Анџелина Џоли (; Лос Анђелес, 4. јун 1975) америчка је глумица и хуманитарка. Добитница је бројних признања, међу којима су Оскар, награда Тони и три награде Греми. Више пута је проглашена за најплаћенију глумицу у Холивуду.
Прославила се крајем 90-их година 20. века глумећи Лару Крофт, јунакињу истоименог акционог филма. Почетком 2000-их обележила ју је веза и брак са глумцем Бредом Питом.Бранџелина грозница (-{The Brangelina fever}-). Ејџ, 6. фебруар 2006. Уз Џенифер Лоренс и Сандру Булок, успела је да одржи статус најплаћенијих и најутицајних глумица на свету.
Добитница је три награде Златни глобус, две награде америчког Удружења филмских глумаца и једног Оскара за најбољу споредну улогу – у филму Неприлагођена. Позната је по раду са избеглицама преко Уједињених нација, активна је у борби против насиља над женама и залаже се легализацију истополних бракова.
Младост
Рођена је у Лос Анђелесу у Калифорнији као Анџелина Џоли Војт. Кћерка је глумаца Џона Војта и Маршелин Бертран. Рођака је Чипа Тејлора, сестра Џејмса Хејвена и кумче Жаклин Бисет и Максимилијана Шела. Родитељи Анџелинине мајке су француско-канадског порекла.Дивљи у срцу (-{Wild at heart}-) -{Allure}-, новембар 2004. Са очеве стране је чешког порекла, а француско-канадског и ирокеског са мајчине. (-{Inside the Actors Studio}-) -{Bravo}- 5. јун 2005. }- Индипендент, 18. јул 2005.
Након развода родитеља 1976. године, са мајком и братом преселила се у Палисејд, Њујорк.Маршелин Бертран је преминула 27. јануара 2007. године од рака јајника.
Као дете, Џолијева је скупљала змије и гуштере и била заљубљена у господина Спока из Звезданих стаза. Са мајком је редовно ишла на пројекције филмова и касније је рекла да ју је то, а не њен отац, навело да се почне бавити глумом., -{tiscali.film & TV}- Када је имала 11 година, породица се вратила у Лос Анђелес и Џолијева је на институту „Ли Стразберг“ две године учила глуму, када је наступила и у неколико позоришних представа. Другови су је задиркивали због њеног карактеристичног изгледа — била је изузетно мршава, носила је наочаре и нараменице, што је утицало на њено самопоуздање, које се додатно смањило након неуспеха у манекенству. Како је њена потиштеност расла, почела је да се самоповређује; касније је то прокоментарисала у једној Си-Ен-Еновој емисији: „Из неког разлога, ритуал сечења и осећања бола чинио ме живом, осећала сам се слободном и то је за мене била нека врста терапије.“ Са 14 година исписала се са часова глуме желећи да постане погребник. Затим је наступио бунтовнички период у ком се облачила у црно, бојила косу у љубичасто и посећивала рок концерте на којима је плесала „мошинг“ са тадашњим момком. После две године поново је уписала часове глуме и завршила средњу школу. Тај период Џолијева је оправдала речима да је дубоко у срцу, она увек била — и увек ће бити — панкерка са тетоважама.
мини|десно|Анџелинин отац, глумац Џон Војт, 2011. године
Дуго није била у контакту са оцем, кривећи га за неверство и распад породице. Мада је покушала да се измири са њим — он се чак и појавио у њеном филму Лара Крофт: Пљачкаш гробница (2002) — нешто касније је поднела захтев за легалну промену имена у „Анџелина Џоли“, одбацивши Војт као друго презиме. Име јој је званично промењено 12. септембра 2002. године. Војт је у једном интервјуу изјавио да његова кћерка има озбиљне емоционалне проблеме. Након што је усвојила малог Медокса, Џолијева је одбацила сваку могућност да се помири са оцем.
Каријера
Почетак (1993—1997)
Анџелина је почела да ради као манекенка са 14 година. Потписала је уговор за „Финес модел менаџмент“ (-{Finesse Model Management}-) и радила као манекенка у САД и Европи, углавном у Лос Анђелесу, Њујорку и Лондону. Такође се појављивала у многобројним музичким спотовима, укључујући оне за Мит Лоуф („-{Rock and Roll Dreams Come Through}-“), Антонело Вендити („-{Alta Marea}-“) и Ленија Кравица („-{Stand by My Woman}-“). Са 16 година Џолијева се вратила у позориште, и тамо је имала своју прву улогу као немачка „доминатрикс“.
Џолијева се појавила у 5 студентских филмова свог брата, снимљених док је он похађао Школу филмских уметности калифорнијског универзитета, али њена професионална филмска каријера почела је 1993. године када је одиграла прву водећу улогу у нискобуџетном филму Киборг 2, као Касела „Кеш“ Рис, скоро људски робот, направљена да завођењем прокрчи себи пут у седиште супарничког произвођача и да се тамо самодетонира. Након неколико неуспешних пројеката засијала је као Кејт Либи у свом првом холивудском филму, Хакери (1995), где је упознала свог првог мужа Џонија Ли Милера. Њујорк Тајмс је писао:
Филм није направио неки профит, али је након издавања за видео стекао култно следбеништво.Како Холивуд показује хакере, -{CNN.com}-. 4. мај 2001.
Године 1996. се појавила као Ђина Малачичи у комедији Љубав је све на свету, модерној слободној адаптација Ромеа и Јулије, постављеној између две супарничке италијанске породице-власнике ресторана у Бронксу у Њујорку. У филму Пустињски месец била је тинејџерка по имену Еленор Ригби која се заљубила у Денија Ајела, који је заводи њену мајку, Ен Арчер. Такође 1996. године у филму Дивљакуше је одиграла улогу Маргарет „Легс“ Садовски, једне од пет тинејџерки које заснивају неочекивану везу након физичког обрачуна са професором који их је сексуално злостављао. О њеном извођењу „Лос Анђелес Тајмс“ је написао: „У развоју овог лика много је бесмислица; Џоли, прелепа ћерка Џона Војта, има довољно снаге да превазиђе стереотип. Мада је Меди приповедач приче, Легс је њен субјекат и катализатор.“calendarlive.com: Преглед филма - Foxfire, Лос Анђелес Тајмс, 23. август 1996.
Године 1997. Џоли је глумила са Дејвидом Духовнијем у трилеру Изигравајући бога, филм осликава познатог хирурга из Лос Анђелеса коме је одузета медицинска дозвола и који је умешан дубоко у криминални свет где упознаје Анџелинин лик, Клару. Филм није добро примљен од стране критичара и Роџер Еберт говори да „Анџелина Џоли проналази одређену топлину у оваквој улози која је обично тешка и агресивна; изгледа превише фино да била девојка криминалца, а можда и јесте.“, Чикаго Сан-Тајмс, 17. октобар 1997. Онда се појавила у филму Праве жене, историјској романтичној драми која се одиграва на Дивљем западу, и заснована је по књизи Џениз Вудс Виндл. Глумила је и стриптизету у музичком споту Ролингстонса за песму -{Anybody Seen My Baby?}-
Успех (1997—2000)
Каријера јој је кренула узлазним током након улоге Корнелије Валас у биографском филму Џорџ Валас (1997) за који је освојила „Златни глобус“ и била номинована за „Еми“. Филм је био високо оцењен од стране критике а, између осталих награда, примила је „Златни глобус“ за „Најбољу минисерију/филм направљену за ТВ“. Глумила је другу жену бившег гувернера Алабаме који је, у току кандидатуре за председника, рањен у атентату и остао парализован. Главна улога у филму је поверена Гарију Синизу, а режирао га је Џон Франкенхајмер.
Године 1998. Џолијева је играла главну улогу у ТВ филму Џија, снимљеном у продукцији куће „-{HBO}-“; глумила је бисексуалну манекенку, Џију Каранџи. Филм описује свет секса, дроге и емоционалних драма, приказује хронологију пропасти Каранџине каријере што је био резултат њене зависности од дроге, и њену смрт узроковану СИДОМ. Другу годину за редом, Анџелина осваја „Златни глобус“ и бива номинована за награду Еми. Такође осваја своју прву награду Удружења филмских глумаца.
У складу са методом глуме Лија Страсберга, Анџелина воли да остане у лику који глуми и између сцена, за време снимања филма, и као резултат добија репутацију глумице са којом се тешко сарађује. У време снимања филма Ђија, рекла је свом тадашњем мужу, Џону Лију Милеру, да неће моћи да га зове. „Рекла сам му: Сама сам, умирем, ја сам геј. Нећу те видети неколико недеља.“ jonnyleemiller.co.uk
Након филма Ђија, Џоли се преселила у Њујорк и престала да глуми у једном кратком временском периоду зато што је осећала да „нема више ништа да пружи“. Уписала је студије режије на њујоршком универзитету и похађала часове писања. У емисији -{Inside the Actors Studio}- објаснила је да је добро за њу да се сабере.
Вратила се на велико платно 1998. године улогом Глорије Мекнири у гангстерском филму Ђавоља кухиња, а касније те године је постала део одабране глумачке поставе која укључује Шона Конерија, Џилијен Андерсон, Рајана Филипа и Џона Стјуарта у филму Игра срцем. Драма прича о неколико наизглед неповезаних карактера, а Џолијева игра младу посетитељку ноћних клубова, Џоан. Филм је добио претежно позитивне критике, а Џолијева је била посебно похваљена. За ову улогу освојила је награду -{Breakthrough Performance}- коју додељује -{National Board of Review}-.
Анџелина је 1999. године глумила у комедији-драми Контролни торањ Мајка Њуела, о два контролора лета који се нађу у мачо конфликту, заједно са Џоном Кјузаком, Билијем Бобом Торнтоном и Кејт Бланчет. Џоли игра Торнтонову заводљиву жену Марибел. Филм је имао млак пријем код критике, а лик који је глумила Џоли је посебно критикован. „Вашингтон пост“ је писао „Мари (Анџелина Џоли), потпуно смешна пишчева креација слободоумне жене која плаче за хибискусом који вене, носи много тиркизног прстења и бива поприлично усамљена када Расел проводи целе ноћи ван куће.“'Pushing Tin' (R), Вашингтон Пост, 23. април 1999 Потом је глумила поред Дензела Вошингтона у филму Сакупљач костију, снимљеном по адаптираном крими роману који је написао Џефери Дивер. Џолин лик, Амелија Донахју, је полицајка коју прогања самоубиство њеног оца полицајца. Она невољно помаже Вошингтону да прати и ухвати серијског убицу. Филм је имао бруто зараду од 151 милион долара од пројекција широм света, али га је критика лоше оценила; „Детроит фри прес“ је закључио: „Џолијева, коју је увек дивно гледати, је једноставно лош избор за ову улогу.“, Rotten Tomatoes
Џоли је затим добила споредну улогу Лизе Роу, у филму Неприлагођена, у којем је главну улогу тумачила Винона Рајдер. Филм говори о лечењу Сузане Кејсен у болници за менталне болести, а сценарио представља адаптиране оригиналне мемоаре Сузане Кејсен, издате под називом „Неприлагођена“. Иако је главну улогу имао лик Виноне Рајдер, а филм је требало да представља њен повратак на сцену, испоставило се да је био „добродошлица у Холивуд“ за Џоли. Освојила је трећи Златни глобус, другу награду Удружења филмских глумаца и „Оскара“ за најбољу женску споредну улогу.
Године 2000, Џоли се појавила у првом летњем блокбастеру Минут за бег, као Сара „Свеј“ Вејленд, бивша девојка крадљивца аутомобила кога глуми Николас Кејџ. Улога је била мала, а „Вашингтон Пост“ је коментарисао „све што ради у овом филму је да је присутна, кулира, показује те меснате, пулсирајуће усне које тако провокативно уоквирују њене зубе.“'Минут за бег': Lost in the Exhaust, „Вашингтон Пост“, 9. јун 2000. Касније је објаснила да јој је овај филм био добродошло олакшање након захтевне улоге Лизе Рој, а постао је филм од кога је, до тада, највише зарадила — 237 милиона долара од пројекција широм света.
Међународни успех, од 2001. до данас
Анџелинини филмови често нису задовољавали ширу публику, али ју је филм Лара Крофт: Пљачкаш гробница (2001) направио филмском звездом. За адаптацију популарне видео-игре „Пљачкаш гробница“, од Џолијеве је тражено да усаврши британски акценат и да се подвргне жестоком тренингу да би одиграла улогу Ларе Крофт. Анџелина је била углавном похваљивана за своју улогу, али је филм већином добио негативне критике. Часопис „Слент“ је коментарисао: „Анџелина Џоли је рођена да одигра Лару Крофт, али је режисер Сајмон Вест од њених авантура направио игру »-{Frogger}-«.“Film Review - Lara Croft: Tomb Raider, slant magazine, 2001. Ипак, филм је имао огроман међународни успех, зарадивши 275 милиона долара широм света, а она је тада стекла репутацију међународне звезде.