Ранко Шуњић (Доброселица, 1888— ?) био је поручник, учесник Балканских ратова и Првог светског рата и носилац Карађорђеве звезде са мачевима.
Рођен је 17. августа 1888. године у Доброселици, у породици земљорадника Јеврема и Стане. Основну школу завршио је у родном селу и родном остао до пунолетства. У стални кадар је ступио 1. маја 1911. године, у 3. чету 2. батаљона -{IV}- пешадијског пука и већ наредне године положио Батаљонску школу у Пожеги. Као десетар, водник, каплар, поднаредник и наредник у -{IV}-, -{VII}- и -{XVII}- пешадијском пуку и 15. чети граничне трупе, учествовао у ослободилачким ратовима 1912—1918, као и у побунама Арнаута 1913. и 1920. године.
Током ратова у два наврат је тешко рањен, на Брегалници, 1913. године и Кајмакчалану, 1916. године.
После ослобођења земље, као активни пешадијски поручник обављао је дужности у разним војним јединицама и многим деловима државе, највише на Косову и Македонији. У пензију је отишао 19. јула 1940. године, живео је у својој кући у Ђаковици. Територију Косова морао је напустити почетком Другог светског рата.
Одликовања и споменице Сребрни Орден Карађорђеве звезде са мачевима Две златне Медаље за храброст Милош Обилић Златна Медаља за војне врлине Сребрна медаља за ревносну службу Орден југословенске круне Споменица за рат са Турском 1912 Споменица за рат са Бугарском 1913 Споменица за ослобођење и уједињење Албанска споменица Француска војничка медаља -{Militer}-
Литература
Категорија:Рођени 1888. Категорија:Чајетинци Категорија:Српски војници у Првом светском рату Категорија:Солунски борци Категорија:Носиоци Ордена Карађорђеве звезде Категорија:Носиоци Ордена Југословенске круне Категорија:Носиоци Албанске споменице Категорија:Носиоци Медаље за храброст Милош Обилић Категорија:Културно наслеђе Западне Србије