Измишљени лик (или фиктивни лик; ) је свака особа или свесни ентитет који постоји унутар измишљеног (фикционалног) дела. Лик може бити централни носилац радње или споредни учесник. Поред људи, ликови могу бити и ванземaљци, антропоморфизоване животиње, богови, вештачка интелигенција, а понекад и неживи објекти којима су дате људске особине.
Ликови су темељни елемент приповедања и готово увек се налазе у центру измишљених текстова, попут романа, приповедака, представа и филмова. Иако постоје експериментална дела са минималним присуством ликова (нпр. Финеганово бдење Џејмса Џојса), већина наратива је незамислива без њих.
Супротност измишљеном лику је стварна личност која се појављује у нефикционалним делима као што су биографије или документарни филмови.
Стварање ликова (Карактеризација)
Процес стварања и описивања ликова у делу назива се карактеризација. Аутор користи различите технике како би "оживео" лик и представио га публици. Постоје два основна начина карактеризације:
Директна (експлицитна) карактеризација – Када аутор или наратор директно саопштава особине лика. На пример: „Био је храбар и поштен човек.“ Индиректна (имплицитна) карактеризација – Када се особине лика откривају постепено, кроз његове поступке, дијалоге, мисли, изглед или кроз мишљење других ликова о њему. Овај начин је суптилнији и захтева од читаоца да сам доноси закључке.
Типови ликова У теорији књижевности, ликови се класификују на основу њихове функције, сложености и развоја током радње.
Према улози у радњи Протагониста – Главни лик, носилац радње. Прича се најчешће прати из његове перспективе, а његови циљеви покрећу фабулу. Антагониста – Главни супарник протагонисте. Он представља препреку коју главни лик мора да савлада. Споредни ликови – Ликови који нису у центру пажње, али су важни за развој радње или за боље разумевање главних ликова. Епизодни ликови – Појављују се веома кратко, често у само једној сцени (епизоди), и служе за обављање неке специфичне функције.
Према психолошкој сложености Ову поделу је увео енглески писац Е. М. Форстер. Плошни (или пљоснати) ликови () – Једноставни, једнодимензионални ликови, дефинисани само једном или двема особинама. Лако их је препознати и предвидети њихове поступке. Често су стереотипи (нпр. зли научник, верни слуга). Обли (или заокружени) ликови () – Сложени, вишедимензионални ликови, са дубоком психологијом и унутрашњим конфликтима. Они су непредвидиви и делују као стварне особе.
Према променљивости Статични ликови – Ликови који се не мењају током радње. Њихов карактер и ставови остају исти од почетка до краја. Већина плошних ликова су статични. Динамични ликови – Ликови који пролазе кроз значајне унутрашње промене (сазревају, мењају уверења) као резултат догађаја у причи. Већина протагониста су динамични ликови.
Према општости Архетипски ликови – Представљају универзалне људске обрасце или симболе који се понављају у митовима и књижевности широм света (нпр. херој, мудрац, изгнаник, мајка). Стереотипни ликови – Поједностављене и често претеране представе одређене групе људи, засноване на предрасудама.
Функција ликова Ликови имају неколико кључних функција у наративу: Покретачи радње: Својим жељама, циљевима и сукобима, ликови покрећу и развијају догађаје у причи. Носиоци теме: Кроз своје судбине и ставове, ликови истражују и илуструју главне теме и идеје дела. Стварање емоционалне везе: Публика се повезује са причом управо преко ликова, осећајући емпатију, симпатију или антипатију према њима.
Ликови у различитим медијима Књижевност: Пружа најдубљи увид у унутрашњи свет лика, користећи технике попут унутрашњег монолога и описа мисли и осећања. Позориште и Филм: Ликове тумаче глумци, који својом интерпретацијом (гласом, покретом, мимиком) доприносе карактеризацији. Анимирани филм и луткарство: Ликови су визуелно креирани, а гласове им позајмљују глумци. Видео-игре: Често омогућавају играчу да директно контролише лика (аватар), чиме се ствара јединствен облик интеракције и идентификације.
Види још Карактеризација Протагониста Антагониста Архетип Стереотип Наратор
* Категорија:Фикција Категорија:Наратологија Категорија:Књижевна теорија