-{Hemileccinum impolitum}- је ретка гљива из реда вргања (Boletales). Микоризна је врста. Расте на киселим подлогама најчешће у низијским крајевима у близини храстова и грабова. Не јавља се сваке године. Плодоноси од јула до новембра. Опис плодног тела Шешир код ове врсте величине 6-12 cm, ретко и до 20 cm. Врло је дуго полулоптаст, на крају тек мање-више спљоштен, но и тада доста правилно кружне ивице (руба). У младости кожица прераста руб шешира и подврће се. Кожица је сува и не лепи се на додир и доста је дуго покривена лако скидивим сребрнасто сивим слојем. Боја шешира је бледа окер до бледакожнате боје ретко и циметно смеђе.
Цевчице праве мањи канал око дршке дугачке су 7-25 mm. У почетку су бледожуте боје, да би убрзо добиле загаситу, али јарку злаћасту до лимун жуту нијансу.
Поре су дуго затворене и доста ситне (две до три по 1 mm). Такође су заобљене, истобојне цевчицама и на додир не мењају боју.
Дршка је висока 5-14 cm, а дебела 2-6 cm батинаста до трбушасто батинаста, пуна и тврда. Бледокрем до бледожуте је боје, а у бази црвенкаста. Базална мицелија је бледожуте боје.
Месо је једро и дебело често и више од 2 cm. Генерално је бело осим у близини дршке где жуто. Мирис је пријатан, а укус благо и пријатно пикантан.
Микроскопија Споре су бледожуте боје, вретенасто-елиптичне димензија 11,5-13,5 × 4,2-5 μm. Отисак спора Отисак спора је загаситоцрвено-браонкасто-циметне боје. Јестивост Јестива врста и једна од најукуснијих гљива у Европи. Сличне врсте -{Caloboletus radicans}- представља визуелно врло слична врста која има чисто белу капу. Главна разлика јесте та да поре оксидишу када се оштете постајући плаве.
Литература
Uzelac, Branislav (2009). Gljive Srbije i zapadnog Balkana. Beograd: BGV -{logic}-. Focht, Ivan (1987). Naši vrganji. Zagreb. Nakladni zavod znanje
Категорија:Гљиве