарским позориштем Макаровичева је сарађивала много пута, радила је музику, адаптирала текстове, радила дизајн и многе друге ствари. На сцени лутарског позоришта била је 31. пут, а са њим изводила представе у Италији, Аустрији, Мексико, Аустралији и Хрватској.
Сценски радови
Sovica Oka, 1972 (аутор и адаптација) Hiša tete Barbare, 1975 (аутор) Pekarna Mišmaš, 1977 (аутор и адаптација текста) Igra o letu, 1983 (аутор) Mačja prodajalna, 1984 (аутор, музика и улога) Mrtvec pride po ljubico, 1986 (аутор) Sapramiška, 1986 (аутор дела, израда музике и више улога) Mi, kosovirji, 1988 (author и адаптација текста) Korenčkov Palček, 1989 (аутор, музика, дизајн и више улога) Gal med lutkami, 1992 (аутор, музика и луткарски дизајн) Medena pravljica, 1994]] (продуцент и аутор дела) Jólakötturinn, 1997 (продуцент, преводилац, адаптација текста, песме и улога) Kokoška Emilija, 1997 (продуцент, аутор и улога у представи и израда музике) Tacamuca, 1998 (аутор наступа и музике)
Критика друштву Мараковичева је напустила Словеначко друштво писаца јер се није сложила са правилима за доделу чланства у друштву. Веровала је да главни критеријум треба да буде квалитет, а не квантитет. Противила се званичним издавачима, тврдећи да они само користе остале ауторе. Поред тога, она је тежи и социјалним правима слободних уметника. Подржала је и учествовала у оснивању часописа који је посвећен књижевношћу а пласиран је 1980. године. Сматрала је да су тадашња политичка и идеолошка питања уништавала уметности. Забрањивала је објављивање својих дела у неким часописима и књигама, који су засновани на црној поезији, сматрајући да ће због тога млади мрзети књижевности. Изузетно се противила тврдњама да је уметност за све људе. У својим колумнама, често је изражавала критике о њеном друштвеном окружењу.Recenzija knjige S krempljem podčrtano, zbirke časopisnih kolumn iz Naših Razgledov (1992–1993), Jane (1994) in Sobotne priloge Dela (2004).
Године 2000. одбила је пријем Прешернове награде.
У својим критикама често је називала Словенце примитивним, лицемерним и људима хладног срца. У њеној песми Pesmi o Sloveniji za tuje in domače goste објављеној 1984. године, изнела је јасно своју критику према друштву Словеније.
Став према католичкој цркви У јануару 2012. године Макаровичева је изазвала је контроверзу са својом изјавом: "По мом мишљењу Католичка црква у Словенији је нешто што мора да се мрзи, осјећам то као своју грађанску дужност". Конзул католичке цркве окарактерисао је ову изјаву као примитивну и неприхватљиву. Полиција Словеније је добила неколико иницијатива за интервенцију због Макаровичеве изјаве. Иако полиција није преузела ништа, наглашено је да осуђује све обллике мржње и нетолеранције упућене према појединцима и групама људи.
Библиографија
Поезија за одрасле мини|Светлана Макарович у алеји награђених Левстиковом наградом у Љубљани мини|Макаровичева током доделе награде, 2011. године Somrak, Cankarjeva založba, 1964 Kresna noč, DZS, 1968 Volčje jagode, Obzorja, 1972 Srčevec, Cankarjeva založba 1973 Pelin žena, Омладинска књига, 1974 Vojskin čas (песнички лист), Založništvo Tržaškega tiska, 1974 Izštevanja, Cankarjeva založba, 1977 Pesmi (беседа о југословенским писцима), 1979 Sosed gora, Obzorja, 1980 Pesmi o Sloveniji za tuje in domače goste, Луткарско позориште 1984 Svetlana Makarovič, France Mihelič – Pesmi Svetlane Makarovič in Risbe Franceta Miheliča, Cankarjeva založba, 1987 Krizantema na klavirju. Шансонска беседа, 1990 Tisti čas, 1993 Bo žrl, bo žrt, Омладинска књига 1998 Samost, 2002
Проза за одрасле
Prekleti kadilci, Центар за словеначку књижевност, 2001 S krempljem podčrtano, Центар за словеначку књижевност, 2005 Saga o Hallgerd, Arsem, 2010
Литература за младе
Maček Titi, 1980 Gal v galeriji, Омладинска књига, 1981 Dedek mraz že gre, Луткарско позориште, 1982 Krokodilovo kosilo: pesnitev – grozovitev, 1983 Čuk na palici, Delavska enotnost, 1986 Črni muc, kaj delaš?, 1987 Kaj bi miška rada?, 1987 Poprtnjački, Dokumentarna, 1988 Kaj lepega povej, 1993 Strahov: pesnitev grozovitev, DZS, 1995 Veliki kosovirski koncert, Луткарско позориште, 2001 Strahec v galeriji, Народна галерија, 2003 Mačnice, Center za slovensko književnost, 2006 Coprniški muc: pesnitev coprnitev, 2008
Проза и поезија
Kosovirja na leteči žlici,Омладинска књига, 1974 Kam pa kam, kosovirja?, DZS, 1975 Mačje leto, Dokumentarna, 1987 Zajčkovo leto, Државна издавачка кућа Словеније, 1993 Mi, kosovirji, Miš, 2009
Приче за младе
Miška spi, Омладинска књига 1972 Take živalske, 1973 Vrček se razbije, Омладинска књига 1975 Glavni petelinček, Омладинска књига 1976 Vrtirepov koledar: 1977, Партизанска књига, 1976 Pravljice iz mačje preje, 1980 Mačja preja, Mladika, 1992 Smetiščni muc in druge zgodbe, Омладинска књига, 1999 Svetlanine pravljice, 2008
Преводи и адаптације
Picko in Packo, превод рада Вилхелм Буша, књига Max und Moritz, 1980 Maček Mačkursson, превод рада Халвеиг Тролакуиса, Омладинска књига, 1997 Strahopetko, Омладинска књига, Љубљана 1999
Дискографија
Албуми
Nočni šanson (1984) Dajdamski portreti (1985) Pelin žena са Денисом Гонзалесом (1986) Namesto rož (1999) Pelinov med 1986 Večerni šansoni 1990 Nočni šansoni; Dajdamski portreti, 1998 Namesto rož, 1999 Pelinov med & Pelin žena 1999 Večerni šansoni 2014
Награде и признања Признање Почасни грађанин Љубљане (2011) Стеријина награда, Нови Сад (1968) Награда за песнички лист Час војске (1973, 1975) Награда фестивала Змајеве дечје игре, Нови Сад (1975) Прешернова награда за песнички лист Час војске (1976) Награда Јануз Корзак (1987) Јенкова награда (1994) Награда словеначке секције Иби (1994)[http://www.ibby.si/index.php/int-ibby/nagrade/castna-lista Častna lista IBBY | accessdate = 3. 11. 2012}} Награда Виктор за животно дело (2002) Награда Фран Левстик за животно дело (2011) Златник поезије (2012) Одликовање Златни ред за заслуге Републике Словеније'' (2009)
Референце
Спољашње везе
Категорија:Рођени 1939. Категорија:Мариборчани Категорија:Словеначки глумци Категорија:Словеначки књижевници Категорија:Словеначки певачи Категорија:Словеначки преводиоци Категорија:Словеначки песници Категорија:Феминисткиње Категорија:Југословенски глумци Категорија:Југословенски књижевници Категорија:Југословенски песници Категорија:Југословенски певачи