Источносибирско море је маргинално море у Арктичком океану.East Siberian Sea, Great Soviet Encyclopedia (in Russian)East Siberian Sea, Encyclopædia Britannica on-lineA. D. Dobrovolskyi and B. S. Zalogin Seas of USSR. East Siberian Sea, Moscow University (1982) (in Russian) Налази се између Арктичког рта на северу, обале Сибира на југу, Новосибирских острва на западу и Кејп Вилингс близу Чукотке и Врангеловог острва на истоку. Ово море граничи се са Лаптевским морем на западу и Чукотским морем на истоку.
Ово море је једно од најмање проучаваних у Арктичком океану. Одликује се тешком климом ниским салинитетом воде и сиромаштвом биљног и животињског света, просечне дубине су мале (углавном мања од 50 m), морске струје се споре и плитке, често се јављају магле, нарочито током лета, а површина је прекривена леденим покривачем, који се топи само током лета (август-септембар).
Главне индустријске активности у овој области су рударство и пловидба у оквиру Северноg морскоg пута; комерцијални риболов је слабо развијен. Највећи град и лука је Певек, најсевернији град копнене Русије.Forsaken in Russia's Arctic: 9 Million Stranded Workers, New York Times, January 6, 1999From Vancouver to Moscow Expedition , Yakutia TodayHistory of Pevek , Pevek web portal (in Russian)
Клима Клима је изразито поларна, са утицајем Атлантског и Тихог океана. Југозападни ветрови који имају брзину од 6-7 м/с доносе хладан ваздух из Сибира, тако да просечна температура у јануару износи приближно -30 °C.
Време је мирно и стабилно са повременим циклонима. Циклони који долазе са Атлантика повећавају брзину ветра и температуру ваздуха док циклони са Пацифика доносе облаке, олује и мећаве. Ветар дува са севера за време лета.
Хидрологија мини|Лед у Источносибирском мору Површинско отицање у Источносибирском мору је релативно мало, око 250 km³/год, што чини само 10% од укупног отицања у сва арктичка мора Русије. Највећи допринос има река Колима са 132 km³, затим Индигирка са 59 km³.
Температура површинске воде опада од југа ка северу. Зими варира између -0,2 и 0,6 °C у делтама река и од -1,7 до -1,8 °C у северном делу мора. Лети се загреје до 7-8 °C у увалама и до 2-3 °C у морским зонама које су у потпуности без леда.
Постоје сталне струје на површини мора које су усмерене од запада ка истоку. Оне су слабе и ветар на тај начин може привремено да им промени смер кретања. Плиме су полудневне (расту два пута дневно) са амплитудом од 5 до 25 cm.
Ниво мора је максималан лети због река. Најнижи ниво мора је у марту и априлу, са укупним годишњим променама од око 70 cm. Ветрови доносе олује са таласима који достижу висину 3–5 m у западном делу док су источни региони релативно мирни.
Олује трају 1-2 дана током лета, оне су чешће зими и могу се продужити до 3-5 дана. Море почиње да се леди током октобра или новембра. Лед је непрекидан и стационаран у близини обале, достиже дебљину од 2 метра до краја зиме. Обично се топи током маја.
У недостатку индустрије, морска вода је прилично чиста. Мање контаминације су пронађене у близини Новосибирских и Вргелових острва (до 80 µg/L), због повремених изливања нафте,S. Heileman and I. Belkin East Siberian Sea: LME #56 , NOAA.gov и у заливу Чаунскаја због локалне термоелектране и активности у великој луци Певек..rospriroda.ru (in Russian)Ecological assessment of pollution in the Russian Arctic region , Global International Waters Assessment Final Report
Историја
Обале Источносибирског мора насељавали су домороци северног Сибира од давнина, као што су Јукагири и Чукчи (источне области). Та племена су се бавила риболовом, ловом и узгојем ирваса, јер су саонице за ирвасе биле неопходне за транспорт и лов. Њима су се придружили Евени и Евенки око другог века, а касније, између 9. и 15. века, много бројнији Јакути. Сва та племена су се преселила на север из области Бајкалског језера избегавајући сукобе са Монголима. Док су сви практиковали шаманизам, говорили су различитим језицима.Yukaghirs , Great Soviet Encyclopedia (in Russian)Evenks , Great Soviet Encyclopedia (in Russian)Bella Bychkova Jordan, Terry G. Jordan-Bychkov , U of Minnesota Press, Evens , Novosibirsk University (in Russian)
По мору су пловили руски морепловци, крећући се од једног речног ушћа до другог у својим кочовима још у 17. веку. Семјон Дежњев и Федот Алексејев су 1648. пловили обалом Источног Сибирског мора од Колима до реке Анадир у Беринговом мору. Систематско истраживање и мапирање мора и његових обала вршено је низом експедиција 1735–42, 1820–24, 1822, 1909. и 1911–14.
Тридесетих година 20. века, приморско насеље Амбарчик, које се налази у делти реке Колима, коришћено је као прелазни радни логор из којег су затвореници транспортовани у друге северне логоре гулашког система. Док су били стационирани у Амбарчику, затвореници су били ангажовани да изграде већину лучке инфраструктуре и да искрцавају бродове који долазе. Касније је, због плитких вода, бродарство постепено премештено на Черски у доњем току Колиме, како би се примила већа пловила. Као резултат овог трансфера, лука и насеље су напуштени. Данас Амбарчик има само метеоролошку станицу којом управља неколико чланова особља.Путешествие в печально знаменитый Амбарчик, SakhaNews (in Russian)
У близини Певека су касније отворена још два радна логора система Гулага, Чаунлаг (1951–1953) и Чаунчукотлаг (1949–1957). У оба је било око 10.000 логораша коришћених у руднику и грађевинским радовима.Чаунлаг (in Russian)Чаунчукотлаг (in Russian)
Људске активности thumb|Поглед на Певек
Јужну обалу мора деле Јакутија на западу и Чукотски аутономни округ Русије на истоку. Приобална насеља су малобројна и мала, са типичном популацијом испод 100. Једини град је Певек (5.206 становника), који је најсевернији град у Русији. У близини Лењинградског и Певека постоје рудници злата, али су многи рудници недавно затворени, на пример рудници калаја у Певеку током 1990-их, што је довело до одлива становништва.Pevek (in Russian) Насеље Логашкино, које је некада било значајна лука у Источном Сибиру, напуштено је 1998. године.Resolution #443 of September 29, 1998 On Exclusion of Inhabited Localities from the Records of Administrative and Territorial Division of the Sakha (Yakutia) Republic
Море се највише користи за транспорт робе преко северне обале Русије током августа-септембра. Пловидбу чак и лети омета преостали плутајући лед који се повременим ветровима спушта и на јужне обале.National Geospatial-intelligence Agency Prostar Sailing Directions 2005 North Coast of Russia Enroute , pp. 137–143 Риболов и лов на морске животиње и даље се практикује као традиционална делатност, али има само локални значај. Риболов се углавном обухвата лосос, иверак и ракове. Постоје подаци о производњи рибе, која је у 2005. години била распоређена у хиљадама тона на следећи начин: сардине (1,6), арктичка залтоперка (1,8), Берингова златоперка (2,2), сига (2,7), муксун (2,8) и друге (3,6).
Главна лука је Певек (у заливу Чаунскаја)Ports and navigation (in Russian) Након распада Совјетског Савеза, комерцијална пловидба на Арктику је опала. Данас се мање-више редовно плови само између Певека и Владивостока. Луке на северној сибирској обали, које се налазе између Дудинке и Певека, готово да уопште немају пловидбу.
Од 1944. године највише електричне енергије за регион обезбеђује термоелектрана Певек од 30 MW. Она стари и троши много нафте које се мора допремати издалека. Због тога је постојао пројекат да се станица замени плутајућом атомском електраном од 70 MW до 2015."Golden" station (in Russian)
Топографија
Будући да је море отворено према океану на северу, главни заливи, налазе се у његовим јужним деловима. У приобаљу постоји неколико острвских група као што су Ајон и Медвеђи архипелаг. Нека острва се углавном састоје од песка и леда и постепено еродирају. Укупна површина слива мора је 1.342.000 km².
Међу најзначајнијим притокама Источносибирског мора су: Индигирка, Алазеја, Ујандина, Чукотка, Колима, Раучуа, Чаун и Пегтимел. Само неке од њих су пловне. Обала мора је дугачка 3,016 km. Њу чине бројне увале и заливи која се некад протежу дубоко у копно.
Дно је покривено мешавином муља, песка и камења. Око 70% мора је плиће од 50 m, а у просеку је дубоко од 20-25 м. Североисточно од ушћа река Индирике и Колиме, постоје дубоки ровови на морском дну, који се приписују древним речним долинама, које су сада под морем. Највеће дубине, око 150 m налазе се у североисточном делу мора.
Флора и фауна
Флора и фауна су релативно сиромашне, због оштре климе. Летње планктонско цветање је кратко али интензивно, произведе се и до 5 милиона тона планктона у августу и септембру, док је годишња производња око 7 милиона тона. Храњиви састојци у води су углавном од речних притока и приобалне ерозије. Морске обале и ледене плоче станишта су брадатих фока, моржева заједно са њиховим предатором: поларним медведом.
Рефренце
Литература
Спољашње везе -{Weather forecast for Pevek (in Russian)}- -{Weather in Pevek for a month (in Russian)}-
Категорија:Мора