Битка код Ја Дранга је била прва велика битка у Вијетнамском рату између армије Сједињених Држава и армије Северног Вијетнама. Дводелна битка је вођена од 14. до 18. новембра 1965. на две зоне искрцавања северно од Плеј Меја у централним висоравнима Јужног Вијетнама. Америчке снаге су представљали делови Првог и Другог батаљона Седме коњичке дивизије и Први батаљон Пете коњичке дивизије армије Сједињених Држава. Северновијетнамске снаге су се састојале од 33, 66 и 320. пука војске Северног Вијетнама, као и батаљона Х15 Вијет Конга.
Битка је названа по реци Ја Дранг која протиче кроз долину североисточно од Плеј Меја у којој се одвила битка. Битка је описана у књизи Били смо војници... и млади Харолда Мура и Џозефа Галовеја. Године 2001. снимљен је и филм сценаристе Рандала Воласа Били смо војници са Мелом Гибсоном у главној улози у којем је приказан први део битке.
Први део: зона слетања Икс-зрак Ујутро 14. новембра, 1. батаљон Седме коњичке дивизије са приближно 450 војника под потпуковником Халом Муром, је започео операције у Долини Ја Дранга приближно 22 -{km}- северозападно од Плеј Меја у Јужном Вијетнаму. Задатак је био: сукобити се са непријатељем. Тактике хеликоптерске ваздушне покретљивости су биле скоро развијене, а Седма коњичка дивизија је била добијена из 11. ваздухопловне јуришне дивизије за специјалну намену тестирања и развијања ових тактика. Ваздушна покретљивост је захтевала снаге величине батаљона које би биле однесене тамо, снабдевене и извучене из подручја акције користећи хеликоптере. За Американце, операција је била рани тест тактике ваздушне покретљивости и координације подршке (ваздушна, артиљеријска и удари ракетама из ваздуха) и пешадијских јединица. За северновијетнамску војску, која се надала да ће поделити Јужни Вијетнам на два дела и која је нагомилавала своје снаге у долину, долазак Американаца је била прилика да тестирају своје тактике да би открили слабости.
Постојало је неколико поузданих путева у подручје, чинећи га идеалним местом за Вијетнамце да оснују базе као и за америчке снаге да би тестирали нове тактике ваздушне покретљивости.
Муров батаљон је био транспортован у 16 Хјуи хеликоптера у зону слетања Икс-зрак, отворену равницу окружену ниским дрвећем на северној страни планине Чу Понг. Икс-зрак је био приближно величине неправилног фудбалског игралишта, дужине око (правац исток-запад) и окружен сувом јаругом на северозападу. Било је процењено да само 8 Хјуи хеликоптера може да стане на отворено у истом тренутку. Пошто је 16 хеликоптера било на располагању батаљону, америчке снаге ће бити транспортоване динамиком од само једне чете по путовању.
Долазак у зону слетања Икс-зрак мини|десно|Војници 1. батаљона 7. коњичке дивизије стижу у зону слетања Икс-зрак. У 10:48 пре подне 14. новембра, први делови чете Браво 1. батаљона 7. коњичке дивизије су ступили у зону слетања Икс-зрак, након 30-минутног артиљеријског и ваздушног бомбардовања. Пратња чети Браво капетана Џона Херена је био Мур и његова командна група. Чета Алфа је стигла следећа, а пратиле су је чете Чарли и Делта. Муров план је био да помери чете Браво и Алфа на северозапад до јаруге, а Чарли јужно према планини. Чета Делта, која се састојала од специјалних тимова попут минобацачког, извиђачког и митраљезског је коришћена као резерва. У центру зоне искрцавања је била мала група дрвећа која је постала Мурово командно место.
Након њиховог доласка, Херен је наредио својим људима да се помере на запад до јаруге. За приближно 30 минута, један од његових одреда под наредником Џоном Мингом је заробио ненаоружаног северновијетнамског војника из 33. пука. Заробљеник је открио да су тамо била три северновијетнамска батаљона у планини Чу Помг - око 1.600 војника у поређењу са мање од 200 Американаца у том тренутку.
У 11:20, други део батаљона је стигао са остатком чете браво и једним водом чете Алфа, под командом капетана Тонија Надала.
У 12:10, трећи део америчких снага је стигао, састојећи се углавном од чете Алфа. Алфа је преузела свој положај иза и на левом крилу чете Браво дуж јаруге и на запад и југ (наилазећи на стрме ивице јаруге).
У 12.15, први пуцњи су испаљени на три вода чете Браво која су патролирала џунглом југоисточно од јаруге. У 12:20 Херен је наредио свом 1. воду на челу са поручником Алом Девнијем и 2. воду на челу са поручником Хенријем Хериком да напредују упоредо један са другим, а 3. воду (на челу са поручником Денисом Дилом) да их прати као резерва.
Девнијев вод је водио приближно 100 метара западно од јаруге, са Хериковим људима иза и на десном крилу. Мало пре 13:00, Девнијев вод је жестоко нападнут на оба крила од стране Северновијетнамаца, трпећи губитке и поставши прикљештен. Отприлике у том тренутку Херик је радијом јавио да су његови људи нападнути са десне стране и да гони одред непријатељских војника у том смеру.
Хериков вод је изолован У потери за Северновијетнамцима на десном крилу, Хериков вод се брзо раширио на подручју од око 50 метара и постао је одвојен од остатка батаљона око 100 метара. Ускоро, Херик се јавио да пита да ли да уђе или да заобиђе чистину на коју је његов вод наишао. Изразио је бригу да може бити одсечен од батаљона ако покуша да иде ивицом чистине и да ће зато водити своје људе кроз њу у потери за противником.
У интензивној борби која је избила на чистини, током прва три или четири минута његов вод није претрпео жртве и нанео је тешке губитке Северновијетнамцима који су избијали из жбуња. Херик је ускоро јавио да непријатељ затвара обруч. Капетан Херен је одговорио наредивши му да покуша да се повеже са Девнијевим 1. водом, а Херик му је одговорио да је велики одред између њега и 1. вода.
Стање се брзо погоршало за Хериков 2. вод, који је почео да трпи губитке како су северновијетнамски напади постајали учесталији. Херик је наредио својим људима да направе одбрамбени периметар на малом брежуљку на чистини. За приближно 25 минута, пет људи из 2. вода је убијено, укључујући и Херика који је јавио Херену да је погођен и да препушта команду нареднику Карлу Палмеру. Херик је дао бројна важна упутства својим људима пре него што је умро, укључујући наређења да униште сигналне кодове и да зову артиљеријску подршку.
Наредник Ерби Севиџ је преузео контролу након што су наредник Палмер, а затим и наредник Роберт Стокс убијени. Севиџ је био нижег чина од наредника прве класе Мека Мак Хенрија, који је био позициониран негде другде у периметру. Севиџ је преузео команду јер је имао предност да буде ближе радију и започео је позиве за поновљена артиљеријска бомбардовања око положаја вода. До тог тренутка, осам људи из 2. вода је било убијено и 13 је рањено. Под Севиџовим вођством и уз помоћ доктора Чарлија Лоса, вод ће задржати брежуљак током целе битке у зони Икс-зрак.
Специјалиста Гален Бангам из Хериковог вода је касније описао стање на брежуљку:
Наредник Севиџ се касније присећао поновљених напада Северновијетнамаца:
Борба за јаругу мини|десно|Борбене операције у долини. Са одсеченим и окруженим Хериковим водом, остатак батаљона се борио да задржи свој периметар.
У 1:32 је стигла чета Чарли под командом капетана Боба Едвардса, заузевши позицију дуж југа и југоистока планине.
Око 1:45, преко свог официра операција који је летео изнад бојишта (капетан Мет Дилон), Мур је затражио ваздушне и артиљеријске ударе на планину да би спречио Северновијетнамце да напредују према положају батаљона.
Трећи вод чете Алфа поручника Боба Тафта се сукобио са око 150 вијетнамских војника које су напредовале дуж и страном јаруге (са југа) према батаљону. Војницима 3. вода је речено да баце своје ранчеве и крену напред због јуриша. Резултат је био посебно скуп за 3. вод, пошто су његове водеће снаге биле брзо одсечене. 3. вод је био приморан да се повуче, а сам Тафт је убијен. Наредник Лоренцо Натан, ветеран из Корејског рата, је преузео команду и 3. вод је успео да заустави напредовање Северновијетнамаца према дуж јаруге.
Вијетнамски војници су преусмерили свој напад на десно крило 3. вода у покушају да заобиђу чету Браво. Њихово напредовање је убрзо зауставио 2. вод (чета Алфа) поручника Волтера Марма који се налазио на левој страни чете Браво. Мур је наредио капетану Надалу да позајми чети Браво један од његових водова у напору да се дозволи Херену да покуша да се пробије до Хериковог положаја.
Са новог Мармовог положаја, његови људи су убили око 80 северновијетнамских војника у блиској борби. Преживели северновијетнамски војници који се нису повукли вратили су се до јаруге, где су покошени од стране остатка чете Алфа. Плочица са именом поручника Тафта је пронађена на телу северновијетнамског војника којег је убио 3. вод. Узнемирени јер је Тафтово тело остало на бојишту усред хаоса, Надал и његов официр за везу наредник Џек Гел су довукли Тафта и тела осталих Американаца назад у јаругу под жестоком ватром.
Први покушај пробоја до изгубљеног вода Са намером враћања Хериковог изгубљеног вода, Мур је наредио капетану Надалу да позајми Херену један од његових водова из чете Алфа да би омогућио Хереновој чети Брано да се пробије до Хериковог положаја. Херену ће се придружити вод поручника Џоа Марма. Херенови људи су кренули према Хериковом положају, али су ускоро открили да се непријатељ креће између њих и остатка батаљона. Након што су били заустављени због жестоке ватре, Херенови људи су били приморани да обуставе своје напоре и да се придруже батаљону.
Напад са југа У 14:30 су стигли последњи војници из чете Чарли, заједно са главним деловима чете Делта капетана Реја Лефебра. Убачај се одвијао уз интензивну северновијетнамску ватру која је засула зону слетања тако да су посаде Хјуија и снаге новопридошлог батаљона претрпеле значајне губитке.
Мали контингент чете Делта је преузео положај на левом боку чете Алфа. Чета Чарли, сада прикупљена дуж југа и југоистока у пуном броју, суочила се за неколико минута са јуришом Северновијетнамаца. Едвардс је јавио да око 175 до 200 северновијетнамских војника јуриша на линију његове чете. Са чистим видокругом дуж њиховог сектора бојишта, чета Чарли је могла да тражи и наводи артиљеријску подршку са прецизношћу, наносећи огромне губитке противничким војницима. До 15:00, напад је пригушен, а северновијетнамска војска је прекинула јуриш сат времена након што га је започела.
Напад на чете Алфа и Делта У отприлике исто време, Алфа и главни делови чете Делта (која је пратила Алфу у периметру у близини јаруге) су се суочили са жестоким нападом Северновијетнамаца.
Две митраљеске посаде које су се налазиле 75 метара југозападно од главног положаја чете покривале су критично лево крило да не буде пробијено. Терон Ладнер (са помоћником редовом прве класе Родригезом Ривером) и Расел Адамс (са помоћником Билом Беком) су поставили своје митраљезе 10 метара један од другог и наставили су да отварају жестоку ватру на Северновијетнамце који су покушали да се пробију у периметар између чета Чарли и Алфа. Мур је касније одликовао два митраљеска тима који су сами спречили војску Северног Вијетнама од пробијања чете Алфа и забијања клина у батаљон између чета Алфа и Чарли.
Њихов подвиг је био скуп, пошто су Адамс и Родригез тешко рањени у непријатељском јуришу. Након што су њих двојица пренесени у сабирно место батаљона код Муровог командног места да чекају евакуацију путем ваздуха, Бек, Ладнер и редов прве класе Едвард Доерти (који је доносио муницију) наставили су њихово потискивање северновијетнамских снага.
Бек је касније рекао о бици:
Делтини војници су такође претрпели тешке губитке у одбијању северновијетнамских напада, а капетан Лебефр је ускоро био рањен након долазака у Икс-зрак. Један од његових команданата вода, поручник Раул Табоада је такође тешко рањен и Лебефр је препустио команду нареднику Џорџу Гонзалесу (који је, непознато Лебефру, и сам био погођен).