2022. је била проста година, која је почела у суботу. 2022. је двадесет и друга година 3. миленијума, двадесет и друга година 21. века и трећа година 2020-их.
Догађаји
Јануар 1. јануар После 25 година изашао је пети соло албум југословенског кантаутора Бранимира Џонија Штулића Сплет. У Аустрији ступио на снагу закон о легализацији еутаназије 2. јануар Током протеста у Амстердаму против ковид мера више десетина особа је повређено од чега једна теже. Почеле вишедневне масовне демонстрације у Казахстану због наглог поскупљења гаса у тој земљи који се претворио у оружану побуну у којој је животе изгубило неколико десетина полицајаца и демонстраната. Казахстан је добио помоћ од ОДКБ-а. 3. јануар Почела је примена споразума који је потписан у Тирани у оквиру иницијативе Отворени Балкан. У неколико градова Србије активисти еколошких удружења поново су одржавали протесте током којих су блокирали саобраћајнице широм Србије. Чешки институт за проучавање тоталитарних режима објавио је досијеа совјетске тајне полиције о хиљаду, махом украјинских избеглица које су побегле из источне Чехословачке у Другом светском рату и завршиле у гулагу. 4. јануар Драган Шолак, српски медијски могул, купио је премијерлигашки фудбалски клуб Саутемптон. Пет нуклеарних сила — Кина, Русија, Велика Британија, САД, Француска — објавиле су изјаву о привржености Споразуму о неширењу нуклеарног оружја. 5. јануар — Министарство финансија САД увело је санкције српском члану Председништва БиХ Милораду Додику због, како тврде, његових „коруптивних активности” и „претњи по стабилност и територијални интегритет БиХ”. 6. јануар — ОДКБ испоставио мировну мисију у Казахстану, на захтев казахстанскога председника Касима Токајева. 9. јануар — Република Српска обележила 30. рођендан постојања и Дан Републике Српске, 9. јануар. Скупштина Србије одбила да прихвати Резолуцију о осуди геноцида у НДХ. 10. јануар — Траке око одлагача, који ради на копу Тамнава - Западно поље запалиле су се и изазвале пожар у руднику Колубара. 11. јануар — Мађарски председник Јанош Адер расписао је парламентарне изборе за 3. април, а истог дана ће бити одржан и референдум о ЛГБТ правима. 12. јануар — Конзорцијумом који чине "Миленијум Тим" и физичка лица купио је Институт за водопривреду „Јарослав Черни“ за 2,577 милиона евра. 10. — 13. јануар − Преговори Русије и САД о безбедносним гаранцијама у Женеви. 15. јануар — На обалу Јапана обрушио се цунами као последица подводне ерупције вулкана „Хунга-Хапај” у јужно-пацифичкој држави Тонга. 16. јануар — Уставни референдум у Србији 2022. 20. јануар — Привремене косовске институцје преузеле ски центар Брезовица.
Фебруар 2. фебруар — Влада Србије се задужила 608,3 милиона долара код кинеске Еxпорт-импорт банке за изградњу Фрушкогорског коридора, односно брзе соабраћајице Нови Сад-Рума. 4. фебруар — Скупштина Црне Горе изгласала је неповерење Влади Здравка Кривокапића. За ову одлуку, гласала су 43 посланика опозиције и посланичког клуба Црно на бијело. Против је било 11 посланика Демократа, Уједињене Црне Горе и Праве Црне Горе. 7. фебруар — Посланици Скупштине Црне Горе сменили су председника парламента Алексу Бечића. За смену Бечића гласала су 43 посланика опозиције и коалиције Црно на бијело. Посланици коалиције За будућност Црне Горе и Мир је наша нација били су против, док уздржаних није било. 8. фебруар — Александар Вучић је разговараопутем видео линка са администраторком Америчке агенције за међународни развој (УСАИД), Самантом Пауер, којој је захвали на помоћи на актуелним пројектима који за циљ имају међусобно повезивање и јачање сарадње у региону, као и о модалитетима наставка плодне сарадње са овом организацијом. 17. фебруар — Након пет година, дошло је поново до отворене ескалације сукоба на истоку Украјине. 21. фебруар — Председник Русије Владимир Путин потписао је указ о признању самопроглашених Луганске и Доњецке Народне Републике. 22. фебруар — Државна дума Русије ратификовала је споразуме о пријатељству и сарадњи са ДНР и ЛНР. Савет Федерације дао је сагласност председнику Русије о употреби оружаних снага Русије ван земље у вези са ситуацијом у Донбасу. За одлуку су гласала 153 сенатора. 23. фебруар — Доњецка и Луганска Народна Република затражиле су војну помоћ Руске Федерације. Украјина прогласила ванредно стање. 24. фебруар — Руска Федерација је покренула војну инвазију на Украјину. Украјина прогласила ратно стање. 27. фебруар — Председник Русије Владимир Путин је, као одговор на изјаве Запада, наредио Министарству одбране да преведе руске снаге за обуздавање у специјални режим борбеног дежурства међу којима су и нуклеарно оружје. Председник Украјине Володимир Зеленски саопштио је да је договорен састанак између украјинске и руске делегације.
Март 3. март — Вахан Хачатурјан изабран за председника Републике Јерменије. 4. март — Роскомнадзор је, као одговор на блокаду приступа руским медијима, што је законом забрањено, блокирао приступ Фејсбуку и Твитеру у Русији. У нападу милитаната, повезаних са Ал Каидом и Исламском Државом, на војну базу у центру Малија, најмање 27 војника је погинуло, а 33 су рањена. Продата је компанија Крушик пластика АД из Осечине за 1,93 милиона евра, београдској фирми Констракшн пластик. У самоубилачком нападу на шиитску џамију у граду Пешавару на северозападу Пакистана погинуло је најмање 56 људи, а повређено је скоро 200. 5. март - Ана Ђурић Констракта однела је победу на фестивалу „Песма за Евровизију 22" којим се бира представник Србије на Евросонгу, и тиме добила право да нас представља на том такмичењу са песмом „In corpore sano". 7. март — Русија и Кина оптужиле су Сједињене Америчке Државе да само у Украјини су поседовале 26 лабораторија за развој нуклеарног, хемијског и биолошког оружја, а да широм света поседују преко 200 сличних лабораторија за развој биолошког оружја од чега највише у државама у непосредној близини граница прве две државе. 9. март — Подсекретар за политичка питања Сједињених Америчких Држава Викторија Њуланд признала је да су САД поседовале биолабораторије у Украјини искључиво у домену медицинских истраживања и позвала украјинске власти да хитно уништи лабораторијске просторије да не би пале у посед руске војске. Јун Сок Јол изабран је за новог председника Републике Кореје. Ступиће на дужност 17. маја ове године. 10. март — Мађарски парламент, изабрао је за прву жену на функцији председника Мађарске Каталин Новак. Она ће ступити на дужност 10. маја ове године. 11. март — Покрај загребачког језера Јарун срушила се летелица за коју се сматра да је совјетски извиђачки дрон. Није било повређених, нити страдалих. 12. март — Саудијска Арабија је извршила погубљење 81 особе, осуђене на смрт због наводних дела повезаних са "тероризмом". 13. март — У Јаворову у Лавовској области где се налазила војна база и где су биле смештени страни плаћеници и волонтери, заједно са страним инструкторима, руска војска је извела ракетни напад и навела 180 убијених страних плаћеника, док је Украјина навела 35 мртвих и 134 рањених. Иранска војска је извела ракетни напад балистичким ракетама на северни Ирачки град Ербил где се налази америчка база. 14. март — У ракетном нападу украјинских снага на центар Доњецка погинуло је 20 особа, а а 28 је рањено, саопштило је Министарство одбране Русије. 15. март — Сердар Бердимухамедов, син досадашњег туркменистанског вође Гурбангулија Бердимухамедова, победио је на председничким изборима у тој земљи, са освојених готово 73 одсто гласова и наследиће свога оца на тој функцији. 16. март — Јелена Милић, оснивач Центра за евроатлантске студије постављена је за амбасадорка Србије у Хрватској указом председника републике Александра Вучића. 17. март — Ухапшен бивши премијер Бугарске Бојко Борисов, због сумње да је са групом својих сарадника проневерио новац из фондова Европске уније. 18. март — Званично отворен Мост „Чанакале 1915” који је тада био најдужи висећи мост на свету. 21. март — Више од 120 људи је погинуло када се авион компаније China Eastern Airlines срушио у покрајини Гуангси. 22. март — Руска подружница Гугла прогласила банкрот. 23. март — Џихадистички покрет Ел Шабаб усмртио је најмање 48 особа у серији терористичких напада који су спроведени у сомалијским градовима Могадиш и Беледвејне. 26. март — Владајућа Лабуристичка партија, предвођена Робертом Абелом, прогласила је победу на овогодишњим парламентарним изборима на Малти. 28. март — Портпаролка Министарства спољних послова Русије Марија Захарова назвала је америчку војно-биолошку активност у Украјини "ђаволском планом" и користећи отворене изворе, направила хронолошки списак активности САД у Украјини у војно-биолошком правцу директно оптуживши за пословну умешаност Хантера Бајдена сина актуелног америчког председника Џозефа Бајдена На 94. свечаној додели награда америчке Академије филмских уметности и наука Филм CODA је освојио Оскара за најбољи филм, остварење Дина освојило је Оскара у шест категорија а Вил Смит добио је Оскара за најбољег главног глумца за улогу у филму Краљ Ричард. 29. март — У телевизијском интервјуу, тада бивши председник Доналд Трамп позвао је руског председника Владимира Путина да објави информације за које верују да откривају финансијске злочине породице председника Џоа Бајдена. Приликом реализације редовног задатка извиђања, у мисији УН у ДР Конго дошло је до пада хеликоптера у којем је страдао припадник Војске Србије потпуковник Дејан Станојевић.
Април 1. април — Осам рудара је погинуло, а 20 је повређено у руднику „Соко” код Сокобање када је дошло до цурења метана унутар рудника. 2. април — У великој акцији полиција Зеленортских острва заједно са полицијом Бразила, америчком Управом за сузбијање наркотика (ДЕА) и Националном криминалистичком агенцијом Велике Британије запленила је више од 5,6 тона кокаина. Дрогу су пронашли на рибарском броду који је допловио из Бразила и ухапсили седам особа – пет из Бразила и две из Црне Горе. 3. април — На општим изборима у Србији, Александар Вучић је поново изабран за председника Србије и Српска напредна странка, коју такође предводи, освојила је највише мандата у Народној скупштини. На парламентарним изборима у Мађарској, владајућа коалиција Фидес—КДНП, коју је предводио премијер Мађарске Виктор Орбан, осигурала је четврти узастопни мандат са више од 50% освојених гласова. Родриго Чавес Роблес изабран је за председника Костарике. 7. април — Србија на гласању у Уједињеним нацијама (УН) гласала је за искључење Русије из Савета УН за људска права (УНХРЦ). 11. април — Шехбаз Шариф је изабран за новог премијера Пакистана након што је његов претходник Имран Хан смењен пошто му је скупштина те земље изгласала неповерење. 13. април — Најмање десеторо људи је погинуло када се туристички аутобус сударио са камионом и експлодирао на ауто-путу у јужном Египту. 14. април — Најмање 123 особе су страдале у поплавама и клизиштима које је изазвао тропски циклон Меги на Филипинима. Више од 340 људи је погинуло од последица поплава и клизишта изазваним кишним олујама у јужноафричкој покрајини Квазулу-Натал. У међународној акцији координираној од стране Европола и Евроџаста у оквиру које су ухапшени чланови више организованих криминалних група у Београду је ухапшен оптужени за међународни шверц кокаина Дарко Шарић. 22. април — Земљотрес јачине 5,7 јединица Рихтерове скале чији је епицентар био код Билеће у Херцеговини потресао је не само БиХ, већ и Србију, Црну Гору, Хрватску и Италију. Погинула је једна особа. У међународној акцији ЕУРОПОЛ-а и ЕВРОЏАСТ-а, уз учешће полиција Хрватске и Србије, ухапшени су чланови више организованих криминалних група, на челу са Дарком Шарићем, која се сумњичи да је деловала на територији Републике Србије, Европе и Јужне Америке". 24. април — Емануел Макрон је реизабран за председника Француске. Покрет Слобода, који предводи Роберт Голоб, освојио је највише мандата на парламентарним изборима у Словенији.