десно|мини|200п|Локација полуострва на северу Европе
Кољско полуострво () je полуострво на крајњем северу Русије, део области Мурманск. Граничи се са Баренцовим морем на северу, Белим морем на југу и истоку. На западу, полуострво се простире до Имандра језера, језера Кола и реке Нива. Површина је око 100.000 -{km²}-. Северна обала је брдовита (до 1.120 метара), док је јужна страна равничарска.
Полуострво је дом Сами народа (Лапонија), који су били присиљени за време Совјетског Савеза да се населе у место Ловозеро. Сами су узгајали ирвасе на територији целе регије.
Главна лука региона је Мурманск. За време совјетског доба Мурманск је био велики центар градње подморница, и до данас је остао важна лука у Русији.
Због великог загађења услед присуства руске војске и рудника, већи део полуострва је доживео велике еколошке штете.
Географија
Локација и преглед
Полуострво се налази на крајњем северозападу Русије, скоро потпуно унутар арктичког круга и граничи се са Баренцовим морем на северу и Белим морем на истоку и југоистоку.1971 Atlas of Murmansk Oblast, p. I Геолошки, полуострво заузима североисточну ивицу Балтичког штита. Западна граница полуострва протеже се меридијаном од Кољског залива долином реке Кола, језера Имандра и реке Ниве до Кандалашког залива,Great Soviet Encyclopedia. Кольский полуостров иако га неки извори потискују на запад све до границе Русије са Финском.See, for example, Bartold, p. 14
Према рестриктивнијој дефиницији, полуострво покрива површину од око . Северна обала је стрма и висока, док је јужна равна. Западни део полуострва покривају два планинска венца: планине Хибини и масив Ловозеро; први садржи највишу тачку полуострва — Јудичвумчор. Планина Часначор, чија је висина , раније се сматрала највишом тачком Хибинија.Физико-географическая статистика России (Physical and geographical statistics of Russia) - Yudychvumchorr Кејви дренажна вододелница лежи у централном делу. Планински рељефи обале Мурмана и Кандалакше протежу се од југоистока ка северозападу, одражавајући главне орографске карактеристике полуострва.
Административно, територију полуострва чине Ловозерски и Терски округ, делови Кандалакшког и Колског округа, као и територије подређене градовима и варошима Мурманск, Островној, Североморск, Кировск и делови територија подређених Апатити, Оленегорску и Поларној Зори.2007 Atlas of Murmansk Oblast, pp. 6–7
мини|500px|центар|Поглед на полуострво Кола у близини Мурманска
Природни ресурси мини|Планине Хибини имају арктичку умерену климу
Последње ледено доба је уклонило горњи слој седимента тла, те је Кољско полуострво на површини изузетно богато разним рудама и минералима, укључујући апатите и нефелине; руде бакра, никла и гвожђа; лискуне; кијаните; керамичке материјале,1971 Atlas of Murmansk Oblast, p. II. као и реткоземне елеменате и руде обојених метала. Наслаге грађевинског материјала као што су гранит, кварцит и кречњак су такође у изобиљу. Наслаге дијатомејске земље су уобичајене у близини језера и користе се за производњу изолације.
Клима
Близина полуострва Голфској струји доводи до неуобичајено високих температура зими, што резултира значајним температурним варијацијама између копна и Баренцовог мора и флуктуирајућих температура током јаких ветрова. Циклони су типични током хладних сезона, док топле сезоне карактеришу антициклони. Монсунски ветрови су уобичајени у већини области, са јужним и југозападним ветровима који преовлађују у зимским месецима и са нешто израженијим источним ветровима лети. Јаки олујни ветрови дувају 80–120 дана у години. Воде Мурманске обале остају довољно топле да остану без леда чак и зими.
Нивои падавина на полуострву су прилично високи: у планинама, на Мурманској обали и у другим областима. Највлажнији месеци су од августа до октобра, док су март и април најсушнији.
Просечна температура у јануару је око , са нижим температурама типичним за централне делове полуострва. Просечна температура у јулу је око . Рекордно ниске температуре достижу у централним деловима и на обалама. Рекордни максимуми прелазе скоро на целој територији полуострва. Први мразеви се јављају већ у августу и могу трајати до маја па чак и јуна.
Већина области Кољског полуострва има субарктичку климу (Кепенова класификација климе: Dfc). Оближња острва обично припадају тундри (Кепенова класификација климе: ET).
Референце
Литература
Wm. O. Field, Jr. The Kola Peninsula. Gibraltar of the Western Arctic. The American Quarterly on the Soviet Union. July 1938. Vol. I, No. 2.
Olga Rigina. GIS Analysis of Surface Water Chemistry Susceptibility and Response to Industrial Air Pollution in the Kola Peninsula, Northern Russia. Published in Biogeochemical Investigations at the Watershed, Landscape, and Regional Scales, Springer 1998.
Спољашње везе
Колско полуострво: људи, ирваси и поларни мрак
Категорија:Руска полуострва Категорија:Мурманска област