Радомир Антонијев Батуран (Бабићи, код Плужина, 13. август 1948) српски је књижевник и професор. Емигрирао је у Канаду 1996. године и живео је у Торонту. Био је уредник двојезичног српско-канадског часописа за књижевност и културу „Људи говоре”. Сада живи у Барселони, у Шпанији.

Биографија Образовање Рођен је 1948. године у насељу Бабићи, у општини Плужине у Пиви. Основну школу завршио је у Никшићу, а учитељску школу у Сарајеву. Дипломирао је књижевност на Сарајевском универзитету. На Београдском универзитету магистрирао је на романима Борислава Пекића, а докторирао на књижевном делу Растка Петровића.

Каријера Радио је као наставник српског језика у Сарајеву, професор српског језика у Крушевцу, научни сарадник Института за књижевност и уметност у Београду, Нортроп Фрај центра и Центра за руске и источноевропске студије на Универзитету у Торонту. Члан је Удружења књижевника Републике Српске. Био је члан канадског ПЕН центра који је напустио када ни једним актом нису реаговали на НАТО бомбардовање Србије и Црне Горе када су побијене хиљаде цивила, а међу њима и више деце, новинара и писаца. Био је и члан Удружења књижевника Србије све до фебруара 2021. године, када га је напустио у знак протеста.Др Радомир Батуран напустио Удружење књижевника Србије („Ћирилица”, 19. фебруар 2021)

Присутан је у српској књижевности већ пола века: од својих првих објављених радова у бањалучким „Путевима”, збирке поезије „Нити наде” и прозе „Питомуша”, с почетка осамдесетих, преко књижевно-научних радова о књижевним делима Борислава Пекића и Растка Петровића („Структура романа Борислава Пекића” и „Откровења Растка Петровића”) деведесетих, до антологичарског рада на српском метафизичком песништву „Од Растка до Растка”, јединственој књизи књижевне критике „Казивања у Србици”, књиге поезије „Дамарице” у првој деценији овога века и романа „Кустос Мезезија” из 2015.

О његовим књигама писали су значајни стручњаци науке о књижевности (академик Предраг Палавестра, проф. Новица Петковић, проф. Ново Вуковић, проф. Милан Радуловић, проф. Небојша Радић, др Владимир Димитријевић), као и бројни књижевни критичари и филозофи, како у матици тако и у дијаспори (Предраг Драгић Кијук, Мирослав Лукић, Милорад Прелевић, Драгомир Вукосављевић, Миодраг Лукић...).

Увршћен је у „Енциклопедију националне дијаспоре”, коју уређује Иван Калаузовић Иванус,Енциклопедија националне дијаспоре, Impressions. Посећено 7. септембра 2025. и „Српску енциклопедију”, коју припрема Матица српска и чије је издавање неизвесно.

Радови Батуран је објављивао своје књижевне радове у скоро свим значајнијим листовима и часописима у бившој Југославији, од Нишке „Градине”, крушевачке „Багдале”, Сарајевског „Одјека” и подгоричког „Овдје”, до најугледнијих српских часописа „Савременик”, „Књижевност”, „Летопис Матице српске”, као и у канадским и америчким публикацијама.

Батуран објављује своје радове и на енлеском језику: књигу -{„Poet Rastko Petrovich”}- и енциклопедијску јединицу „Milovan Danojlic, Dictionary of Literary Biography, Volume 353: Twenty-First-Century Central and Eastern European Writers”.

Референце из Батуранових књижевних студија преузимали су и чувени европски теоретичар књижевности Роман Јакобсон у својој знаменитој књизи „-{Poesie der Gramatik und Grammatik der Poesie}-”, амерички професори Харолд Б. Сегел, са Универзитета Колумбија, у својој књизи -{The Columbia Guide to the Literatures of Eastern Europe Since 1945}- и Олга Недељковић, са Универзитета Илиноиса у Чикагу, у својој књизи -{Do Supernatural Elements Exist in Borislav Pekić’s: How to Kill a Vampire}-.

Аутор је и приређивач следећих књига:

Кустос Мезезија (роман, два издања), Катена мунди, Београд, 2015. Дамарице (збирка песама), Прометеј, Нови Сад, 2014; Milovan Danojlic, Dictionary of Literary Biography (Encyclopedia unit), Volume 353: Twenty-First-Century Central and Eastern European Writers, GALE CENGAGE Learning, A Bruccoli Clark Layman Book, Detroit, New York, San Francisco, Conn, Waterville, Maine, London, 2010 (на енглеском); Васа Михаиловић, Корифеји / Vasa Mihailovich, Coryphaei збирка песама / collection of poetry), Рашка школа, Београд, 2008. (на српском и енглеском) Од Растка до Растка. Антологија српског метафизичког песништва, Графички атеље Дерета и NEA Publishing, Toronto, 2006; Казивање у Србици (књижевна критика), Удружење књижевника Србије, Београд, 2005; Poet Rastko Petrovic (study), NEA Publishing, Toronto, 2000. (на енглеском); Милорад Микетић, Загризи у длан (предговор и збирка песама), NEA Publishing, Торонто, 2000; Живко Јевтић, Самосвести, Постојање и Присност (студија и изабрана дела), Народан библиотека Крушевца и Народна библиотека Јагодине, 1996; Јован Дучић, Истине (студија и избор метафизичких песама, два издања), Институт за књижевност и уметност и Научна књига, Београд, 1995. и 1996; Откровења Растка Петровића (монографија), Научна књига, Београд, 1993; Романи Борислава Пекића (монографија), Универзитетска ријеч, Никшић, 1989; Нити Наде (збирка песама) Багдала, Крушевац, 1987; Питомуша, (збирка приповедака) ГИРо, Крушевац, 1987; Млађи писци братских градова (предговор и избор радова), Књижевна омладина, Крушевац, 1978.

Радови су му преведени на енглески, шпански, румунски и јерменски језик.

Људи говоре / People Say Поред својих књига поезије, прозе, романа и књижевне критике и теорије, Батуран је и покретач и уредник јединственог српског двојезичног часописа (на српском и енглеском) „Људи говоре” који излази у Торонту од 2008. године. Као оснивач и његов уредник успео је да повеже српске писце, уметнике и научнике из целог света, али и сараднике и читаоце овог часописа из матичних српских земаља и бројног српског расејања на свим континентима. И многе светске савремене писце Батуран је у свом часопису представио српским читаоцима и писцима, али и на десесетине српских писаца објавио на енглеском језику и упознао свет са савременим делима српске књижевности.Људи говоре - јединствен часопис у дијаспори („Бета”, 29. новембар 2010)

Референце

Литература

Спољашње везе Биографија из енциклопедије Матице српске Од Растка до Растка („Вечерње новости”, 10. август 2006) Радомир Батуран – Матица и дијаспора: Лица и наличја српске усудности („Печат”, 10. март 2017) Портрет Радомира Батурана: Човек против времена („РТС”, 18. септембар 2019)

Категорија:Рођени 1948. Категорија:Плужињани Категорија:Срби у Црној Гори Категорија:Срби у Канади Категорија:Срби у Шпанији Категорија:Српски књижевници Категорија:Српски књижевни критичари Категорија:Српски професори Категорија:Студенти Универзитета у Сарајеву Категорија:Доктори књижевности Категорија:Чланови Удружења књижевника Српске Категорија:Личности из Енциклопедије националне дијаспоре