Богутово Село је насељено место у општини Угљевик, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 2013. у насељу је живело 311 становника.
Назив Назив села потиче из средњег века, из периода средњовековекне Босне, што показују наводи Константина Јиречека у делу Die Romanen Dalmateus где каже да је Богоје Богутовић један од људи у Грнчареву које краљ Стефан Дечански даје Дечанима да буду соколници, а Ђуро Даничић у Речнику из књижевних старина српских наводи да се пратилац Остоје Паштровића, поклисара Радослава Павловића на Порти, звао Богут, што значи да је био из ових крајева, из Зворника или Јаблан Града. Слично потврђује и Ћиро Трухелка у Гласнику Земаљског музеја, тврдећи да је Тврдиша Богутовић био Исабегов посланик у Цариграду, што потврђује да је име Богут било уобичајено у српском народу и да су по њему произведена породична презимена Богутовић. Из овага се може закључити да је Богутово Село било под управом Јаблан Града и да је било власништво неког великаша Богута, по коме је и добило име.
У народу постоји предање да су постојала три брата, Богут, Малеш и Угљеша, који су били власници простора од Баљка до Удригова и да су по њима настали називи Богутово Село, Малешевци и Угљевик.У монографији Богутово Село које н(а)естаје аутор Слободан Лукић погрешно закључује да се турски топоним Лаб Дереси из османског пописа односи на Богутово Село, а не на Угљевик. Лукић заснива своју тврдњу на погрешној локацији старог Угљевика, смештајући га у подручје данашњег Угљевик Села, иако је најстарије познато лоцирање Угљевика везано за подручје данашње Угљевичке Обријежи.
Он наводи да се под именом Лаб Дереси "вјероватно крије Богутово Село, јер је оно најближе и највише окружено ријеком и њеним највећим притокама, што објашњава и сам турски назив села (лаб дереси — долина ријеке)" (стр. 30), као и да је "Угљевик Село брдо и село под косином, без иједне ријеке, али да је граничило са Богутовим Селом које пресијецају многе рјечице и потоци" (стр. 194).
Међутим, у самом османском попису из 1548. године јасно је наведено да је ријеч о истоветном насељу са два имена: "село Лаб-дереси, другим именом Угљевик", чиме се потврђује да је Лаб Дереси заправо назив за Угљевик, а не за Богутово Село.Богутово Село, једно вријеме, се звало и Вучјак, по свом највећем засеоку Вучјаку, у чијим су шумама и гајевима обитавали велики чопори вукова и других звери.
Под овим именом Богутово Село се први пут спомиње у аустроугарском попису становништва 1880. године, које је извршен након преузимања Босне од Турака и на основу кога се сазнаје да је те године у насељу било 145 кућа и 800 становника Срба првославне вере.
Географија Положај
[
"type": "ExternalData", "service": "geoshape", "ids": "Q6956449", "properties": { "stroke": "#0056b3", "stroke-width": 3.5, "fill": "#0056b3", "fill-opacity": 0.02
},
"type": "ExternalData", "service": "geoshape", "ids": "Q2908781", "properties": { "stroke": "#b30000", "stroke-width": 2, "fill": "#b30000", "fill-opacity": 0.15
] Према географском положају Богутово Село се може сврстати у подмајевичко, јер се налази на на самој северној граници мајевичких побрђа и јужној граници Семберије. Смештено је на простору јужно од Бијељине, у општини Угљевик. Граничи се са Угљевик Селом и Мезграјом са источне и јужне стране и Забрђем, Малешевцима и ТобуТом са северне и западне стране, чијим обронцима тече река Јања и пролази магистрални пут Бијељина—Тузла. Граница Богутовог Села почиње на ушћу Угљевичке реке у Јању, испод брда Косе, иде према западу уз корито реке Јање, између Забрђа и Малешеваца, до Камените Косе, на тромеђи са Тобутом. Одатле се пење уз Камениту Косу према Бандијери, преко Хајдуковог Брда и Кикова на Мраморје, па преко Равног Гаја на Јаблан Град, са којега се спушта у Мићића поток, све до Угљевичке реке и даље њеним коритом до реке Јање. Са јужне и источне стране ова граница раздваја Трначко, Мезграју и Угљевик од Богутовог Села, а корито Јање од Забрђа, Малешеваца и Тобута. Све границе су природне, Јања, Угљевичка река, Мићића поток као водотоци и Трначко и Јаблан Град као висови.
Клима Клима за ово подручје је умереноконтинентална, коју карактеришу кратке и оштре зиме и дуга и топла лета. Зима обилује снежним покривачем када се температура спушта и до -20° у току ноћи, док су летњи дани сунчани и жарки, са високим температурама и топлим ноћима. Просечна температура је 11,2°, иако су температурна колебања у току године изразита и варирају у појединим месецима од 0,4° до 22°. Температуре изнад 22° настају половином јуна па све до краја августа када почиње дуга и блага јесен која траје све до краја новембра, а понекад и дуже. Први мразеви се јављају половином октобра и у пролеће до средине априла, што значи да лепи пролећни и летњи период траје од априла до октобра. Оваква клима погодује гајењу разних врста пољопривредних производа, посебно житарица и поврћа, као и воћа, нарочито јагода и малина које се гаје на плантажама и мањим површинама и на лошијем земљишту.
Рељеф Рељеф Богутовог Села је заталасан, са благо узвишеним косама, где највиша брда имају надморску висину око 300 -{м}- (Косе 300 -{м}-, Прокос 295 -{м}-, Лукића или Гаврића брдо 302 -{м}-). Врхови брда, посебно њихове северне стране су шумовите, док су јужне ескпозиције засађене шљивом или другим воћем, а честе су ливаде и испасишта за стоку. Због богатих налазишта угља, на простору Богутобог Села је отворен дневни коп за експлоатацију који служи за потребе погона термоелектране, притом је дошло до измене рељефа, посебно централног дела села, па се о стабилности рељефне слике тешко може говорити. Целокупна територија је брдовита, са истакнутим превојима Вучјака и Прокоса на истоку, Суђенице и Лукића брда на западу. Изнад Богутовог Села и његових узвишења уздижу се Јаблан Град (451 -{м}-) и Хајдуковоо Брдо (439 -{н}-), који доминирају подручјем.
Воде мини|Језеро Снијежница
Хидрографију Богутовог Села обележава сливно подручје реке Јање, која својим средњим током протиче ивицом села, и у коју се са десне стране уливају Ломски поток, Мезграјица и Угљевичка река, сви водотоци из Богутовог Села. У ове речице и потоке сливају се воде које као извори и сеоски каптирани бунари, служе становништву села за снабдевање водом за пиће и напајање стоке, док се као техничком водом и за заливање поврћа служе водом из речица и потока. Река Јања опасује села са северне и западне стране и својим водотоком омеђује сеоски атар. Хидропотенцијал Јање и њених притока је искоришћен за изградњу вештачког језера Снијежница, које обезбеђује потребну резерву воде у току године за несметани рад Термоелектране Угљевик. Јања извире испод самог врха Мајевице (Бањ Брдо 694 -{м}-) и улива се у Дрину на коти од 105 -{м}-. Укупна дужина корита износи 57 -{км}-. Због велике висинске разлике и кратке дужине корита, Јања има бујичав водоток велике брзине, па се стално и видљиво укопава у тле. Код великих летњих бујица изазива поплаве у пољима кроз која тече и наноси штете усевима. Она је мењала своје корито, одроњавајући мукатску и малешевачку обалу са обе стране, плавећи Лукића поља и прудове, наносећи шљунак и песак на оранички слој. Велике поплаве стварале су се на ушћу Мезграјице у Јању током кишних летњих месеци.
У Богутовом Селу постоје бројни локални извори питке воде и бунара. На Мукати Стокановац, Утрна, Хајдучка вода, Велин бунар, Ћирића вода и Томин бунар, у Станковићима Ђокића бунар, Стојановац и Бубан вода, у Томићима Митровић бунар, Стиблиште и Водица, у Видовићима Амбарине, Божина вода и Бојића вода, у Саријама Башчица, Буковац, Градина, Ловачка вода, Стублић, Вићића бунар и врело, на Брђанима Точак, Пецка, Никића вода, Киканов извор, Патина вода, Раденовац, Перића водица, Ступ, Пајића точак и Лукића вода, у Грабовцима Инђића вода, Ђокина вода и Будин извор, у Прокосу Пецка 1, Пецка 2 и Шундак вода, у Доњем Вучјаку Бањица, Језеро и Водица, у Горњем Вучјаку Сантрач и Тешина вода и у Кошарићима Буковац, Пајића вода и Сантрач.
На Јањи су постојале бројне воденице, Новакова, Старка, Лукића воденица, Корајка, Алексина воденица, Жерајића воденица, а на Мезграјици десетак мањих воденица.
У току 2003. године почели су радови на изградњи водовода у засеоцима Муката и Станковићи. На Лукића брду је изграђен резервоар 100 -{м}-3 воде и спроведена доводна и разводна мрежа кроз овај део Богутовог Села.
Састав земљишта мини|Термоелектрана Угљевик
Испод пашњака, ораница и шума леже дебели слојеви мрког угља који су смештени у источном делу села, углавном испод Вучјака и Грабовца. Практично половина села лежи на квалитетном слоју мрког угља на земљишним дубинама, тако да ће се ископом и обимнијом експлоатацијом много променити слика села.
У геолошком саставу преовладавају мицеонски слојеви кречњака, конгломерата и мрког угља који компактно належу и у својим међуслојевима немају водених депоа, подземних језера или издана. Западни део Богутовог Села нема значајнијих угљених резерви, тако да тај део задржава могућност даљег развоја пољопривреде и сточарства и сагледава објективну будућност. Међутим, овај део села још није рударски дефинисан, мада до 2004. није било интереса за ширење рудника према западу села, односно засеоцима Муката и Станковићи. На источном делу Богутовог Села, у засеоку Доњи Вучјак, од 1980. године се експлоатише чиста кречњачка ризла, која се продаје у пољопривреди за калцификацију пловастог земљишта или се дроби и меље, те као чисти кречњак испоручује за потребе хемијске индустрије, као пунила.
Земљиште Богутовог Села је део семберско-мачванске макроплавине, која је настала у постмаринском периоду као залеђе алувијалне равни долине реке Дрине и која захвата раван на надморској висини од око 200 -{м}-. То је виша тераса од семберске, чија је надморска висина 100 -{м}-. Поједини слојеви битно се разликују у профилу, што се посебно односи на наслаге глине и кречњака. Семберија и Подмајевица представљају алувијум некадашњег Панонског мора и сливних речних корита који су после повлачења, наплавинама, наносили са околних брда шљунак, песак и муљ и стварали заравни и плодно земљиште. Да је Богутово Село било део некадашњег мора, говоре налази морских љускара и шкољки у брдима на Косама и Вучјаку, где се експлоатише кречњачка ризла, и у мајданима, где се копа меки кречњачки камен од којег сељаци праве куће. Шкољке су врло крупне и потпуно урасле у наслаге кречњака. Заступљени су чисти седименти слојеви који су хиљадама година, ерозијом потока и Јање, створили алувијалне површине и наплавине које данас представљају плодно земљиште. У централном делу села преовладавају глине, сионица на побрђима и долинске глине уз водотокове Јање. Однос алувијалних земљишта према сионицама је зналајан, јер је Богутово Село без већих равница и изразитих узвишења и гребена, а глиновито земљиште на кречњачкој подлози погодује гајењу воћа, посебно шљива, крмних биља и житарица. Ограничени хумусни слој је танак, па се обавља плитко орање плугом како се не би оштетио корисни и урађени хумусни слој.