Актиноиди (-{IUPAC}- номеклатура, такође звани актинидиThe ending -ide normally indicates a negative ion in a binary compound such as chloride, fluoride, nitride, sulfide, etc. therefore actinoid is preferred to actinide.): хемијски елементи са редним бројем од 89-103 (актинијум и њему слични елементи: торијум, протактинијум, уранијум, нептунијум, плутонијум, америцијум, киријум, берклијум, калифорнијум, ајнштајнијум, фермијум, мендељевијум, нобелијум и лоренцијум), припадају такозваној унутрашњој периоди прелазних метала. Сви су радиоактивни, а од нептунијума па надаље добијају се само вештачким путем, док се неки користе и као нуклеарно гориво. Актиноидна серија је добила име по првом елементу у низу, актинијуму. Неформални хемијски симбол -{An}- користи се у општим расправама о хемији актиноида да би се означио било који актиноид.Actinide element, Encyclopædia Britannica on-line

Стриктно гледано, актинијум је означен као елемент групе 3, али је често укључен у било коју општу расправу о хемији актиноидних елемената. Будући да „актиноид“ значи „актинијуму сличан“ (-{cf}-. хуманоид или андроид), из семантичких разлога се тврди да актинијум логички не може бити актиноид, али -{IUPAC}- признаје његово укључивање на основу устаљене употребе.

Сви актиниди осим једног су елементи -{f}--блока, са изузетком било актинијума или лоренцијума. Серија углавном одговара попуњавању 5-{f}- електронске љуске, иако актинијуму и торијуму недостају 5-{f}- електрону, а киријум и лоренцијум имају исти број као и претходни елемент. У поређењу са лантаноидма, који су такође углавном елементи -{f}--блока, актиниди показују много променљивију валентност. Сви они имају веома велике атомске и јонске радијусе и показују необично велик опсег физичких својстава. Док се актинијум и касни актиноиди (од америцијума надаље) понашају слично лантаноидима, елементи торијум, протактинијум и уранијум су много сличнији прелазним металима у својој хемији, при чему нептунијум и плутонијум заузимају средњи положај.

Сви актиниди су радиоактивни и ослобађају енергију након радиоактивног распада; природни уранијум и торијум, и синтетички произведени плутонијум су најзаступљенији актиноиди на Земљи. Они се користе у нуклеарним реакторима и нуклеарном оружју. Уранијум и торијум такође имају различите тренутне или историјске намене, а америцијум се користи у јонизационим коморама већине модерних детектора дима.

Од актиноида, примордијални торијум и уранијум се природно јављају у значајним количинама. Радиоактивни распад уранијума ствара пролазне количине актинијума и протактинијума, а атоми нептунијума и плутонијума повремено настају реакцијама трансмутације у уранијумовим рудама. Остали актиниди су чисто синтетички елементи. Тестови нуклеарног оружја у околину су ослободили најмање шест актинида тежих од плутонијума; анализа остатака експлозије водоничне бомбе из 1952. године показала је присуство америцијума, киријума, берклијума, калифорнијума, ајнштајнијума и фермијума.

У презентацијама периодног система, лантаноиди и актиноиди су обично приказани као два додатна реда испод главног дела табеле, са резервираним местима или одабраним појединачним елементом сваке серије (било лантаном или лутецијумом, или било актинијумом или лоренцијумом), приказаним у једној ћелији главне табеле, између баријума и хафнијума, односно радијума и радерфордијума. Ова конвенција је у потпуности ствар естетике и практичности форматирања; ретко коришћени периодни систем широког формата садрже серије лантаноида и актиноида на њиховим одговарајућим местима, као делове шестог и седмог реда (периоде) табеле.

Атомски број Име Симбол 89 Актинијум Ac 90 Торијум Th 91 Протактинијум Pa 92 Уранијум U 93 Нептунијум Np 94 Плутонијум Pu 95 Америцијум Am 96 Киријум Cm 97 Берклијум Bk 98 Калифорнијум Cf 99 Ајнштајнијум Es 100 Фермијум Fm 101 Мендељевијум Md 102 Нобелијум No 103 Лоренцијум Lr

Нукларна својстава

+ Фракције полураспада и гранања за актиноиде и природне продукте распадањаНуклидПолуживотМод распадаФракција гранањаИзвор4,202 ± 0,011 mβ−1,0LNHB3,060 ± 0,008 mβ−1,0BIPM-522,20 ± 0,22 yβ−1,0ENSDFα( 1,9 ± 0,4 ) x 10−836,1 ± 0,2 mβ−1,0ENSDF10,64 ± 0,01 hβ−1,0BIPM-526,8 ± 0,9 mβ−1,0ENSDF2,14 ± 0,02 mβ−0,00276 ± 0,00004ENSDFα0,99724 ± 0,0000460,54 ± 0,06 mα0,3593 ± 0,0007BIPM-5β−0,6407 ± 0,000719,9 ± 0,4 mα0,00021 ± 0,00001ENSDFβ−0,99979 ± 0,00001138,376 ± 0,002 dα1,0ENSDF3,96 ± 0,01 sα1,0ENSDF55,8 ± 0,3 sα1,0BIPM-54,9 ± 0,2 mβ−0,00005 ± 0,00003ENSDFα0,99995 ± 0,0000311,43 ± 0,05 dα1,0ENSDF14C( 8,9 ± 0,4 ) x 10−103,627 ± 0,007 dα1,0BIPM-514,9 ± 0,2 dβ−1,0ENSDF( 1,600 ± 0,007 ) x 103 yα1,0BIPM-55,75 ± 0,03 yβ−1,0ENSDF2,78 ± 0,17 hα0,091 +0,020 -0,014ENSDFEC0,909 +0,014 -0,02010,0 ± 0,1 dα1,0ENSDF21,772 ± 0,003 yα0,01380 ± 0,00004ENSDFβ−0,98620 ± 0,000046,15 ± 0,02 hβ−1,0ENSDF18,718 ± 0,005 dα1,0BIPM-5698,60 ± 0,23 dα1,0BIPM-5( 7,34 ± 0,16 ) x 103 yα1,0ENSDF( 7,538 ± 0,030 ) x 104 yα1,0ENSDFSF≤ 4 x 10−1325,52 ± 0,01 hβ−1,0ENSDFα~ 4 x 10−13( 1,405 ± 0,006 ) x 1010 yα1,0ENSDFSF( 1,1 ± 0,4 ) x 10−1122,15 ± 0,15 mβ−1,0LNHB24,10 ± 0,03 dβ−1,0ENSDF( 3,276 ± 0,011 ) x 104 yα1,0ENSDFSF≤ 3 x 10−121,32 ± 0,02 dEC0,00003 ± 0,00001ENSDFβ−0,99997 ± 0,0000126,98 ± 0,02 dβ−1,0LNHB6,70 ± 0,05 hβ−1,0ENSDF1,159 ± 0,016 mIT0,0016 ± 0,0002IAEA-CRP-XGβ−0,9984 ± 0,000268,9 ± 0,4 yα1,0ENSDFSF( 1,592 ± 0,002 ) x 105 yα1,0ENSDFSF( 2,455 ± 0,006 ) x 105 yα1,0LNHBSF( 1,6 ± 0,2 ) x 10−1126 ± 1 mIT1,0ENSDF( 7,038 ± 0,005 ) x 108 yα1,0ENSDFSF( 7 ± 2 ) x 10−11( 2,342 ± 0,004 ) x 107 yα1,0ENSDFSF( 9,4 ± 0,4 ) x 10−106,749 ± 0,016 dβ−1,0LNHB( 4,468 ± 0,005 ) x 109 yα1,0LNHBSF( 5,45 ± 0,04 ) x 10−723,45 ± 0,02 mβ−1.0ENSDF( 1,55 ± 0,08 ) x 105 yα0,0016 ± 0,0006LNHBβ−0,120 ± 0,006EC0,878 ± 0,00622,5 ± 0,4 hβ−0,47 ± 0,01LNHBEC0,53 ± 0,01( 2,144 ± 0,007 ) x 106 yα1,0ENSDFSF2,117 ± 0,002 dβ−1,0ENSDF2,356 ± 0,003 dβ−1,0ENSDF2,858 ± 0,008 yα1,0ENSDF

+ ЛегендаLNHB , Препоручени подаци BIPM-5 M.-M. Bé, V. Chisté, C. Dulieu, E. Browne, V. Chechev, N. Kuzmenko, R. Helmer, A. Nichols, E. Schönfeld, R. Dersch, Monographie BIPM-5, Table of Radionuclides, Vol. 2 - A = 151 to 242, 2004. ENSDF IAEA-CRP-XG M.-M. Bé, V. P. Chechev, R. Dersch, O. A. M. Helene, R. G. Helmer, M. Herman, S. Hlavác, A. Marcinkowski, G. L. Molnár, A. L. Nichols, E. Schönfeld, V. R. Vanin, M. J. Woods, IAEA CRP "Update of X Ray and Gamma Ray Decay Data Standards for Detector Calibration and Other Applications", IAEA Scientific and Technical Information report STI/PUB/1287, May 2007, International Atomic Energy Agency, Vienna, Austria,

Референце

Литература

Спољашње везе