Црква Рођења Пресвете Богородице у Малом Блашком (брвнара) је црква Српске православне цркве који се налази у граду у селу Мало Блашко, шеснаест километара источно од Бањалуке, код бање Слатине у Републици Српској, Босни и Херцеговини. Припада Бањалучкој епархији. Посвећена је рођењу Пресвете богородице.

Историја

Потиче из периода око 1750. године. Храм је правоугаоне основе, дужине седам и ширине четири метра, скелтног склопа, са олтаром, наосом, припратом и хором изнад ње. На старом дрвеном Богородичином колу (полијелу), састављеном од осам дугуљастих правоугаоних поља, сачуван је један запис који каже: „Ово коло (полијелеј) цркви Рођења Пресвете Богородице у Блашком поклонио је Георгије Цвејтиновић из Црног Врха године господње 1761, 12. марта. Запис сачинио Јосиф Поповић 18. августа у вријеме пароха Дамјана Поповића 1765.”

Поред горенаведеног записа, сачуван је и стари антиминс, који је освећен од стране патријарха Арсеније IV из 1743. године, што би могло и представљати можда и датум оснивања ове цркве. Такође, постоји и тероја, по којој је ова црква знатно старија, и да је постојала још у периоду прије аустријско-турског рата, али да је у току тих ратних дешавања, у периоду од 1737. до 1739. године оштећена или изгорела, а да је током педесетих или шездесетих година обновљена.

Иконостас је украшен десетинама икона, као и зидови наоса. Већина тих радова су радови домаћих иконописаца из друге половине 19. вијека, и посебно се истичу дрворезбарене царске двери. Посебно се истиче крст на царским дверима, који је украшен је поједностављеним интерпретацијама богатих славонских барокних иконостаса. У истом маниру су осликана и поља двери, са Благовјестима и пророцима Давидом и Соломоном, течног садржаја пријатних и чистих боја.

Оно што је интересантно је што је у гробљу око цркве до почетка 20. вијека било и неколицина стећака. Сви стећци су уништени или разнесени.

Црквена грађевина конструктивно је веома занимљива због своје једноставности. Наиме, на простору од свега двадесет осам квадратних метара смјештени су олтар, средњи дио (наос), припрата и хор над њом.

За ову, као и многе друге брвнаре које данас обухвата Епархија бањалучка, везана је легенда о премештању цркве с једног места на друго место. Према њој, сељаци су преместили цркву у току ноћи јер су је Турци скрнавили уводећи у њу коње када би их ухватило невреме, а паши су дојавили да је црква сама прешла на друго место.

Градитељска целина, Православна црква брвнара са покретном имовином и остацима некрополе са стећцима, проглашена је националним спомеником Босне и Херцеговине, 11. марта 2011. године. При томе се примјењују мере очувања и трајне заштите утврђене Законом о провођењу одлука Комисије за заштиту националних споменика.

Галерија

Види још Бањалука Епархија бањалучка

Референце

Литература

Категорија:Вјерски објекти у Лакташима Категорија:Православне цркве у Републици Српској Категорија:Цркве Епархије бањалучке Категорија:Цркве брвнаре у Републици Српској