Секаш () насеље је у Румунији у округу Арад у општини Бразиј. Oпштина се налази на надморској висини од 236 -{m}-.
Историја Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да је "Секаш" место у Барачком округу, Липовског дистрикта. Становништво је претежно влашко.Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003. Када је 1797. године извршен попис православног клира, у месту је православни парох поп Петар Поповић (рукоп. 1777) који зачудо зна само румунски језик."Темишварски зборник", Нови Сад 10/2018.
Године 1846. Секаш је село са 530 становника. Православна црква је посвећена Силаску Св. Духа, а све матрикуле се воде од 1799. године. Парох секашки је поп Стефан Поповић, а учитељ Вићентије Коци просвећује само шест ученика.Reesch de Lewald, Aloysius: "Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...", Buda 1846.
Спахија секашки био је 1814. године Арон "от Папхази" - "славног Темишварског комунитета велики биров".Стефан Живковић: "Прикљученија Телемака сина Улисова", Беч 1814. године Године 1836. Гаврил Папхази "от Секаша" и Кекаша био је пренумерант једне популарне српске историјске књиге.Григориј Лазић: "Проста и наравна историја", Будим 1836. године Његова супруга Еуфрозина земљодрж. секашка набавила је 1835. године Стаматовићев календар "Сербска пчела". Вукову књигу српских народних песама купио је у Темишвару 1846. године Данил Николић "от Секеша и Кекеша".Вук Ст. Караџић: "Српске народне песме", трећа књига, Беч 1846.
Становништво Према подацима из 2002. године у насељу је живело 514 становника.
Попис 2002.
Референце
Категорија:Насељена места у жупанији Арад Категорија:Википројект географија/Насеља у Румунији