Фудбалска репрезентација Парагваја је национална фудбалска екипа Парагваја под контролом Фудбалског савеза Парагваја. Парагвај је члан конфедерације КОНМЕБОЛ. Репрезентација се квалификовала за десет Светских првенстава (1930., 1950., 1958., 1986., 1998., 2002., 2006., 2010., 2026. и 2030.), а најбољи учинак остварила је 2010. године када је стигла до четвртфинала. Као редовни учесник на Копа Америка, Парагвај је два пута проглашаван за шампиона овог такмичења (више пута познатог као Првенство Јужне Америке — 1953. и 1979.). Најбољи пласман Парагваја на ФИФА ранг-листи било је 8. место у марту 2001. године, док је најлошији био 103. позиција у мају 1995. године. Парагвају је 1996. године припало друго место у категорији „Напредак године” за највећи скок на ФИФА ранг-листи.
Најуспешнији период националног тима био је под вођством аргентинског селектора Херарда Мартина, који је 2007. године проглашен за јужноамеричког тренера године, а потом је одвео Парагвај до четвртфинала Светског првенства по први пут у историји (2010. године), као и до финала Копа Америке 2011., где је Парагвај такмичење завршио као вицешампион. У читавој историји наступа Парагваја на Светским првенствима, само су Карлос Гамара и Хозе Луис Чилаверт имали част да буду изабрани у идеални тим шампионата, захваљујући својим партијама на Мундијалу 1998. године. Пауло да Силва држи рекорд по броју наступа за национални тим са 148 одиграних мечева, док је Роке Санта Круз најбољи стрелац у историји репрезентације са 32 постигнута гола. Денис Каниза, који је био члан државног тима од 1996. до 2010. године, једини је играч који је представљао Парагвај на четири узастопна Светска првенства (1998, 2002, 2006, 2010).
Историја Почетак (1900—1930) мини|десно|250p|Репрезентација Парагваја на Првенству Јужне Америке 1929. Убрзо након што је Вилијам Патс донео фудбал у Парагвај, 1906. године. Први национални фудбалски тим окупио се 1910. године, када је прихваћен позив аргентинског клуба Еркулес из Коријентеса за одигравање пријатељске утакмице, која је завршена резултатом 0:0.
Због све већег броја позива за одигравање утакмица и међународних турнира, Фудбалски савез Парагваја одлучио је да званично оформи репрезентацију и изабере пругасте црвено-беле дресове, који су до данас остали званичне боје државног тима (преузете са парагвајске заставе). Крајем 1919. године Парагвај је прихватио позив да учествује на Првенству Јужне Америке 1921.; у склопу припрема за тај турнир, одигран је низ пријатељских утакмица између 1919. и 1921. године. Први од тих мечева био је пораз од Аргентине резултатом 5:1, што је уједно био и први званични међународни сусрет за Парагвај. Када је Првенство Јужне Америке 1921. отворено, Парагвај је савладао тада троструког шампиона континента, селекцију Уругваја, резултатом 2:1, што је била прва утакмица и прва победа парагвајског тима у неком званичном такмичењу. Парагвај је на крају заузео четврто место на турниру и постао његов редован учесник у наредним издањима.
Први укуси успеха (1930—1970)
Парагвај је 1930. године учествовао на премијерном Светском првенству, које је организовао Уругвај. У првој рунди, Парагвај је претрпео пораз од Сједињених Америчких Држава резултатом 0:3, да би потом савладао Белгију са 1:0 голом који је постигао Луис Варгас Пења. Пошто је само победник групе обезбеђивао пласман у наредну фазу, селекција САД је прошла даље, оставивши Парагвај иза себе.
Након учешћа на првенствима Јужне Америке 1929., 1947. и 1949. године (на којима је Парагвај заузимао друго место), репрезентација се вратила на мундијалску сцену 1950. године, нашавши се у групи 3 заједно са Шведском и Италијом. Парагвај није успео да се пласира у наредни круг након ремија 2:2 са Шведском и пораза од Италије резултатом 2:0. Своју прву титулу шампиона Јужне Америке Парагвај је освојио 1953. године на турниру одиграном у Перуу, након победа над Чилеом (3:0), Боливијом (2:1) и Бразилом (2:1), уз нерешене исходе против Еквадора (0:0), Перуа (2:2) и Уругваја (2:2). Пошто су Парагвај и Бразил на крају такмичења били изједначени по броју бодова, одигран је додатни, одлучујући меч за трофеј, у којем је Парагвај тријумфовао са 3:2.
За Светско првенство 1958. године, Парагвај се квалификовао испред Уругваја (савладавши га са убедљивих 5:0 у кључној утакмици) са тимом који је имао изузетну нападачку линију коју су предводиле звезде попут Хуана Баутисте Агвера, Хозеа Пародија, Хорхеа Лина Ромера, Кајетана Реа и Флоренсија Амариље. У свом првом мечу у Шведској, Парагвај је водио са 3:2 против Француске, али је на крају изгубио ту утакмицу резултатом 7:3. Победа над Шкотском од 3:2 и реми 3:3 са Југославијом донели су Парагвају треће место у групној фази.
Одлазак неколико кључних звезда у европски фудбал (углавном у Шпанију) у одређеној мери је ослабио парагвајски национални тим, па их је у квалификацијама за Светско првенство 1962. године за длаку надмашио Мексико.
Још континенталних успеха (1970—1990) Са играчима као што су Ромерито, Карлос Алберто Кизе, Алисио Солалинде, Роберто Паредес, Уго Рикардо Талавера и Еухенио Морел, и под вођством селектора Ранулфа Миранде, Парагвај је освојио Копа Америку 1979. године након што је заузео прво место у групи Ц (у којој су још били Уругвај и Еквадор) са две победе и два ремија. У полуфиналу је Парагвај савладао Бразил укупним резултатом 4:3 у два меча. У финалу су Парагвајци били бољи од Чилеа укупним резултатом 3:1, чиме су стигли до своје друге титуле првака Јужне Америке.
Репрезентација је прекинула 28-годишње одсуство са планетарних смотри пласманом на Светско првенство 1986. године. Током боравка у Мексику, тим је савладао Ирак са 1:0, а одиграо нерешено са домаћином Мексиком (1:1) и Белгијом (2:2). Стили су до осмине финала, где их је са 3:0 елиминисала Енглеска.
Златна генерација (1998—2011) Уследио је нови сушни период, пошто Парагвај није успео да се пласира на светска првенства 1990. и 1994. године.
Парагвај је 1992. године освојио јужноамерички предолимпијски турнир, чиме је обезбедио учешће на Летњим олимпијским играма 1992. године. На олимпијском турниру, Парагвај је заузео друго место у својој групи, а у четвртфиналу га је елиминисала Гана.Од 1992. године састави за олимпијским играма ограничени су на три играча старија од 23 године. Успеси ових тимова обично се не укључују у статистику националног А тима. Упркос том поразу, на сцени су се појавили нови играчи као што су Карлос Гамара, Селсо Ајала, Хозе Луис Чилаверт, Франсиско Арсе и Хозе Кардозо, који су постали предводници „златне генерације”. Они су одвели Парагвај на три узастопна Светска првенства и остварили запажене резултате на континенталним такмичењима.
Светско првенство у фудбалу 1998. Парагвај је завршио квалификације за Светско првенство 1998. године на другом месту, са бодом мање од Аргентине.
Под вођством бразилског селектора Паула Цезара Карпеђанија, Парагвај се вратио на завршницу Светског првенства први пут од 1986. године. Парагвај је жребом сврстан у групу Д, заједно са Бугарском, Нигеријом и Шпанијом. У прва два кола, Парагвајци су одиграли мечеве без голова (0:0) против Бугарске и Шпаније. Нигерија, која је већ била обезбедила пласман у осмину финала након две победе у прва два меча, изгубила је од Парагваја резултатом 3:1, чиме је парагвајска селекција заузела друго место у групи и прошла даље.
Парагвај се у осмини финала 28. јуна састао са домаћином Француском (која је играла без Зинедина Зидана), а регуларних 90 минута завршено је без погодака. У 114. минуту продужетка, Лоран Блан је постигао златни гол и елиминисао Парагвај са турнира. Одбрамбени играч Карлос Гамара и голман и капитен Хозе Луис Чилаверт изабрани су у идеални тим Светског првенства 1998. године.
Копа Америка 1999. и 2001. Парагвај је био домаћин Копа Америке 1999. године, која је играна у четири града широм земље. Велики број играча са Светског првенства 1998. вратио се у национални тим, а селектор је био Евер Хуго Алмеида. Смештена у групу са Боливијом, Јапаном и Перуом, репрезентација је свој први меч на такмичењу одиграла нерешено 0:0 против Боливије. Парагвај се 2. јула састао са Јапаном и остварио убедљиву победу резултатом 4:0. У свом трећем и последњем мечу групне фазе против Перуа, Парагвај је славио са 1:0, чиме је заузео прво место у групи са седам освојених бодова. У четвртфиналу су Парагвајци играли против Уругваја, а победник је одлучен након извођења једанаестераца у којима је Парагвај поражен са 5:3. По завршетку такмичења, нападач Роке Санта Круз добио је награду за најбољег фудбалера Парагваја за 1999. годину.
На Копа Америци 2001. године, селектор Серхио Маркарјан одлучио се за састав сачињен углавном од играча из домаће лиге. Парагвај је смештен у групу са Перуом, Мексиком и Бразилом. Први меч, одигран 12. јула против Перуа, завршен је нерешеним резултатом 3:3. Три дана касније, 15. јула, Парагвај је поново ремизирао, овога пута без голова (0:0) против Мексика, да би у последњем колу групне фазе претрпео пораз од Бразила резултатом 3:1.
Светско првенство у фудбалу 2002. 200p|мини|десно|Хозе Луис Чилаверт био је кључна фигура током квалификација у којима је Парагвај изборио пласман на турнир у Кореји и Јапану 2002.
Парагвај је заузео четврто место у јужноамеричким квалификацијама за Светско првенство 2002. године, чиме је обезбедио директан пласман на завршни турнир.
Именовање Ћезареа Малдинија за селектора у јануару 2002. године покренуло је талас контроверзи јер су домаћи стручњаци потпуно занемарени (због чега је удружење домаћих тренера безуспешно покушало да га депортује због наводног кршења имиграционих прописа). Репрезентација је смештена у групу Б са Шпанијом, Јужноафричком Републиком и Словенијом. Парагвај је свој наступ отворио 2. јуна против Јужноафричке Републике утакмицом која је завршена ремијем (2:2), након чега је Шпанија 7. јуна савладала Парагвај резултатом 3:1. У трећем колу групне фазе против Словеније, Парагвај је тријумфовао са 3:1. Иако су Парагвај и Јужноафричка Република завршили са по четири бода и истом гол-разликом (0), Парагвај је прошао даље јер је постигла шест голова, насупрот пет колико је дала јужноафричка селекција. Парагвај се потом у осмини финала састао са Немачком, која је доминирала током меча и постигла погодак у 88. минуту, наставивши касније свој пут ка финалу.
Копа Америка 2004. Селектор Карлос Хара Сагвијер повео је релативно млад састав на Копа Америку 2004. године, при чему је већина фудбалера наступала за клубове из домаће Прве лиге Парагваја. Након што су жребом смештени у групу Ц са Бразилом, Костариком и Чилеом, Парагвајци су у првом колу осигурали победу над Костариком резултатом 1:0 голом са беле тачке. Парагвај је потом одиграо нерешено 1:1 са Чилеом, а затим је забележио победу од 2:1 против Бразила, завршивши групну фазу без пораза, на првом месту са седам бодова. У четвртфиналу је Парагвај играо против Уругваја, од којег је елиминисан након пораза резултатом 3:1.
Светско првенство у фудбалу 2006. 180p|мини|десно|Хозе Сатурнино Кардозо је постигао седам голова током квалификација за Светско првенство 2006. Парагвај је започео своју квалификациону кампању за Светско првенство 2006. године у јесен 2003, а завршио ју је две године касније заузимањем четвртог места, чиме је изборио пласман на трећи узастопни Мундијал.
200p|мини|десно|Парагвај (десно, у плавим дресовима) и Енглеска (лево, у белим дресовима) пре почетка меча међусобног сусрета на Светском првенству