Фудбалска репрезентација Сједињених Америчких Држава

Фудбалска репрезентација Сједињених Америчких Држава је фудбалски тим који представља Сједињене Америчке Државе на међународним такмичењима. Према ФИФА светском рангирању, рангирана је као 25. у свету и као прва у Конкакаф-у, и учествовала је на десет Светских првенстава.

Сједињене Америчке Државе су се квалификовале на Светско првенство дванаест пута и једна су од четири репрезентације из КОНКАКАФ зоне које су успеле да се пласирају у нокаут фазу. Највећи успех оствариле су заузимањем трећег места на Светском првенству 1930. године, док су до четвртфинала стигле 2002. године, а у још четири наврата су заустављане у осмини финала. Њихово треће место у Уругвају 1930. године представља најбољи резултат неке репрезентације из КОНКАКАФ-а у овом такмичењу, а САД су уједно и једина селекција ван Европе и Јужне Америке која је успела да дође до победничког постоља на Мундијалима. На завршне турнире вратиле су се 1934. и 1950. године, када су у историјском мечу савладале Енглеску резултатом 1:0, али након тога нису успевале да се квалификују све до 1990. године. Као домаћин Светског првенства 1994., репрезентација САД је имала обезбеђен директан пласман, а такмичење је завршила поразом од Бразила у осмини финала. Након тога су изборили пласман на наредних пет Светских првенстава, што је подвиг којим се може похвалити још само седам других нација. Сједињене Америчке Државе ће 2026. године по други пут у својој историји бити домаћин Светског првенства. У оквиру Купа конфедерација наступали су четири пута, а највећи успех остварили су 2009. године када су заузели друго место — након што су у полуфиналу приредили изненађење и савладали тадашњег европског првака Шпанију са 2:0, у финалном мечу су претрпели пораз од Бразила. Поред тога, још два пута су такмичење завршавали на трећем месту.

На континенталном нивоу, Сједињене Америчке Државе су забележиле двадесет учешћа на главном шампионату КОНКАКАФ-а и друга су најуспешнија репрезентација у својој конфедерацији са укупно 10 освојених титула (седам трофеја у КОНКАКАФ златном купу и три у КОНКАКАФ Лиги нација). Такође су пет пута наступали као гости на Копа Америци, где су у два наврата заузели четврто место (1995. и 2016. године).

У оквиру регионалних такмичења у Северној Америци, репрезентација САД је заузела друго место на НАФК шампионату 1949. године, а исти резултат (друго место) остварила је и на Купу северноамеричких нација 1991. године, када је била домаћин турнира.

Историја Ране године

Први национални фудбалски тим Сједињених Америчких Држава формиран је 28. новембра 1885. године, када је одиграо утакмицу против Канаде, што је био први међународни меч одигран ван граница Уједињеног Краљевства. Канада је тада славила са 1:0 на терену Кларк филд у предграђу Ист Њуарк у Кирнију. Други сусрет између ове две селекције, одигран на истом месту следеће године, завршен је победом САД резултатом 1:0, мада ниједна од ове две утакмице није званично призната. Сједињене Америчке Државе су успеле да освоје и сребрну и бронзану медаљу на мушком олимпијском турниру 1904. године у Сент Луису, преко средњошколских екипа Кристијан брадерс колеџ (енгл. Christian Brothers College) и Сент Роуз париш (енгл. St. Rose Parish). Ипак, овај турнир се сматра званичним искључиво од стране Међународног олимпијског комитета (МОК), док ФИФА не признаје олимпијске турнире који су одржани пре 1908. године.

200px|мини|Први лого који су користили репрезентација и савез. мини|лево|исправно=1.15|Први званични састав САД из 1916. године, Олимпијски стадиону у Стокхолму, Шведска

Свој први званични међународни меч под окриљем матичног фудбалског савеза (енгл. U.S. Soccer), селекција САД је одиграла 20. августа 1916. године на Олимпијском стадиону у Стокхолму, када је савладала Шведску са 3:2. Американци су потом наступали на Светском првенству 1930. у Уругвају, које је било премијерно издање овог такмичења. На почетку групне фазе савладали су Белгију са 3:0, а истим резултатом (3:0) су у наредном колу победили и Парагвај. ФИФА је првобитно приписала два поготка Берту Патеноду, али је у новембру 2006. године званично потврдила доказе да је управо Патенод био стрелац сва три гола против Парагваја, чиме је ушао у историју као први фудбалер који је постигао хет-трик на једном Светском првенству. У полуфиналу су Сједињене Америчке Државе елиминисане након убедљивог пораза од Аргентине резултатом 6:1. Меч за треће место тада није игран, али је приликом накнадног рангирања турнира 1986. године ФИФА званично доделила Американцима трећу позицију на основу укупног учинка, испред другог полуфиналисте, репрезентације Југославије. Ово је до данас остао најбољи резултат фудбалске репрезентације САД на Светским првенствима, што је уједно и највиши пласман било које селекције изван Јужне Америке и Европе.

Репрезентација САД је обезбедила пласман на Светско првенство 1934. године тако што је у Италији, свега неколико дана пре отварања самог турнира, савладала Мексико резултатом 4:2. С обзиром на то да се такмичење одвијало по класичном куп систему (на испадање), тим је у свом првом и једином мечу на турниру одмерио снаге са домаћином Италијом и претрпео тежак пораз од 7:1, чиме је завршио учешће. На Олимпијским играма 1936. године у Берлину, селекција САД је већ у првом колу изгубила од Италије са 1:0 и била елиминисана. Италијани су на крају успели да освоје оба ова такмичења.

150px|мини|Лого који је репрезентација користила на Светском првенству 1950.

Наредно појављивање Сједињених Америчких Држава на највећој смотри уследило је на Светском првенству 1950. у Бразилу. Претходно Мундијал 1938. године Американци су пропустили због повлачења са такмичења, а турнир потом није одржаван све до 1950. због Другог светског рата. Након почетног пораза од Шпаније резултатом 3:1, репрезентација САД је на стадиону Индепенденсија у Бело Оризонтеу направила огромно изненађење и савладала Енглеску са 1:0. Једини погодак на мечу постигао је нападач Џо Гетијенс, а ова утакмица је у спортској историји остала упамћена под називом „Чудо на трави” (енгл. The Miracle on Grass) и сматра се једном од највећих сензација у историји Светских првенстава. Репрезентација САД је завршила своје учешће на овом турниру у трећем колу групне фазе, након пораза од Чилеа резултатом 5:2.

1960 — 1990. Национални тим је провео средину и другу половину 20. века у готово потпуној анонимности, како у међународним оквирима, тако и на домаћој спортској сцени. Конфедерација КОНКАКАФ је имала само једно загарантовано место на Светским првенствима све до 1982. године. Одигравши само две утакмице у периоду од 1981. до 1983. године, фудбалски савез САД је усмерио све напоре ка Летњим олимпијским играма 1984. у Лос Анђелесу и Светском првенству 1986. како би поново изградио национални тим и проширио базу навијача. Међународни олимпијски комитет је тада донео одлуку да репрезентације ван Европе и Јужне Америке могу да наступе у својим најјачим, А саставима. Селекција САД је такмичење у групној фази олимпијског турнира завршила са учинком од једне победе, једног ремија и једног пораза (1–1–1), што није било довољно за пласман у други круг пошто су елиминисани од Египта услед лошијег међусобног скора или гол-разлике.

Како би се обезбедио стабилнији програм националног тима и обновило интересовање за Северноамеричку фудбалску лигу (NASL), фудбалски савез САД је уврстио репрезентацију у лигашки распоред NASL-а за сезону 1983. под називом Тим Америка. Овом тиму је недостајао континуитет и редовност тренинга какве уживају класични клубови, а многи играчи нису били вољни да наступају за национални тим уместо за своје матичне клубове када би дошло до поклапања термина. Тим Америка је завршио сезону на самом дну табеле, након чега је савез прекинуо овај експеримент и повукао репрезентацију из NASL-а после само једне сезоне. До краја 1984. године, Северноамеричка фудбалска лига се потпуно угасила, остављајући Сједињене Америчке Државе без иједне професионалне фудбалске лиге на отвореном.

Домаћин Светског првенства 1986. био је Мексико, након што се Колумбија повукла из организације због економских проблема, док су Сједињене Америчке Државе изгубиле у накнадној трци за добијање домаћинства. У последњој утакмици КОНКАКАФ квалификација за Мундијал 1986. године, селекцији САД је био довољан и реми против Костарике како би се пласирала у финалну рунду квалификација против Хондураса и Канаде. Фудбалски савез САД је одредио да се овај меч игра у граду Торанс у Калифорнији, на подручју са бројном костариканском емиграцијом, а улазнице и маркетинг за утакмицу били су усмерени готово искључиво ка костариканској заједници. Костарика је победила на том мечу резултатом 1:0 и тако спречила Сједињене Америчке Државе да се пласирају на своје четврто Светско првенство.

1990-е

ФИФА је 4. јула 1988. године именовала Сједињене Америчке Државе за домаћина Светског првенства 1994., што је наишло на озбиљне критике у међународној јавности због перципиране слабости националног тима и непостојања професионалне фудбалске лиге на отвореном. Успех Олимпијских игара 1984. одиграо је значајну улогу у овој одлуци ФИФА. Селекција САД се квалификовала за Светско првенство 1990. године након што је у последњем мечу КОНКАКАФ шампионата 1989. остварила победу од 1:0 против Тринидада и Тобага. Претходно је Мексико био дисквалификован са КОНКАКАФ шампионата због шверцовања старијих играча на турниру омладинских репрезентација, што је отворило шансу Американцима да се пласирају на свој први Мундијал после 40 година чекања.

Екипу је за предстојеће Светско првенство у Италији припремао селектор Боб Ганслер, тренер Висконсин-Милвокија и омладинске (У20) репрезентације. Двојица најискуснијих играча у тиму, Рик Дејвис и Уго Перез, нису били на располагању за турнир јер су се опорављали од повреда. Уместо да екипу попуни искусним професионалцима из америчких индор лига (лига у малом фудбалу), Ганслер и његов помоћник Стејем Марк одлучили су се за млађе играче који су били у бољој физичкој кондицији за велики фудбал, укључујући и неколико студената са колеџа, попут голмана Вирџиније Тонија Меоле. Репрезентација САД је ушла на турнир као потпуни аутсајдер и изгубила је све три утакмице у групи — од Чехословачке, Италије и Аустрије. Одбрамбени играчи Џими Бенкс и Десмонд Армстронг постали су први Афроамериканци који су заиграли на једном мечу Светског првенства за Сједињене Америчке Државе.

Током Купа САД 1993. године, турнира који је осмишљен као припрема за предстојећи Мундијал, селекција САД је савладала Енглеску резултатом 2:0. Након што су се аутоматски квалификовали као домаћини Светског првенства 1994. под вођством Боре Милутиновића, Американци су отворили такмичење ремијем 1:1 против Швајцарске на стадиону Понтијак силвердоум у предграђу Детроита, што је био први меч у историји Светских првенстава одигран у затвореном простору. У другој утакмици, САД су се састале са Колумбијом, тада четвртом репрезентацијом света, на стадиону Роуз боул у близини Лос Анђелеса. Помогнути аутоголом Андреса Ескобара, Американци су тријумфовали резултатом 2:1; Ескобар је касније убијен у својој домовини, судећи по свему, у знак одмазде за ову грешку. Упркос поразу од Румуније резултатом 1:0 у последњем колу групне фазе, селекција САД је прошла у наредну рунду први пут од 1930. године. У осмини финала, Американци су елиминисани након минималног пораза од 1:0 од каснијег шампиона Бразила. Фудбалски савез САД је 1995. године уручио отказ Милутиновићу, наводно зато што није показивао интересовање за административне обавезе ван самог тренирања екипе.