Фудбалска репрезентација Јужне Кореје

Фудбалска репрезентација Јужне Кореје (; према ФИФИ се води као Република Кореја) представља Јужну Кореју у међународним такмичењима у мушком фудбалу и под управом је Фудбалског савеза Јужне Кореје, који је члан ФИФА и Азијске фудбалске конфедерације (АФК).

Јужна Кореја је израсла у водећу фудбалску силу у Азији од 1980-их година, учествујући на десет узастопних и укупно једанаест турнира Светског првенства, што је рекорд за било коју азијску земљу. Упркос томе што у својих првих пет учешћа на Мундијалима нису забележили ниједну победу, фудбалери Јужне Кореје су постали први (и до сада једини) азијски тим који је стигао до полуфинала, када су заједно са Јапаном били домаћини Светског првенства 2002. године. Јужна Кореја је такође освојила две титуле на АФК азијском купу, а у четири наврата је завршавала као финалиста. Поред тога, репрезентација је освојила три златне и три сребрне медаље на Азијским играма у сениорској конкуренцији.

Навијачи и медији репрезентацију најчешће називају „Црвенима” због боје њихове примарне опреме. Званично удружење навијача националног тима носи назив Црвени ђаволи.

Историја Рана историја Кореја (Чосон) се није сусрела са модерним фудбалом све до краја 19. века; често се наводи да фудбал у Кореји датира из 1882. године, када су морнари Британске краљевске морнарице са брода одиграли утакмицу током посете луци у Инчону. Кореја је постала колонија Јапанског царства 1905. године, а потпуно је анектирана 1910. године.

Године 1921. одржан је први Свекорејски фудбалски турнир, а 1928. године организован је Фудбалски савез Чосона, чиме су постављени темељи за ширење и развој фудбала у Кореји. Корејски тимови су почели да учествују на такмичењима са јапанским екипама од око 1926. године; Фудбалски клуб Чосон постао је de facto национални тим за Корејце и освојио је Царев куп 1935. године. Корејци су такође наступали и за репрезентацију Јапана, а међу њима се посебно истакао Ким Јонг Сик, који је играо за Јапан на Летњим олимпијским играма 1936. године.

Фудбалски савез Чосона реорганизован је 1945. године, када је јапанска окупација окончана завршетком Другог светског рата. Након успостављања државе Јужна Кореја крајем 1940-их година, 1948. године основан је нови Фудбалски савез Јужне Кореје (КФА), који се придружио ФИФА, међународном управном телу за фудбал. Исте године, репрезентација Јужне Кореје је дебитовала на међународној сцени и победила Мексико резултатом 5:3 на Летњим олимпијским играма 1948. године у Лондону.

Први пут на Светском првенству 250п|мини|десно|Репрезентација Јужне Кореје са председником земље Ингманом Ријем након освајања Азијског купа 1956. године

Године 1954. Јужна Кореја је по први пут учествовала у квалификацијама за Светско првенство и пласирала се на Светско првенство 1954. у Швајцарској, након што је у двомечу савладала Јапан укупним резултатом 7:3. Јужна Кореја је била тек друга азијска репрезентација која је наступала на Светском првенству, после Холандске Источне Индије (Индонезије) 1938. године, и прва потпуно независна азијска нација којој је то пошло за руком. Јужна Кореја је изгубила обе одигране утакмице убедљивим резултатом: 9:0 против Мађарске (што је уједно и највећи пораз у историји Светских првенстава) и 7:0 против Турске. Њихов трећи планирани меч, против Западне Немачке, никада није одигран јер према тадашњим правилима турнира тимови који нису били носиоци у истој групи нису међусобно играли. Било је потребно да прођу тридесет и две године пре него што је Јужна Кореја поново успела да се пласира на завршни турнир Светског првенства.

Две године касније, Јужна Кореја је освојила премијерно издање Азијског купа 1956. године. Били су домаћини наредног шампионата 1960. године и успешно одбранили титулу, победивши током турнира Јужни Вијетнам, Израел и Републику Кину. Међутим, јужнокорејски фудбалери су уместо обећаних златних медаља добили лажне, због чега су их вратили савезу. Савез је обећао да ће им уручити праве медаље, али се то десило тек 2019. године. Јужна Кореја од тада више ниједанпут није освојила Азијски куп, што се у тамошњој јавности често приписује „проклетству лажних златних медаља”.

Оснивање Јангзија Године 1965. влада Јужне Кореје је оклевала да игра фудбалске утакмице против Северне Кореје, те се повукла из квалификација за Светско првенство 1966. како би избегла евентуални сусрет са северним суседима. Ким Јонг Сик, тадашњи потпредседник савеза, оценио је Северну Кореју као тим светске класе. То се испоставило као тачно, пошто су се Севернокорејци пласирали у четвртфинале на завршном турниру у Енглеској.

У марту 1967. године, Централна обавештајна агенција Кореје (KCIA) основала је ФК Јангзи, окупивши најбоље фудбалере у Јужној Кореји како би интензивно тренирали. Играчи Јангзија су заузврат за напорне тренинге добили бенефиције попут ослобађања од војног рока, дуготрајних припрема у иностранству и високих плата. У квалификацијама за Летње олимпијске игре 1968., Јужна Кореја је елиминисана због слабије гол-разлике, иако је имала исти број бодова као и победник групе, Јапан. Такође су учествовали на Азијском клупском првенству 1969. године, где су заузели друго место. Међутим, Јужна Кореја није успела да се квалификује за Светско првенство 1970. упркос снажној државној подршци, а Јангзи је почео да губи залеђину када је Ким Хјонг Ук, директор агенције KCIA и главни покровитељ клуба, смењен са своје функције, док су тензије између Јужне и Северне Кореје почеле да попуштају. Јангзи је коначно расформиран у марту 1970. године, а да никада није одиграо утакмицу против Северне Кореје, али су његови играчи ипак остварили добар резултат освојивши златну медаљу на Азијским играма 1970. године.

Други пут на Светском првенству 250п|мини|десно|Јужнокорејски фудбалери чувају Дијега Марадону на Светском првенству 1986.

Године 1985. Јужна Кореја је освојила источноазијски турнир у оквиру квалификација за Светско првенство 1986., укључујући и две победе против Јапана у финалној рунди, чиме је осигурала пласман на Мундијал по први пут од 1954. године. Након што се тадашњим шампионима придружио Ча Бум Кун, један од најбољих нападача немачке Бундеслиге у то време, јужнокорејски састав за Светско првенство 1986. сматран је златном генерацијом своје земље.

Јужна Кореја је изгубила са 3:1 од каснијег шампиона Аргентине, али је Парк Чанг Сун у том првом мечу групне фазе постигао први гол за Јужну Кореју у историји Светских првенстава. У наредном колу су ремизирали 1:1 са Бугарском, да би се у последњем мечу суочили са актуелним светским прваком Италијом. Примили су водећи гол који је постигао Алесандро Алтобели, али је Чои Сун Хо изједначио сјајним ударцем изван казненог простора. Међутим, након другог гола Алтобелија уследио је и фаталан аутогол који је постигао Чо Кванг Рае, па је Јужна Кореја изгубила тај меч са 3:2, упркос томе што је Ху Џунг Му успео да ублажи пораз. Након утакмице, јужнокорејске вести и новинари оштро су критиковали главног судију Дејвида Сочу, тврдећи да је лоше водио меч, што је укључивало и одлуку да досуди једанаестерац за Италију. Јужна Кореја се за неуспех на Светском првенству искупила освајањем златне медаље на Азијским играма 1986. године.

Светско првенство 1998. Године 1997. Ча Бум Кун је именован за селектора пред почетак квалификација за Светско првенство 1998. Јужна Кореја је везала четири победе на старту квалификација против Казахстана, Узбекистана, Јапана и Уједињених Арапских Емирата, чиме је брзо осигурала прво место у групи. На Светском првенству 1998. у Француској, изгубили су свој први меч против Мексика резултатом 3:1. Ха Сеок Џу је постигао водећи гол из слободног ударца након што је лопта променила смер, али је искључен само три минута касније због непромишљеног старта. Јужна Кореја је потом потпуно надиграна од Холандије, коју је водио Гус Хидинк, претрпевши тежак пораз од 5:0 у Марсељу. Ча је смењен усред групне фазе, одмах након овог пораза од Холанђана. Једини јужнокорејски фудбалер који је добио похвале за своју игру на том мечу био је голман Ким Бјунг Џи, који је примио пет голова, али је зауставио осталих 12 од укупно 17 шутева Холанђана који су ишли у оквир гола. У последњем мечу у групи, тим је одиграо нерешено 1:1 против Белгије.

Хидинкова магија

250п|мини|десно|Гус Хидинк се у великој мери сматра најуспешнијим селектором у историји јужнокорејског фудбала.

Фудбалски савез Кореје је 18. децембра 2000. године именовао холандског стручњака Гуса Хидинка за селектора репрезентације пред предстојеће Светско првенство 2002, чији је Јужна Кореја била суорганизатор. На Купу конфедерација 2001. претрпели су пораз од каснијег шампиона Француске резултатом 5:0 и нису успели да се пласирају у полуфинале, упркос победама над Аустралијом и Мексиком. Јужнокорејски новинари су оштро критиковали Хидинка и доделили му надимак „О де панг” (што на корејском значи пет према нула), након што је Јужна Кореја поново изгубила са 5:0 у пријатељском мечу против Чешке после Купа конфедерација. На Конкакафовом златном купу 2002. године, Јужна Кореја је заузела четврто место са два ремија и три пораза, без иједне победе. Међутим, значајан напредак у форми приказали су у пријатељским утакмицама против европских селекција непосредно пред почетак Светског првенства.

Јужна Кореја је била суорганизатор Светског првенства 2002. заједно са Јапаном. Пошто никада раније нису победили ни у једном мечу на Светским првенствима, јужнокорејски тим је свој историјски први тријумф остварио на самом почетку турнира победом над Пољском од 2:0. Наредни меч одиграли су против Сједињених Америчких Држава и извукли реми 1:1, захваљујући касном изједначујућем поготку нападача Ан Јунг Хвана. У последњем колу групне фазе састали су се са Португалијом, чија су двојица играча зарадила црвене картоне, смањивши тим на деветорицу на терену. Парк Џисонг је постигао једини гол у победи од 1:0, што је Јужној Кореји омогућило да се по први пут у својој историји квалификује у другу рунду такмичења. Сјајан успех репрезентације изазвао је општу еуфорију у јужнокорејској јавности, а огроман број људи се прикључио навијачкој групи Црвени ђаволи, која је привукла пажњу целог света својом фанатичном подршком националном тиму.

Противник Јужне Кореје у осмини финала била је Италија, коју су савладали резултатом 2:1. Домаћину је рано досуђен једанаестерас, али је ударац Ан Јунг Хвана зауставио италијански голман Ђанлуиђи Буфон. Кристијан Вијери је потом довео Италију у вођство, али је Сеол Ки Хјеон постигао изједначујући гол у 88. минуту, одвевши утакмицу у продужетке. Франческо Тоти је искључен након контроверзне одлуке судије који му је показао други жути картон због наводног симулирања, а Ан се искупио за промашени пенал тако што је главом постигао победоносни златни гол, који је Јужној Кореји донео пласман у четвртфинале. У четвртфиналу су се суочили са Шпанијом. Шпанци су успели два пута да затресу мрежу на овом мечу, али су оба поготка поништена од стране судија. Победник је одлучен извођењем пенала, где је Јужна Кореја славила са 5:3, поставши тако прва афричка или азијска селекција која је стигла до полуфинала Светског првенства. Невероватан низ Јужне Кореје заустављен је минималним поразом од Немачке (1:0), а турнир су завршили на четвртом месту након пораза од Турске резултатом 3:2 у мечу за треће место.

Капитен тима Хонг Мјангбо добио је Бронзану лопту као трећи најбољи играч Светског првенства, поставши први азијски фудбалер коме је припало ово признање. Поред тога, Хонг је уврштен у идеалан тим првенства, заједно са саиграчем Ју Санг Чулом. Овакав успех био је без преседана за земљу која пре тога није имала нити једну победу на Мундијалима. Отишли су даље од било које друге азијске селекције, елиминисавши на том путу неколико реномираних европских репрезентација, што је довело до наглог скока популарности фудбала у земљи. Хидинк је постао национални херој у Јужној Кореји и додељено му је почасно држављанство.

Ера Хуа и Пака