Билбао (, ), један од најважнијих индустријских и туристичких градова Шпаније. Највећи је град Аутономне заједнице Баскије као и индустријско средиште са рафинеријама и развијеном хемијском индустријом. Према попису из 2012. године, имао је 351 629 становника што га чини најнасељенијим градом Аутономне заједнице Баскије, и десетим по величини у Шпанији.
Не само да је једна од најважнијих шпанских лука, него и једно од најзначајнијих културних средишта на Пиринејском полуострву, захваљујући својој савременој архитектури. Налази се на подручју богатим гвозденим рудама.
Лука Билбао једна је од најважнијих у земљи. Метрополско подручје Билбаоа укључује и Велики Билбао, чинећи га петим урбаним подручјем у Шпанији са 869 842 становника.
Основао га је Дијего Лопез де Аро, глава моћне породице Аро. Од тада, Билбао је био комерцијални центар који је имао велики значај у Зеленој Шпанији, углавном захваљујући лукама, односно гвожђу, који је извожен из Баскијског каменолома. Током 19. и почетком 20. века, Билбао је доживео тешку индустријализацију која га је учинила центром индустрије, после Барселоне.
Данас је Билбао енергични град чији је економски и друштвени ревитализујући процес, који је почео оснивањем легендарног музеја Гугенхајма, у току. Процес је настављен инфраструктурним инвестицијама као што су аеродром, трамвајска линија, Алхондига и пројекат који је тренутно у фази обнављања, Водени фронт и Соросауре.
Етимологија Званично име града је Билбао, као што је познато у већини језика света. Званична институција баскијског језика Euskaltzaindia, потврдила је да између два могућа имена која постоје у Баскији, Билбао и Билбо, Билбо буде историјско баскијско име, а Билбао званично.
Иако се назив Билбо не појављује у старим документима, у представи Веселе Жене Виндзорске, Вилијама Шекспира, постоји прича о мачевима који су вероватно направљени од баскијског гвожђа које је он назвао , што указује на то да се тај назив користио барем од 16. века.
Не постоје неслагања међу историчарима о пореклу имена. Инжењер Еваристо де Цурука рекао је да је баскијски обичај да дају име месту по његовој локацији. За Билбао то је био скуп баскијских речи за реку и увалу Бил-Ибаиа-Бао. Такође, историчар Хосе Тусел Гомес тврди да је Билбао природна еволуција речи , прелепог речног прелаза. Са друге стране, писац Естебан Каље Итурино рекао је да име потиче од два претходна насеља која су постојала на обе обале ушћа. Прво, где се садашњи стари град налази, назван је биља , што на баскијском значи слагање. Друго, на левој обали, где се сад налази Стари Билбао, назван је вао што значи измаглица. Спајањем ова два имена настало је име Билбао.
Географске одлике десно|200п|мини|Сателитски приказ Баскијског залива Билбао је смештен у централном северном делу Шпаније, око 19 km јужно од Баскијског залива, где је формиран естуар Билбаоа. Окружен је са два мања планинска венца са просечном надморском висином од 400 m.
Географски положај 200п|мини|Положај Билбаоа у односу на Баскију Општина Билбао се налази на северној обали Иберијског полуострва, око 19 km од Баскијског залива.V.A. (October–December 1998). La Ría, una razón de ser. Bilbao. Обухвата површину од око 40,65 квадратних киломатара, док просечна надморска висина износи 19 m.Gómez Piñeiro, Francisco Javier; et al. Geografía de Euskal Herria: Vizcaya. San Sebastián. . Град Билбао је на северу окружен општинама Дерио, Етксебари, Галдакао, Лоиу, Сондика и Зимундио; на западу Аригориага и Басаури; на југу Алонсотеги и општинама Баракалдо и Ерандио на истоку.https://www.google.rs/search?q=%22Plano+callejero+de+Bilbao%22&oq=%22Plano+callejero+de+Bilbao%22&aqs=chrome..69i57.3836412j0j7&sourceid=chrome&espv=210&es_sm=122&ie=UTF-8 Географски положај Билбаоа. Последњи приступ 23. март 2014. године Билбао је смештен на прагу Баскије, опсегу између већих Кантабријских планина и Пиринеја. У саставу земљишта доминирају мезозоички материјали (кречњак, пешчар и лапорац) који су се таложили преко првобитне палеозоичке основе.
Рељефом доминирају северозападно-југоисточно и западносеверно-источносеверно оријентисани нагиби. Главни нагиб је Антиклинала Билбаоа, која која се простире од општина Елорио до Галдамеса. Унутар Билбаоа су два секундарна нагиба. Један се налази на североистоку и чине га планине Артксанда, Аврил, Бандерас, Пикота, Сан Барнабе и Кабрас, док другог на југу чине планине Кобетас, Ресталеку, Пагасари и Ариас. Највиша тачка општине је планина Ганета са 689 m надморске висине, после које су планина Пагасари са 673 m, обе на граници са Алонсотегијом.
Клима Близина Баскијског залива пружа Билбау океанску климу, са падавинама које се јављају преко целе године. Кишни дани чине око 45%, а облачни око 40% дана годишње. Кишна сезона траје од октобра до априла, од којих је новембар највлажнији. Снег није чест у граду, али га је могуће видети на врховима околних планина. У зимским месецима је чешћа суснежица, која траје око 10 дана."City Council climate information". Bilbao City Council. Приступљено 7. 10. 2010.
Због близине океана издефинисана су два годишња доба – лето и зима. Она су блага, без драстичних осцилација. Просечна максимална температура варира између 25 °C и 26 °C у летњим месецима, док је просечна минимална температура зими између 6 °C и 7 °C. Најнижа температура која је забележена у Билбау износила је -8,6 °C, док је највиша износила 42,2 °C.
Становништво Према процени, у граду је 2008. живело 353.340 становника.
Први веродостојни подаци о становништву Билбаоа су доступни тек од 1550. године. Познато је да је Баскија 1530. године имала око 65.000 становника, мада је то број који би могао бити умањен јер је у 16. веку владала куга. Од 19. века дошло је до повећања природног прираштаја у Билбау захваљујући индустријализацији подручја. Године 1970, по броју становника био је шести град у Шпанији."Evolución de la Población de Bilbao 1900 – 2007". Bilbao City Council. 2007. Еволуција становништва. Билбао. Последњи приступ 23. март 2014. године
Према подацима из 2009. године од 355 731 становника који живе у Билбау, само 114 220 је рођено у општини Билбао, 114 908 је рођено у другим баскијским градовима, док је 9545 рођених у друге двеју баскијске провинције, 85 789 је дошло из осталих делова Шпаније, а странци чине 33 537 од укупног броја становништва. Постоји 127 различитих националности које су регистроване у Билбау, иако 60 од њих садржи мање од 10 људи. Највећи број страних држављана чине Боливијци (4879) и Колумбијци (3730), затим Румуни (2248), Мароканци (2058), Еквадорци (1832), Кинези (1390), Бразилци (1273), Јапанци(1237) и Парагвајци (1204)."Superficie, población y densidad por distritos. 2007" Демографија Билбаоа. Последњи приступ 23. март 2014. годинеСтановништво Билбаоа. Последњи приступ 28. март 2014. године
Према попису из 2012. године у Билбау је живело 351 629 становника.
Анализа пирамиде становништва Популацију испод 20 година чини 14% од укупног становништва. Становништво старо 20-40 година чини 29% од укупног становништва. Становништво старо између 40-60 година чини 30% од укупног становништва. Становништво преко 60 година чини 27% од укупног становништва.INE (ed.): «Datos por municipios. Población por sexo, municipios y edad (grupos quinquenales). Bilbao» (2007). Анализа пирамиде становништва. Билбао. Последњи приступ 2. децембар 2008. године
Хидрографија лево|200п|мини|Поглед на реку Билбаоа Град Билбао има веома развијен речни систем. Реке Нервион и Ибаисабал се спајају у Басаури и чине ушће које се назива „Ушће Билбаоа“.Orive, Emma and Rallo, Ana (October 2002). "Ríos de Bizkaia". Diputación Foral de Bizkaia: Instituto de Estudios Territoriales de Bizkaia. Приступљено 24. 7. 2008. Ушће Билбаоа је дуго око 15 km, али је проток реке веома низак.Saiz Salinas, José I. "Bioindicadores de recuperación en la Ría de Bilbao" euskonews.com. Archived from the original on 19 June 2008. Приступљено 25. 7. 2008. Главна притока му је река Кадагуа, која извире у долини Мене и има слив величине од 642 km².Река Кадагуа је такође природна граница између Билбаоа и Баракалда. Природни изглед реке је веома измењен јер је изграђено више пристаништа са обе обале реке.
Све изградње које су вршене на реци су довеле до лошег квалитета вода. Такође је годинама таложен токсички отпад што је довело до смањења кисеоника и готово изумирања флоре и фауне у реци. Међутим, последњих година ситуација се знатно побољшала јер је забрањено бацање токсичких отпада чиме су се и флора и фауна регенерисале. Сада у реци и околини можемо видети алге, ракове, птице, као и купаче у летњим месецима."La regeneración natural de la ría de Bilbao evita acometer su limpieza". El País. Регенерација реке. Билбао. Последњи приступ 23. март 2014. године"La ría recupera los bañistas". El Correo. Регенерација реке, флоре и фауне. Билбао. Последњи приступ 23. март 2014. године
Ушће Билбаоа такође чини природну границу са неколико насеља и округа. Оно дели општине Бегоњу и Ибаиондо, затим Абанду и Урибари и на крају Деусто и Басурто – Сороса.
Лука Билбао лево|200п|мини|Антонио Муњос Деграин - Лука Билбао До касних година 20. века ова лука била је смештена у области која се данас назива Аренал, пар корака удаљена од Старог Каска. На ушћу приморске општине Сантуртзи 1902. године саграђена је лука. Ова лука се ширила и седамдесетих година 20. века заменила је докове који се налазе у Билбау, док су докови који су се налазили у суседству Зоротса још увек били активни.
Лука у Билбау од 2010. године постала је првокласна лука и налази се у најважнијих пет лука Шпаније. Преко 200 редовних поморских трговина повезују Билбао са 500 лука широм света. Крајем 2009. године теретни бродови пренели су до 31,6 милиона тона производа претежно до Русије, Уједињеног Краљевства, Холандије и Нордијских земаља. Првом половином 2008. године у ову луку пристигло је преко 67.000 путника и 2 770 бродова. Ова активност допринела је 419 милиона евра баскијском БДП-у покривајући скоро 10.000 радних места.
Историја десно|200п|мини|План Билбаоа Основан 1300. године на месту древног насеља, Билбао је доста напредовао захваљујући извозу вуне у 15. и 16. веку. У 19. веку је био под опсадом Карлиста три пута. У Шпанском грађанском рату, Билбао је био седиште баскијске Аутономне владе од 1936. године до њеног заузимања 1937. године од стране националиста.Историја Билбаоа. Последњи приступ 23. март 2014. године
Преутемељено насеље Пронађени остаци древног насеља на врху планине Масалмин датирају из трећег или другог века пре нове ере. Такође, пронађени су и остаци гробница на планинама Аврил и Арћанада, старости од 6000 година.https://web.archive.org/web/20100819070121/http://www.bilbaoport.es/aPBW/web/es/sociedad/visitabilbao/excursiones/bermeo.jsp Историја Билбаоа. Остаци. Последњи приступ 30. март 2014. године Неки истраживачи, такође, повезали су Билбао са Амануном Портусом, према Плинују, или Флавиобригом, према Клаудију Птолемеју, као првим становником овог града. Са друге стране, постоје остаци зидина откривених у дубинама цркве Светог Антонија из XI или 12. века.
Средњи век Билбао је био један од првих градова у Шпанији насталих великим покретачем за утемељење, које је спровела Краљевина Кастиља током 14. века, када је и настало око 70% баскијских општина, међу којима се налазе Португалет-1323, Ондароа-1327, Лекеицио-1335, као и Мунгија и Ларабесуа из 1376. године.http://www.bm30.es/homeage_es.html Историја Билбаоа. Ревитализација. Последњи приступ 30. март 2014. године
Од оснивања до Конзулата лево|400п|мини|Поглед на Билбао