Барон Ралф Густав Дарендорф (; Хамбург, 1. мај 1929 — Келн, 17. јун 2009) је био немачки и британски социолог, филозоф, политиколог и либерални политичар. Најпознатији је по свом доприносу развоју конфликтних теорија друштва. Његова разматрања супротстављена су некада доминирајућем функционализму; насупрот друштвеној стабилности и реду који истичу функционалистички теоретичари, Дарендорф се занима за динамику и друштвене промене. Један од главних предмета његовог проучавања је ауторитет.
Биографија
Породица Рођен је у Хамбургу. Ралф Дарендорф је био син Лине и Густава Дарендорфа, и брат Франка Дарендорфа. Дарендорф је познат по томе што је подржавао борбу против нацистичке активности., 22 June 2009.. Као дете, Ралф је био члан Дојчес Јунгфолка, најмлађе гране Хитлерјугенда.. Када је Ралф био само тинејџер, он и његов отац, члан Социјалдемократске партије при Немачком парламенту, су ухапшени и послати у концентрационе логоре због својих анти-нацистичких активности током национал-социјалистичког режима. Након тога се његова породица преселила у Берлин. 1944. године, последње године Другог светског рата, Ралф је ухапшен због ангажовања у борби против нацистичке активности и послат у концентрациони логор у Пољској. Ослобођен је 1945. године., 22 June 2009..
Образовање и каријера Студирао је филозофију, класичну филологију и социологију на Универзитету у Хамбургу између 1947. и 1952. године. Постао је доктор наука 1952. У овој раној фази Дарендорфове академске каријере, он се заинтересовао за Марксову теорију, пишући своју докторску дисертацију на тему Марксове теорије правде. "Од краја 1950-их Дарендорф се, попут Козера, залагао за приступање социологији помоћу теорије сукоба." Наставио је своје академско истраживање на Лондонској школи економије и политичких наука и докторирао социологију 1956. Био је професор социологије у Хамбургу (1957—60), Тибингену (1960—64) и Констанцу (1966—69). Од 1957/1959, "Ралф Дарендорф је говорио о способности да се организује по принципу квази-група и интересних група." Квази-групе су дефинисане као "они колективи који имају идентичне интересе, али немају осећај "припадности". Интересне групе, с друге стране," имају структуру, облик организовања, програм или циљ, и особље састављено од чланова. "" Године 1960. постао је гостујући професор социологије на Универзитету Колумбија у Њујорку.
Од 1968. до 1969. године, Дарендорф је био посланик у Скупштини Баден-Виртемберга, а такође 1968. је започео своју комуникацију са Универзитетом Харвард. Дарендорф је одлучио да постане члан Бундестага 1969. у време када је Вили Брант формирао своју прву СПД-ФДП коалициону владу. Након приступања, именован је за секретара министарства иностраних послова. Пошто је постављен као трећи на лествици команде у Министарству иностраних послова, није уживао у искуству. Од 1969. до 1970. био је члан немачког парламента за Слободну демократску партију (немачки либерали). Од 1969. до 1970. је био и државни секретар у Министарству спољних послова. Године 1970. постао је комесар у Европској комисији у Бриселу. Био је посвећен ЕУ као гаранту људских права и слободе. Од 1974. до 1984. Дарендорф је био директор Лондонске школе економије и политичких наука, када се вратио у Немачку да постане професор друштвених наука на Универзитету Констанц (1984—86).
Од 1967. до 1970. био је председник Немачког друштва социолога, где је дао оставку када је преместио своју канцеларију у Брисел. Између 1976. и 1979. године водио је образовни под-комитет Бенсонове комисије. Године 1986, Ралф Дарендорф постао је управни Лондонске школе економије и политичких наука. Од 1987. до 1997. године био је управник Ст. Антони колеџа на Универзитету у Оксфорду, наследивши историчара Сер Рејмонда Кара. Године 1982, Дарендорф је именован за Витеза Команданта Реда Британске империје. Године 1988. је стекао британско држављанство.и постао познат као Сер Ралф Дарендорф (с обзиром на то да само британски држављани имају право да користе ту титулу). Године 1993. био је именован за барона Дарендорфа од Клер маркета града Вестминстера. Клер маркет се налази у близини Лондонске школе економије и политичких наука. Дарендорф изабрао ово име у част школе и као знак свог либералног хумора. Седео је у Дому лордова као члан који није обавезан дужностима према ниједној странци и гласа независно.
Дарендорф је инсистирао на томе да чак и најосновнијим грађанским правима, укључујући једнакост и слободу изражавања, треба дати уставни легитимитет. Дана 11. јула 2007. године добио је награду Принцеза од Астурије за поље друштвених наука. У јануару 2005. године, именован је за професора у Истраживачком центру друштвених наука у Берлину.
Дарендорф је имао двојно држављанство Велике Британије и Немачке. После пензионисања, живео је делимично у Немачкој и делимично у Великој Британији, са кућама у Лондону и Бондорфу, граду на југозападу Немачке. На питање који град сматра својим домом, он је једном рекао: "Ја сам из Лондона".German sociologist Ralf Dahrendorf dies | Germany | DW.COM | 18.06.2009 Такође је једном приликом изјавио да је његов живот обележио сукоб између осећаја дужности према земљи његовог рођења, Немачкој, и привлачности Британије.
Бракови и деца Дарендорф се женио три пута. Он је оженио своју прву супругу, Веру, 1954. године. Она је такође била студент Лондонске школе економије и политичких наука. Заједно су имали три кћери: Николу, Александру и Дафне Дарендорф. Никола Дарендорф је радила за УН и као саветник Владе Велике Британије за регионалне конфликте западне Африке.
Од 1980. до 2004. године, био је у браку са историчарком и преводиоцем Елен Дахрендорф (рођена Елен Џоан Круг), ћерком професора Џејмса Круга. Када је постао племић 1993. године, његова супруга је постала позната као Леди Дахрендорф.
Прва два брака Ралфа Дрендорфа су завршила разводом. Године 2004. оженио је Кристијану Дарендорф, докторку из Келна., 19 June 2009..
Смрт Дарендорф је умро у Келну, у Немачкој, са 80 година, 17. јуна 2009. године, након што је оболео од рака.
Надживеле су га његова трећа супруга, три ћерке и једно унуче.
Дарендорфова мисао
Класа и класни сукоб у индустријском друштву Године 1959. Дарендорф је објавио свој најутицајнији рад о социјалној неједнакости, под називом „Класе и класни сукоб у индустријском друштву“. Упркос каснијим ревизијама и потврдама његовог рада, данас ова књига остаје као његов први детаљан и најутицајнији приказ проблема социјалне неједнакости у модерним, или посткапиталистичким друштвима.Grabb, Edward G. "Theories of Social Inequality." Ontario: Harcourt Brace & Company. 1997
Анализирајући и процењујући аргументе функционализма и марксизма, Дарендорф је веровао да ниједна од те две теорије самостално не може да се примени на цело друштво. Марксизам није урачунао очигледне доказе социјалне интеграције и кохезије. Функционализам се, с друге стране, није довољно фокусирао на друштвене конфликте. Он је такође тврдио да Маркс је дефинисао класу у преуском, историјско-специфичном контексту. У Марксово време богатство је било одлучујући фактор у достизању моћ. Богати - а самим тим и моћни - су владали, не остављајући места сиромашнима да стекну никакву власт или побољшају свој положај у друштву.
Ослањајући се на аспекте и марксизма и функционализма да формира своје мишљење, Дарендорф је истакао промене које су се догодиле у модерном друштву. Дарендорф је веровао у два приступа друштву, утопијски и рационалистички. Утопијски представља равнотежу принципа и чврстине, а рационалистички раздор и неслагања. Иако верује да су обе социјалне перспективе, утопијски приступ је присутнији у модерном друштву, остављајући Дахрендорфа да створи равнотежу између два погледа. Дарендорф расправља о књижевним утопијама да покаже да је функционалистичка идеја друштвеног система сама по себи утопистичка, јер поседује све неопходне карактеристике. Конкретно, са демократијом се појавило гласање за политичке партије, и повећана је друштвена покретљивост. Он сматра да борба за власт ствара конфликт. Поред тога, он сматра да је традиционални марксизам игнорише консензус и интеграцију у савременим друштвеним структурама. Дарендорфова теорија је дефинисала класе не на бази богатства попут Марксова, већ по нивоу ауторитета. Дарендорф комбинује елементе обе ове перспективе да развије своју теорију класног сукоба у посткапиталистичком друштву.
Дарендорфова теорија класног сукоба Као социолог, Дарендорф је развио, неговао и унапредио теорију сукоба. За ову нову теорију кажу да се десила као реакција на функционализам и на много начина му представља антитезу. Теорија сукоба покушава да повеже функционализам и марксизам. Према Дарендорфу, функционализам је користан при покушавању да се разуме консензус док се теорија сукоба користи да би се разумели конфликт и принуда. Да бисмо разумели функционализам, проучавамо три рада: Дејвисов и Муров, Парсонсов и Мертонов. Дарендорф наводи да је капитализам претрпео велике промене откад је Маркс првобитно развио теорију класног сукоба. Овај нови систем капитализма, који он идентификује као посткапитализам, одликује разноврсност класних структура и флуидан систем односа моћи. Дакле, то подразумева много сложенији систем неједнакости него што је Маркс првобитно описао. Дарендорф тврди да је посткапиталистичко друштво институционализовало класни сукоб у државним и економским сферама. На пример, класни сукоб је уведен преко синдиката, колективног преговарања, судског система и законодавних дебата. У ствари, тешки класни раздор типичан за Марксово време више није релевантан. Дарендорфова теорија често се супротстављала функционалистичкој.
Теоретичари конфликта, и стога Дарендорф, често су заузимали потпуно супротан став од функционалиста. Док функционалисти верују да друштво осцилује врло мало, ако нije и потпуно статично, теоретичари конфликта су рекли да свако друштво у сваком тренутку подлеже процесу промене. Он сматра да постоје " раздор и сукоб у сваком тренутку у друштвеном систему " и " многи друштвени елементи као допринос распаду и промени ". Они верују да ред долази од принуде од оних на врху. Сматрају да је моћ важан фактор у друштвеном поретку. Дарендорф верује да су и теорија сукоба и теорија консензуса неопходне јер одражавају два дела друштва.
Током развоја његове теорије сукоба, Дарендорф је признао да је теорија консензуса такође неопходна да се у потпуности приказало друштво. Теорија консензуса се фокусира на интеграцију вредности у друштво, док се теорија сукоба фокусира на сукоб интереса и силе која држи друштво на окупу упркос овим притисцима. У прошлости, функционализам био је главна теорија у социологији док се није појавила теорија сукоба као њен главни противкандидат. Међутим, и функционализам и теорија сукоба су добили велике критике. У ствари, Дарендорф је тврдио да мора да постоји консензус да би постојао конфликт, да су њих двојица били предуслови једно за друго. Супротно је такође тачно, говорио је он - сукоб може довести до кохезије и консензуса. Међутим, Дарендорф није веровао да се две теорије могу комбиновати у једну хармоничну и свеобухватну теорију. Уместо тога, Дарендорфова теза је била да "диференцијална дистрибуција власти увек постаје одлучујући фактор систематских друштвених сукоба".