Валарски језик (ен.: -{Valarin}-; кв.: -{Valya}- или -{Lambë Valarinwa}-) је вештачки језик Џ. Р. Р. Толкина. У његовом фиктивном свету Арди, то је језик којим говоре Валари, божанске силе које управљају светом у име Еруа Илуватара, творца свега.

Настанак језика

У Толкиновом опусу се овај језик појавио рано, али се временом мењао. Првобитно је то требало да буде примитивни виловњачки језик, први којим су Виловњаци говорили и који је настао када су покушали да науче језик Валара од Оромеа у првим данима после буђења. Касније је ову идеју Толкин одбацио и чак је одустао од идеје да Валари имају сопствени језик. Ипак, у есеју -{Quendi and Eldar}-, који је настао око 1960, валарски језик се поново јавља, мада у потпуно другачијем облику. Он није предак виловњачких језика и врло је различит од њих.

У овом облику се валарски јавља у „Силмарилиону“. У већ споменутом есеју, Пенеглод, учењак Гондолина каже: „Стварање језика је главна одлика свих створења. Валари, који су се ограничили телима, су током свог дугог боравка у Арди неумитно створили сопствени језик.“. Када су Елдари дошли у Валинор, Валари и Мајари су усвојили квенију и чак је користили и међу собом. Али, валарски се и да ље могао чути. Румил је записао да су „језик и гласови Валара велики и озбиљни, али, такође и брзи и фини у покрету, творећи гласове које тешко можемо опонашати; а речи су им претежно дуге и брзе, као блистање мачева, као покрет листова на јаком ветру или падање стена у планинама“. Пенеглод је по овом питању био мање лиричан и каже: „Утицај валарског на виловњачке уши није угодан“.

Ипак у квенији се јавља нешто позајмљеница из Валарског, мада са прилагођеном фонологијом. Примери за ово су називи -{Ezellohar}- (Зелени Брег испред Валимара, од валарског -{Ezellôchâr}-) и -{Máhanaxar}- (Прстен Судбине, место на којем су већали Валари, од валарског -{Mâchananaškad}-). И имена Валара и Мајара -{Manwë, Aulë, Tulkas, Oromë, Ulmo, Ossë}- потичу од валарских облика -{Mânwenûz, Aʒûlêz, Tulkastâz, Arômêz, Ulubôz, Oš[o]šai}-.

Валарски језик је утицао и на друге језике осим квеније. Тако, на пример, валарска реч -{iniðil}- (љиљан или неки други, велики појединачан цвет), се у адунајском (нуменорејском) језику јавља као -{inzil}- (цвет, нпр., у имену Цвет Запада, -{Inziladûn}-). Такође, може се приметити да у црном говору, језику који је створио Саурон, и сâм Мајар, реч за прстен -{nazg}- подсећа на валарско -{naškad}- (или -{anaškad}-), у речи -{Mâchananaškad}-, Прстен Судбине.

Фонетика Толкин је за записивање валарског користио велики број гласова и много слова да их запише. Постоји седам самогласника: -{а}-, -{e}-, -{i}-, -{o}-, -{u}- (сви они имају и дуги облик који се пишу -{â}-, -{ê}-, -{î}-, -{ô}-, -{û}-), као и -{æ}- (изговара се као -{a}- у енглеском -{cat}-) и -{ǫ}- (изговара се као мађарско -{a}-).

Код сугласника постоји више спираната: -{ð}- (као енглеско -{th}- у -{the}-, често се пише и -{dh}-), -{þ}- (као енглеско -{th}- у -{thing}-), -{ʒ}- (спирант гласа -{g}-, слично словачком и чешком -{h}-) и -{ch}- (спирант гласа -{h}-, слично као у немачком или велшком -{ach}-, које је Толкин некада писао и као -{χ}-).

Остали гласови су звучно-безвучни парови плозива -{b/p}-, -{d/t}- и -{g/k}-, затим диграфи -{ph}-, -{th}- и -{bh}- (плозиви -{p}-, -{t}-, -{k}- праћени гласом -{h}-), сибиланти -{s}-, -{z}- и -{š}- (-{sic!}-). На основу оскудног речника, могу се још приметити два назала -{m}- и -{n}-, вибрантно -{r}- и латерално -{l}-, као и два полугласника -{y}- и -{w}-.

Категорија:Толкиновски језици Категорија:Средња земља Категорија:Епска фантастика

en:Vala (Middle-earth)#Valarin, the tongue of the Valar pl:Języki Śródziemia#Valarin