Микоспоринске аминокиселине су мали секундарни метаболити, присутни у организмима који живе у средини са високом инсолацијом, најчешће у морској средини. Будући да су ова једињења релативно скоро откривена, њихов број који сада износи око 30, није коначно утврђен. Описују се углавном као микробни УВ-филтри, иако се претпоставља да њихова функција није ограничена само на заштиту од УВ-зрачења.

Позадина Микоспоринске аминокиселине су широко распрострањене у микробиолошком свету и нађени су у многим микроорганизмима: хетеротрофним бактеријама, цијанобактеријама, једноћелијским алгама,Okaichi T, Tokumura T. Isolation of cyclohexene derivatives from Noctiluca miliaris. 1980 Chemical Society of Japan аскомицетним и базидиомицетним гљивама, као и у неким вишећелијским организмима, као што су вишећелијске алге и неке морске животиње. Највећи број истраживања микоспоринских аминокиселина се односи на њихову особину да апсорбирају светлост и штите од зрачења. Први детаљан опис ових аминокиселина је направљен од једињења изолираних из цијанобактерија који живе у средини са високим нивоом УВ-зрачења. Све микоспоринске аминокиселине апсорбирају УВ-зрачење које може да буде деструктивно за биолошке молекуле као на пример за ДНК, протеине итд. Истраживања су углавном фокусирана на њихове фото-заштитне функције, иако постоје и друге функције које обављају у ћелији. Доказано је да су ефикасни антиоксиданси, способни да неутралишу слободне радикале, да су у стању да повећају ћелиску толеранцију на сушење, хиперсалинитет и топлотни стрес.

Хемијске особине Микоспоринске аминокиселине су релативно мале органске молекуле (<400 Да). Хемијска структура свих 30 микоспоринских аминокиселина је откривена и садржи централни циклохексенонски или циклохексеимински прстен супституиран са различним радикалима.Bandaranayake WM. 1998. Mycosporines: are they nature’s sunscreens? Natural Product Reports. 159–171. Све апсорбирају УВ зрачење са таласном дужином између 310 и 362 нанометара. Сматра се да су једни од најјачих природних абсорбената УВ-зрачења. Ова способност им омогућује да делују као ћелијски заштитни фактори од штетног УВ-Б и УВ-А зрачења сунчеве светлости. Ова једињења за своју продукцију често користе заједничке ензиме и интермедијере примарног метаболизма, на пример биосинтетски пут шикиме киселине који у примарном метаболизму служи за производњу ароматичних аминокиселина (фенилаланин, тирозин и триптофан) служи и за биосинтезу многих микоспоринских аминокиселина.

Примери ИмеПик апсорпције у нанометримаChemspiderАстерина-33033010475832Euhalothece-362362Микоспорин-2-глицин33410474079 Микоспорин-глицин31010476943Микоспорин-глицин-валин335Микоспорин-глутамат-глицин330Микоспорин-метиламин-серин327Микоспорин-метиламин-треонин327Микоспорин-таурин309Палитенска киселина337Палитен36010475813Палитин32010272813 Палитин-серин32010476937Палитин-серин-сулфат320Палитинол332Порфира-334334Шинорин334Усуирен357

Функције

Интеракција са зрачењем

Заштита од УВ зрачења

Заштита од оксидативног стреса

Фоторецептори

Енварјолментални одговори

Стрес од нивоа салинитета

Дехидратацијски стрес

Топлотни стрес

Референци

Категорија:Секундарни метаболити Категорија:Ултраљубичасто зрачење