мини|300п| Сибирски федерални округ Сибир као географска област у данашњим границама<span style="margin:0px; position:left; padding-bottom:1px;"> Азијски део Русије — историјски Сибир (северна Азија) мини|300п|Сибир Сибир () је део Русије који се простире у дужини од 7.000 km у правцу исток—запад од планине Урал на западу до разводних планина на истоку, и око 3.500 km у правцу север-југ од Северног леденог океана до казахстанских планина и границе са Монголијом и Кином. Све осим крајње југозападног дела Сибира (који је део Казахстана), чини око 56% Руске територије са 9,6 милиона km². Сибир је велика географска регија, а по најширој дефиницији познат је и као северна Азија. У овом случају укључује и Далеки исток Русије, а површина му је 13,1 милиона km². Сибир је део модерне Русије од 16. и 17. века.
Територија Сибира протеже се источно од планине Урал до развођа Тихог океана и Северног леденог океана. Река Јенисеј условно дели Сибир на два дела, Запад и Исток. Сибир се протеже на југ од Северног леденог океана до брда северно-централног Казахстана и до националних граница Монголије и Кине. Са површином од 13,1 милиона km², Сибир чини 77% површине копна Русије, али у њему живи само 40 милиона људи — 27% становништва земље. Ово је еквивалентно просечној густини насељености од око 3 становника по квадратном километру (приближно једнака оној у Аустралији), чинећи Сибир једним од најређе насељених региона на Земљи. Да је независна земља, по површини би био највећа земља на свету, али по броју становника то би била 35. највећа земља на свету и 14. највећа у Азији.
Сибир је, широм света, познат првенствено по својим дугим, оштрим зимама, са јануарским просеком од −25 °C (−13 °F), као и по томе што су га руске и совјетске власти дуго користиле као локацију за затворе, радне логоре и прогонство.
Порекло имена По неким теоријама име му долази од сибирске татарске реченице која значи „успавана земља“. По другој верзији име је добио по јенисејском племену Сибири, које су касније асимиловали Сибирски Татари. Доктор Памела Кајл Крослеј, професор историје на Дармут колеџу, тврди да су Руси назвали Сибир по народу Сибо који данас живи у Кини. Модерно значење имена је ушло у руски језик после освајања Сибирског каната.
Пољски историчар -{Chycliczkowski}- је предложио теорију према којој име потиче од прасловенске речи за „север” (-{север, sever}-), али је Анатоли Бајкалоф одбацио ово објашњење. Рекао је да суседни Кинези, Турци и Монголи (који имају слична имена за регион) нису познавали руски. Предложио теорију према којој је име комбинација две речи туркијског порекла, а то су „си” (вода) и „бир” (дивљина).
Праисторија Регион има велики значај за палеонтологију, јер су на територији Сибира у вечном леду или пермафросту очувана тела праисторијских животиња из плеистоценске епохе. У овом региону су пронађени примерци пећинског лава, мамута из Ојмјакона, рунастог носорога из реке Колиме и бизона и домаћих коња из Јукагира.
Сибирске трапе су формиране једним од највећих познатих вулканских догађаја у последњих 500 милиона година геолошке историје Земље. Који је трајао милион година и сматра се могућим узрочником „Великог изумирања” пре око 250 милиона година. Discovery Channel., за који се процењује да је изазвао изумирање 90% врста које су постојале у то време.
Најмање три врсте људи је живело у јужном Сибиру пре око 40.000 година: савремени људи, Неандерталци и Денисовани."DNA identifies new ancient human dubbed 'X-woman'," BBC News. 25. 3. 2010. За последњу је 2010. године на основу анализе ДНК утврђено да представља посебну врсту.
Историја мини|Чукчи, један од многих аутохтоних народа у Сибиру Сибир су насељавали различити номадски народи као што су Енци, Ненци, Хуни и Ујгури. Монголи су у шеснаестом веку освојили област, која је касније постала самостални Сибирски канат. Монголи су освојили велики део ове области почетком 13. века.
мини|300п|Мапа сибирске руте у 18. веку (зелено) и почетком 19. века (црвена).
Са распадом Златне хорде, крајем 15. века основан је аутономни Сибирски канат. Туркијски говорници Јакути мигрирали су северно од области Бајкалског језера под притиском монголских племена од 13. до 15. века. Сибир је остао ретко насељено подручје. Историчар Џон Ф. Ричардс је написао: "... мало је вероватно да је укупна рана модерна сибирска популација премашивала 300.000 људи."
Растућа снага Русије на Западу почела је да подрива Сибирски канат у 16. веку. Прво, групе трговаца и Козака су почеле да улазе у то подручје. Руска армија је добила директиву да успоставља нова утврђења све даље и даље на исток, како би заштитила нове насељенике из европске Русије. Основани су градови попут Мангазеје, Таре, Јенисејска и Тобољска, а последњи је проглашен главним градом Сибира. У то време, Сибир је био назив тврђаве у Кашлику, у близини Тобољска. Герхард Меркатор, на карти објављеној 1595. године, означава Сибир као назив насеља, али и околне територије дуж леве притке реке Об.Asia ex magna Orbis terrae descriptione Gerardi Mercatoris desumpta, studio & industria G.M. Iunioris Други извори наговештавају да је народ Сибо, аутохтони тунгуски народ, пружио жесток отпор руској експанзији иза Урала. Неки сугеришу да је израз „Сибир” њихов русификован етноним.
До средине 17. века, подручја под контролом Русије су се протезала до Тихог океана. Око 230.000 Руса се настанило у Сибиру до 1709. године. Сибир је био одредиште за слање протераних.Prison without a roof Siberia: both Russia's "heart of darkness" and a place of opportunity Још од цара Петра Првог, Сибир је коришћен за изградњу логора за принудни рад, а нарочито за време совјетске власти стварањем гулага.
Изградња Транссибирске железнице (1891—1916) довела је до убрзаног економског развоја Сибира и његове модернизације. Боље је повезивала Сибир са Европском Русијом која се убрзано индустријализовала у доба Николаја II. Око седам милиона људи преселило се у Сибир из Европске Русије између 1801. и 1914. Од 1859. до 1917. више од пола милиона људи се преселило на Далеки исток. Сибир има богате природне ресурсе. Током 20. века започело се са експлоатацијом великих размера ових ресурса, а индустријски градови су се развили широм региона.. The Globalist (23. 2. 2004)
мини|Сибирска Козачка породица у Новосибирску
У 07:15, 30. јуна 1908. године, у близини реке Поткамена Тунгуска у централном Сибиру у Тунгуској експлозији је оборено милион стабала. Већина научника верује да је то резултат пада метеора или комете. Иако ниједан кратер никада није пронађен, пејзаж у (ненастањеној) зони још увек носи ожиљке овог догађаја.
У раним деценијама Совјетског Савеза (посебно 30-их и 40-их), влада је основала државну агенцију ГУЛАГ за администрирање система казнених радних логора, замењујући претходни систем каторга. Према полу-званичним совјетским проценама, које су објављене тек након пада совјетске владе, од 1929. до 1953. кроз ове логоре и затворе прошло је више од 14 милиона људи, од којих су многи били у Сибиру. Још 7 до 8 милиона људи је интерно депортовано у одвојене области Совјетског Савеза (укључујући читаве националности или етничке групе у неколико случајева). states: "We are all inclined to accept the Zemskov totals (even if not as complete) with their 14 million intake to Gulag 'camps' alone, to which must be added 4–5 million going to Gulag 'colonies', to say nothing of the 3.5 million already in, or sent to, 'labour settlements'. However taken, these are surely 'high' figures."
Пола милиона (516.841) затвореника умрло је у логорима од 1941. до 1943. године. због недостатака хране изазване Другим светским ратом. У другим периодима морталитет је био релативно мањи. Величина, обим и број радничких кампова ГУЛАГа остаје предмет истраживања и дебата. Многи Гулази су се налазили у изузетно удаљеним подручјима североисточног Сибира. Најпознатији кластери су били Севостлаг (североисточни логори) дуж реке Колиме и Норилаг код Нориљска, где је 1952. године држано 69.000 затвореника. Главни индустријски градови Северног Сибира, као што су Нориљск и Магадан, развили су се из логора које су изградили затвореници и које су водили бивши затвореници.
Географија мини|Алтај, језеро Кучерла на Алтајским планинама мини|Полуострво Сватој Нос, Бајкалско језеро мини|Река Васјуган у јужној Западносибирској низији мини|Сибирска тајга мини|Корјакски вулкан над градом Петропавловск Камчатски на полуострву Камчатка
Са површином од 13,1 милиона km², Сибир чини око 77% укупне територије Русије и скоро 10% површине Земље (148.940.000 km²). Док Сибир географски припада Азији, многе организације представљају целу Русију као део Европе и/или источне Европе (ове организације не деле земље на мање географске целине), пример су макрогеографски региони ОУН. Главне географске зоне укључују Западносибирску низију и Средњосибирску висораван.
На територији источне и централне Јакутије налазе се бројни планински венци разних старосних доба, који се пружају правцем север-југ. Ове планине се протежу до скоро 3.000 m, али изнад висине од неколико стотина метара скоро су потпуно лишене вегетације. Клима је превише сува да би се глацијација проширила на ниске надморске висине. На овим ниским висинама налазе се бројне долине, многе од њих су дубоке и прекривене шумом ариша, осим на екстремном северу где доминира тундра. Активни слој земљишта има тенденцију да буде дубок око један метар, осим у близини река.
Највиша тачка у Сибиру је активни вулкан Кључевскаја Сопка, на полуострву Камчатке. Његов врх је на 4.750 m.
Планински венци
Алтајске планине Прибајкалске планине Хамар-Дабан Планине Черскога Џугџур планине Корјачке планине Сајанске планине Западни Сајан Источни Сајан Тану-Ола планине Уралске планине Верхојанске планине Јаблоновске планине
Језера и реке
Анабар Ангара Индигирка Иртиш Колима Бајкалско језеро Лена Доња Тунгуска Об Поткамена Тунгуска Увс-Нур Јана Јенисеј
Пашњаци Укук висораван — део Унескове Светске баштине
Геологија !]Западносибирска равница се састоји углавном од кенозоичних алувијалних наслага и донекле је равна. Многе наслаге на овој равници су резултат ледених брана које су произвеле глацијално језеро. Ово језеро средње-до-касног плеистоцен блокирало је ток према северу река Об и Јенисеј, што је резултирало преусмеравањем југозападно у Каспијско језеро и Аралско језеро преко долине реке Тургај.Lioubimtseva E.U., Gorshkov S.P. & Adams J.M.; A Giant Siberian Lake During the Last Glacial: Evidence and Implications; Oak Ridge National Laboratory (13. 12. 2006). Подручје је веома мочварно, а земљишта су углавном тресни хистосоли.
Средњосибирска висораван је древни кратон (у неким изворима назван Ангараланд) који је формирао независни континент пре периода Перм. Изузетно је богат минералима, који садрже велике количине злата, дијаманата и руде мангана, олова, цинка, никла, кобалта и молибдена. Вулкански догађај у овом пределу је највећа позната вулканска ерупција у историји Земље. Само је екстремни северозапад био под ледником током квартара, али готово све је под изузетно дубоким пермафростом, а једино дрво које успева, упркос топлим летима, је листопадни сибирски ариш (-{Larix sibirica}-), захваљујући веома плитком корену. Изван екстремних северозападних делова, тајга је доминантна, и покрива значајан део Сибира.C. Michael Hogan. 2011. Taiga. eds. M.McGinley & C.Cleveland. Encyclopedia of Earth. National Council for Science and the Environment. Washington DC
мини|Белуха планине мини|Осенний лес в горах Восточных Саян, Бурятия, Россия|Јесен у шуми на источним Сајанским планинама