мини|десно|Знак Фалун Гонгa
Фалун Гонг () или Фалун Дафа (, дословно: Пракса точка закона, ), је кинеска духовна пракса која комбинује медитацијске и чигонг вежбе с моралном филозофијом усресређеном на принципе истинитости, благости и трпељивости (кинески: 真、善 、忍). Пракса наглашава моралност и одгајање врлине, и идентификује се као чигонг пракса будистичке школе, иако њена учења такође укључују елементе из таоистичких традиција. Кроз моралну исправност и праксу медитације, практиканти Фалун Гонга теже да елиминишу везаности и на крају постигну духовно просветљење.
Фалун Гонг је настао и први пут га је јавно предавао, на североистоку Кине, 1992. године, Ли Хонгџи. Настао је на крају кинеског "чигонг бума" - периода који је пролиферирао сличну праксу медитације, споре покрете енергетских вежби и регулисано дисање. Ова се од осталих чигонг школа разликује по томе што не укључује размену новца или формално чланство, што нема свакодневних обреда обожавања, већ се наглашава морал и теолошка природа његових учења. Западни експерти описују су Фалун Гонг као чигонг дисциплину, "духовни покрет", "систем култивације" у традицији древне Кине, или као облик кинеске вере.
Пракса је у почетку уживала подршку кинеских званичника, али до средине 1990-их, Комунистичка партија Кине и службе јавне безбедности све више су сматрале Фалун Гонг потенцијалном претњом због његове масовности, независности од државе и духовног учења. До 1999. године, влада је проценила да је број Фалун Гонг практиканата 70 милиона. Током тог периода, у државној штампи почело је да се појављује негативно извештавање о Фалун Гонгу, на које су практиканти по правилу одговарали мирољубивим средствима. Већину времена, практиканти су успевали у томе, али контроверзе и тензије су наставиле расти. Опсег протеста растао је до априла 1999. године, када се више од 10.000 Фалун Гонг практиканата окупило испред седишта централне владе у Пекингу да затраже правно признање и слободу од уплитања државе. Овај скуп је искоришћен од стране власти као катализатор за прогон који ће уследити.
20. јула 1999. руководство Комунистичке партије покренуло је националну кампању, чији је циљ био искоренити праксу. Оно је блокирало приступ интернет сајтовима који спомињу Фалун Гонг, а у октобру 1999. прогласио је Фалун Гонг "јеретичком организацијом" која угрожава друштвену стабилност. Фалун Гонг практиканти у Кини су, како се извештава, подвргнути широком спектру кршења људских права: процењује се да су стотине хиљада затворене мимо правосудних процедура, а практиканти у притвору подвргнути су принудном раду, психијатријском злостављању, мучењу и другим методама принуде. Од 2009. године, групе за људска права процењују да је најмање 2.000 Фалун Гонг практиканата умрло од злостављања у притвору. Један посматрач је известио да је на десетине хиљада људи убијено у циљу снабдевања кинеске индустрије трансплантације органа. У годинама након почетка прогона, Фалун Гонг практиканти су постали активни у заговарању људских права у Кини.
Oснивач Fалун Гонгa Ли Хонгџи живи у Њујорку од 1996. године, а Фалун Гонг има практиканте широм света. Унутар Кине, процене говоре да су десетине милиона људи наставиле практиковати Фалун Гонг упркос прогону. Процењује се да на стотине хиљада практикује Фалун Гонг изван Кине у преко 80 земаља широм света. Порекло Фалун Гонг се најчешће идентификује са чигонг покретом у Кини. Чигонг је модеран термин који се односи на различите праксе које укључују споре покрете, медитацију и регулисано дисање. Чигонг вежбе су историјски практиковали будистички монаси, таоистички мајстори борилачких вештина и конфучијански ученици као средство духовног, моралног и физичког усавршавања.
Модерни чигонг покрет појавио се почетком 50-их година 20. века, када су комунистички кадрови прихватили ове технике као начин за побољшање здравља. Нови термин је конструисан да би се избегло повезивање са религиозним праксама, које би лако могле бити означене као "феудално сујеверје" и прогоњене током маоистичке ере. Рани практиканти чигонга избегавали су његове религиозне призвуке и сматрали су чигонг углавном граном кинеске медицине. Крајем 70-их, кинески научници су наводно открили материјално постојање чи енергије, коју чигонг жели да упрегне. У духовном вакууму пост-маоистичке ере, десетине милиона углавном урбаних, старијих кинеских грађана преузело је праксу чигонга, а разни харизматични чигонг мајстори успоставили су сопствену праксу. У једном тренутку, подучавано је преко 2.000 дисциплина чигонга. Државно друштво за истраживање кинеског чигонга (ЦКРС) основано је 1985. године како би надгледало и управљало покретом.
13. маја 1992, Ли Хонгџи је одржао свој први јавни семинар о Фалун Гонгу (алтернативно име Фалун Дафа) у североисточном кинеском граду Чангчуну. У својој хагиографској духовној биографији, Ли Хонгџи наводи да је учио начине "култивације" од неколико мајстора будистичке и таоистичке традиције, укључујући Чан Јуеа, 10. наследника Великог Закона Буда школе, и мајстора Велике школе пута, са таоистичким псеудонимом Правог Таоисте са Чангбаи планине. За Фалун Дафу се каже да је то резултат његове реорганизације и записивања учења која су му пренесена.
Ли је представио Фалун Гонг као део "столетне традиције култивације", и заправо је настојао да оживи религијске и духовне елементе чигонг праксе који су одбачени у ранијој комунистичкој ери. Дејвид Палмер пише да је Ли "редефинисао свој метод као нешто што има потпуно различите циљеве од чигонга: сврха праксе не треба да буде физичко здравље нити развој натприродних моћи, већ да се прочисти срце и постигне духовно спасење."
Фалун Гонг се разликује од других чигонг школа по томе што његова учења покривају широк спектар духовних и метафизичких тема, стављајући нагласак на моралност и врлину, и разрађујући свеобухватну космологију. Пракса се идентификује са будистичком школом (Фојиа), али се такође ослања на концепте и језик који се налазе у таоизму и конфучијанизму. Ово је навело неке проучаваоце да ову праксу означе као синкретичку веру.
Веровања и праксе Главни чланак: Учења Фалун Гонга
Централна учења
Фалун Гонг тежи да омогући практиканту да се духовно уздигне кроз моралну исправност и вежбање скупа вежби и медитације. Три централна принципа веровања су Истинитост (кинески: 真; pinјin: Zhēn), Благост (кинески: 善; pinјin: Shàn) и Трпељивост (кинески: 忍; pinјin: Rěn). Заједно, ови принципи се сматрају основном природом космоса, критеријумом за разликовање исправног од погрешног, и они се сматра највишим манифестацијама Таоа, или будистичке дарме. Подржавање и одгајање ових врлина сматра се основним делом Фалун Гонг праксе. У Џуан Фалуну (转法轮), главном штиву објављеном 1995. године, Ли Хонгџи пише: "Није битно како се мења морални стандард човечанства ... Ипак је природа овог универзума, Џен–Шан–Рен, као једини критеријум за разликовање добрих и лоших људи, остала непромењена. Као практикант, ако желиш да се уздигнеш изнад и изван тога, ствари мораш вредновати на основу овог критеријума, а не на основу стандарда обичних људи."
Пракса Фалун Гонга састоји се од две компоненте: извођења вежби и усавршавања шиншинга (морални карактер, темперамент). У централном тексту Фалун Гонга, Ли каже да шиншинг "...укључује де – што је врста материје – трпељивост, способност поимања, жртвовање, одрицање од разноразних жеља и везаности обичног човека, способност да се поднесу муке, итд." Уздизање моралног карактера се постиже, с једне стране, усклађивањем начина живота са истинитошћу, благошћу и трпељивошћу; са друге стране, напуштањем жудњи и "негативних мисли и понашања, као што су похлепа, користољубивост, пожуда, жудње, убијање, борбеност, крађа, варање, љубомора, итд."
Међу централним концептима који се налазе у учењима Фалун Гонга је постојање 'Врлине' ('Д, Де) и' Карме '(' 業, Јие). Прво се добија добрим делима и кроз муке, док се друго накупља лошим делима. Сразмера врлине наспрам карме одређује човеково богатство у овом или следећем животу. Док врлина ствара добру срећу и омогућава духовну трансформацију, гомилање карме резултује патњом, болешћу и отуђењем од природе универзума. Духовно уздизање постиже се елиминацијом негативне карме и акумулацијом врлине. Практиканти верују да се кроз процес моралне култивације може постићи Тао и добити посебне моћи и ниво божанствености.
Учење Фалун Гонга претпоставља да су људска бића изворно била добра - чак и божанска - али да су се спустила у област опсене и патње након развијања себичности и стварања карме. Пракса држи да реинкарнација постоји и да различите процесе реинкарнације људи надгледају различити богови. Да би се поново уздигли и вратили "изворном, истинском сопству", Фалун Гонг практиканти би требало да се асимилују са особинама истинитости, благости и трпељивости, да се ослободе "везаности и жудњи" и трпе док отплаћују карму. Крајњи циљ праксе је просветљење или духовно савршенство (јуанман), и ослобађање из циклуса реинкарнације, познатог у будистичкој традицији као самсара.
Традиционална кинеска културна мисао и савременост су два фокуса Ли Хонгџијевих учења. Фалун Гонг понавља традиционална кинеска уверења да су људи повезани с универзумом умом и телом, и Ли настоји да оспори "конвенционално мишљење", у вези природе и генезе свемира, време-простора и људског тела. Пракса се ослања на источноазијски мистицизам и традиционалну кинеску медицину, критикује самонаметнуте границе модерне науке, посебно еволуције, и сматра да је традиционална кинеска наука потпуно другачији, али једнако важећи онтолошки систем.
Вежбе
Поред своје моралне филозофије, Фалун Гонг се састоји од четири стојеће вежбе и једне седеће медитације. Вежбе се сматрају секундарним у односу на морално уздизање, иако су и даље суштинска компонента праксе култивације Фалун Гонга.
Прва вежба, под називом "Буда пружа хиљаду руку", има за циљ да олакша слободан проток енергије кроз тело и отвори меридијане. Друга вежба, "Фалун стојећи став", подразумева држање четири статичне позе - од којих свака подсећа на држање точка - дуже време. Циљ ове вежбе је да се "подстакне мудрост, повећа снага, унапреди ниво човека и ојачају божанске моћи". Трећа, "Продирање у две космичке крајности", укључује три скупа покрета, који имају за циљ да омогуће избацивање лоше енергије (патогени или црни чи) и апсорпцију добре енергије у тело. Практиковањем ове вежбе, практикант тежи да изнова и изнова чисти тело. Четврта вежба, "Фалун космичка орбита", циља да слободно циркулише енергију по целом телу. За разлику прве четири вежбе, пета вежба се изводи у седећем положају лотоса. Названа "Јачање божанских моћи", то је медитација коју треба радити што је дуже могуће.
Фалун Гонг вежбе се могу практиковати појединачно или групно, и могу се изводити у различитим временским периодима у складу са потребама и способностима индивидуалног практиканта. Портер пише да се практиканти Фалун Гонга охрабрују да читају Фалун Гонг књиге и практикују вежбе на редовној основи, по могућности свакодневно. Фалун Гонг вежбе се практикују у групама у парковима, универзитетским кампусима и другим јавним просторима у преко 70 земаља широм света, а волонтери их бесплатно подучавају. Поред пет вежби, 2001. године уведена је још једна врста медитације која се назива "слање исправних мисли", која има за циљ да умањи прогон на духовној равни.
Пилот студија која је укључивала геномско профилисање шест Фалун Дафа практиканата показала је да су "промене у експресији гена [Фалун Гонг] практиканата у односу на остале здраве особе карактерисане појачаним имунитетом, смањењем ћелијског метаболизма и променом апоптотичких гена у корист брзог решавање упале."