Владимир Глигоров (Београд, 24. септембар 1945 — Беч, 27. октобар 2022) био је полиитички економиста и истраживач.
Биографија Његов отац је први председник Републике Македоније Киро Глигоров. Магистрирао је 1973. године у Београду, а од 1971. до 1973. године похађао је докторске студије на Колумбија универзитету у Њујорку под Фулбрајтиовом стипендијом.Mario Holzner: "In Memoriam Vladimir Gligorov (1945–2022)". https://wiiw.ac.at/in-memoriam-vladimir-gligorov-1945-2022-n-572.html (Pristup: 8.12.2022)
Професиoнална каријера У периоду 1975-1979. године био је запослен као асистент на Факултету полиитчких наука Универзитета у Београду на предмету Политичка економија 2, који се тада изводио на 2. години студија. Неколико година је радио у слободној професији, објављивао и преводио текстове из области друштвених наука. 1985. године се запослио на Институту економских наука у Београду. Био је гостујући истраживач на Џорџ Мејсон универзитету у Феарфаксу (Вирџинија, САД) 1991-1992. године. Од 1992. до 1994. године радио је на Факултету друштвених наука у Упсали. Од 1994. до 1995. године био је гостујући истраживач у Институту друштвених наука у Бечу, а од 1995. године био је запослен у Институту за међународне економске студије у Бечу.Mario Holzner: "In Memoriam Vladimir Gligorov (1945–2022)". https://wiiw.ac.at/in-memoriam-vladimir-gligorov-1945-2022-n-572.html (Pristupo 8.12.2022 Највише се бавио тржиштем рада на Западном Балкану (Хрватска, Србија, Црна Гора, Северна Македонија).Fonet: "Vladimir Gligorov sahranjen na Novom groblju u Beogradu". https://novimagazin.rs/in-memoriam/283097-vladimir-gligorov-sahranjen-na-novom-groblju-u-beogradu (Pristup: 8.12.2022.
Грађански и политики активизам Био је један од првих критичара комунистичког система. Активно је учествовао у студентским демонстрацијама 1968. године.https://wiiw.ac.at/in-memoriam-vladimir-gligorov-1945-2022-n-572.html Био је један од оснивача и уредника истакнутог југословенског студентског часописа Идеје, током седамдесетих година. Jедан је од 13 интелектуалаца који су обновили рад предратне Демократске странке 1989. године. Учествовао је у писању њеног програма.https://www.politika.rs/scc/clanak/522948/Brilijantan-um-koji-je-isao-ispred-vremena|title=Брилијантан%20ум%20који%20је%20ишао%20испред%20времена Странку је напустио након њеног цепања на Демократску странку и Демократску странку Србије. Написао је економски програм Либерално-демократске партије. Објављивао је у свим релевантним југословенским и пост-југословенским (регионалним) новинама, недељницима и часописима. Био је један од оснивача независног листа Демократија данас, који је излазио у Београду током друге половине осамдесетих година. Од 1996. до 2005. године био је редовни сарадник часописа Oxford Analytica.
Награда ”Десимир Тошић” Године 2010. додељена му је награда ”Десимир Тошић” за публицистику за књигу Талог. Огледи о предностима слободе. (Пешчаник, 2010). Награду је давала издавачка кућа Службени гласник.Politika Online: "Глигорову и Паковићу награде Десимир Тошић". https://www.politika.rs/scc/clanak/167732/Gligorovu-i-Pakovicu-nagrade-Desimir-Tosic (Pristup: 8.12.2022)
Смрт Преминуо је 27. октобра 2022. године у Бечу. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду 8. новембра 2022.https://novimagazin.rs/in-memoriam/283097-vladimir-gligorov-sahranjen-na-novom-groblju-u-beogradu
Одабрана дела Социјалистички жанр (1983) Гледишта и спорови о индустријализацији у социјализму (Центар за филозофију и друштвену теорију, 1984) Политичка вредновања (БИГЗ, 1985) Критика колективизма - либерална мисао о социјализму (уредник збирке текстова) (Филип Вишњић, 1988) -{R|Why Do Countries Break Up?: The Case of Yugoslavia}- (1994) Kolumna. Karikatura (Економист, 2006) Талог. Огледи о предностима слободе (Пешчаник, 2010) Neoclassicism in the Balkans and other essays (CIVIS, 2012) Зашто се земље распадају? Случај Југославија (Пешчаник, 2014)
Референце
Категорија:Рођени 1945. Категорија:Умрли 2022. Категорија:Економисти из Београда Категорија:Македонци у Србији Категорија:Српски економисти Категорија:Доктори економије