1993. је била проста година.
Догађаји
Јануар 1. јануар — Подела Чехословачке на две независне државе, Чешку Републику и Словачку. 2. јануар — Представљен Венс-Овенов план за окончање рата у Босни и Херцеговини. 3. јануар — Председници Русије и САД Борис Јељцин и Џорџ Буш потписали споразум о смањењу нуклеарног оружја за две трећине, СТАРТ 2. 7. јануар — Масакр над Србима у сребреничком селу Кравица, починили су припадници Армије БиХ из Сребренице. На дан Божића убијено је 49 Срба. 13. јануар — Конвенција о хемијском оружју потписан глобални споразум о контроли оружја чије је пуно име Конвенција о забрани развоја, производње, складиштења и употребе хемијског оружја, те о његовом уништењу. 16. јануар — Злочин у Скеланима. 18. јануар — Директор РТС, Милорад Вучелић, истовремено и члан главног одбора владајуће СПС, са посла удаљио 1100 запослених, најпре на принудни одмор а затим трајно. Међу њима су били сви који су се супротстављали претварању РТС у пропагандни сервис власти. 20. јануар — Бил Клинтон инаугурисан за 42. председника САД. 22. јануар — Операција Масленица почиње серија напада на српска села на подручју Равних Котара од стране хрватске војске са циљем етничког чишћења овог простора од српског становништва. У овој акцији која је трајала до краја 1993. године убијено је и нестало 348 цивила и војника, а међу њима 40 жена и четворо деце. У збеговима је као директна последица агресије умрло још 165 цивила, а укупан број страдалих је 513.
Фебруар
18. фебруар — Даруварски споразум потписан између Републике Хрватске и Републике Српске Крајине у Заштићеном подручју Организације уједињених нација за САО Западну Славонију, познат и као Сектор Запад.
26. фебруар — У снажној експлозији у Светском трговинском центру у Њујорку, за коју су одговорни арапски исламски терористи, погинуло шест, повређено око 1.000 људи. 27. фебруар — На прузи Београд-Бар у станици Штрпци наоружани отмичари извели су из воза 20 путника, југословенских држављана муслиманске националности и одвели их у непознатом правцу.
Март
2. март — У Србији ухапшен бивши министар трговине Сава Влајковић под оптужбом за корупцију и злоупотребу положаја. 5. март — Бој за Драче: ХВО одбијена уз веће губитке. 5. март — Палаир Македониан Аирлинес Флајт 301: авион пао мало након полетања из Скопља - 83 мртвих. 7. март — Јездимир Васиљевић, "Газда Језда", побегао у Израел преко Будимпеште: паника штедиша "Југоскандика", притисак и на Дафимент банку. 8. март — Сефер Халиловић наређује контранапад у подручју Коњевић Поља и Сребренице. 8. март — Стејт дипартмент каже да су Сејшели зауставили брод "Марија" са југословенским оружјем за Сомалију. 11. март — Командант снага УНПРОФОР-а у БиХ, генерал Мориљон, стигао у Сребреницу која је била под опсадом српских снага. 11. март — Муслимани у Коњевић Пољу задржали 11 британских миротвораца, протестујући због тога што ВРС не допушта евакуацију; у гранатирању сутрадан погинуло 16 цивила. 12. март — Командант снага УНПРОФОР-а у БиХ, генерал Моријон, стигао у Сребреницу - каже да остаје док српске снаге не испуне услове, укључујући хуманитарни коридор. 12. март — Бомбашки напади у Бомбају: дванаест експлозија у организацији муслиманске терористичке организације - 257 мртвих и 1.400 рањених. У граду су се прошлог децембра и јануара догодили нереди са око 900 мртвих, већином муслимана, након рушења Бабри Масџида у Ајодији. 12 — 14. март — "Олуја столећа" погађа простор од Хондураса до Канаде. 14. март — ВРС заузела Коњевић Поље код Братунца. 17. март — Изјава Савета безбедности УН осуђује кршење зоне нелетења у БиХ, индиректно оптужена и СРЈ (бомбардована села Гладовићи и Осатица код Сребренице 13. 3.). Настављени преговори у Њујорку, разговара се о статусу Сарајева и прелазној влади. 19. март — Хуманитарни конвој стигао у Сребреницу после девет дана, раније током дана град је ракетиран и гранатиран. Пуцано је на британски авион изнад Сарајева, нема ваздушног моста до 4. априла. 20. март — БиХ се обратила Међународном суду правде, жалећи се на ВРС. ВРС је пропустила 663 сребреничких Муслимана у Тузлу, каже да неће допустити нове конвоје ако не буду евакуисани Срби из Тузле. 20. март — Руска уставна криза: пошто је парламент, под доминацијом комуниста и националиста, гласао за измену устава и сужавање председничке власти, Борис Јељцин проглашава "специјални поредак", којим ставља Конгрес народних депутата и Врховни совјет под своју контролу - повучено након оцене неуставности. 22. март — Срби повратили Шкабрњу, учествовале су и Црвене беретке (Капетан Драган) и Српска добровољачка гарда (Аркан и Легија). 25. март — Алија Изетбеговић потписао Венс-Овенов план под америчким притиском - делове о мапи и прелазној влади; сарајевској провинцији су додати Високо и Вареш. Српска страна остаје једина против, не прихвата мапу. 25. март — УН тврде да је Војска Југославије у претходној седмици три пута вежбала амфибијско искрцавање на западној обали Дунава и да је у току нови талас етничког чишћења у УНПА зонама. 26. март — Савет безбедности Уједињених нација изгласао слање мировних трупа од 30.000 војника у Сомалију. 27. март — Генерални секретар КП Кине Ђанг Цемин постаје и председник НР Кине (до 2003). 28. март — Примирје у Сребреници, дозвољена евакуација. 28. март — У Француској на изборима већину у парламенту преузима голистичка десница чији је премијерски кандидат Едоуард Баладур, а чиме почиње Друга кохабитација. 28. март — Већина Конгреса гласа за Јељцинов опозив, али потребне су 2/3. 29. 3. и 31. март — Конвоји избеглица напуштају Сребреницу, шест људи гине у стампеду 31. 3.; истовремено један број Срба напушта Тузлу (према Морилоновом споразуму). 30. март — Војни суд у Сарајеву осудио двојицу Срба (Сретко Дамјановић и Борислав Херак) на смрт за наводне ратне злочине. 30. март — Резолуција Савета безбедности УН 815: мандат УНПРОФОР продужен до 30. јуна, потврђује се да су УНПА подручја интегрални део Хрватске. 31. март — Резолуција Савета безбедности УН 816 - појачана зона нелетења изнад БиХ, уз све неопходне мере за њено спровођење, укључујући силу, од 14. 4..
Април 11. април — У Београду убијен Владан Петровић звани „Регина”, власник истоименог кафића. Убиство је извршио припадник СДБ-а Мирослав Курак. 18. април — Савет безбедности УН прогласио Сребреницу „заштићеном зоном УН“. У Оптинској пустињи, на дан прославе Васкрса, убијена су три монаха: јеромонах Василије, монаси Ферапонт и Трофим. 19. април — У масакру у Зеници погинуло је и рањено више цивила у тренутку велике гужве од гранате испаљених на центар Зенице. 19. април — Више од 80 припадника америчке верске секте Лоза Давидијанаца, укључујући вођу Дејвида Кореша, убили федерални агенти кад су, после 51 дана опсаде, упали у седиште секте у тексашком граду Вејко. 27. април — Фудбалери репрезентације Замбије су погинули у паду авиона у Атлантски океан код Габона на путу да одиграју квалификациону утакмицу за Светско првенство 1994. против Сенегала. 30. април — На тениском терену у Хамбургу прву звезду светског тениса Монику Селеш, ножем је ранио наводно умно поремећени навијач немачке тенисерке Штефи Граф. Нападач је остао некажњен, захваљујући скандалозним пресудама немачког суда.
Мај 1. мај — Бомбаш самоубица из редова Тамилских тигрова је убио председника Шри Ланке Ранасингхеа Премадасу током првомајске прославе у Коломбу. Објављен је банкрот Дафимент банке. 5. мај — Народна скупштина Републике Српске је на седници на Палама одбила Венс—Овенов план за решење кризе и окончање Рата у Босни и Херцеговини. 7. мај — У ноћи је минирањем срушена бањолучка џамија Ферхадија, у име чега муслимани у БиХ од тада 7. мај обиљежавају као Дан џамија. 10. мај — Више од 200 тајландских радника погинуло у пожару који је захватио фабрику играчака у провинцији Након Патом. 24. мај — Еритреја је стекла независност од Етиопије после 30 година рата. 25. мај — Савет безбедности УН усвојио је резолуцију 827 о оснивању Међународног суда за ратне злочине почињене на тлу бивше Југославије са седиштем у Хагу. 31. мај — Добрица Ћосић је, гласовима посланика савезног парламента, смењен са места председника СР Југославије.
Јун 1. јун — Српски покрет обнове организовао демонстрације у Београду због физичког напада на посланика СПО у савезном парламенту. Током протеста, покушано заузимање зграде парламента а у нередима погинуо један милиционер. Лидер СПО-а, Вук Драшковић, и његова супруга Даница ухапшени. 17. јун — У главном граду Сомалије Могадишу погинуло шест, повређена 43 припадника мировних снага Уједињених нација, када су покушали да ухвате лидера сомалијских герилаца Мохамеда Фараха Аидида. 25. јун — Зоран Лилић је наследио Добрицу Ћосића као председник Савезне Републике Југославије. Ким Кембел је постала прва жена на челу Владе Канаде. 27. јун — САД с 23 крстареће ракете томахавк бомбардовале седиште ирачке обавештајне службе у Багдаду.
Јул 2. јул — Турски исламисти запалили су хотел у Сивасу и усмртили 37 особа, већином интелектуалаца, учесника културног фестивала. 5. јул — Даниел Митеран, жена француског председника, стигла у Београд где позива предс. Милошевића на Драшковићево ослобађање - овај штрајкује глађу од 1. јула, пошто му је суд продужио притвор за два месеца, јуче митинг подршке. 5. јул — Француски генерал Јеан Цот је нови командант УН у бившој Југославији, након Швеђанина Ларс-Ерица Вахлгрена. Стари мост у Мостару је оштећен у гранатирању. Британска хуманитарна радница убијена снајпером у Сарајеву. 9. јул — Председник Србије, Слободан Милошевић, изрекао аболицију брачном пару Драшковић. 9. јул — Пропуштен је хуманитарни конвој за Горажде, први после три недеље, око града се воде и пешадијске борбе. Наставља се гранатирање Маглаја, Тешња, Завидовића, борбе између ХВО и АРБиХ, борбе и код Добоја. Сарајево има 2,5 л воде по становнику дневно, има тифуса и дизентерије. 10. јул — АРБиХ заузела Фојницу. 11. јул — Операција Лукавац 93: ВРС заузима Трново. 12. јул — Други масакр на Добрињи: 13 мртвих од гранате у реду за воду. 13. јул — Нови талас етничког чишћења Муслимана од стране ХВО у Мостару. 13. јул — Земље Исламске конференције нуде 20.000 војника за мировњаке у БиХ, од чега Иран 10.000 (САД је дан пре упозорио на "присутност иранских терориста" на Балкану). 14. јул — Дафина Милановић, власница Дафимент банке, враћена са мађарске границе. 18. јул — Фрањо Туђман слетио у зрачну луку Земуник и отворио понтонски мост у Масленици, према споразуму потписаном јучер у Ердуту. 18. јул — Избори у Јапану: Миyазавини либерал-демократи губе већину, следећег месеца долази коалиција на челу са Хосокавом, а ЛДП се враћа на власт следеће године. 19. јул — испред кафића „Магнум”, у улици Мите Ружића, на Звездари убијен Миломир Матовић, рођени брат Миливоја Матовићa званог „Миша Кобра”, бизнисмена из Аустралије. 20. јул — Напад ВРС на Игману. 20 — 27. јул — Операција Садејство: ВРС проширује коридор код Брчког, осигуран и "струјни коридор". 20. јул — Белгијски ино-министар Вили Клаес упозорава Хрватску да може бити изложена санкцијама ако не обустави нападе на Муслимане у Босни. Упозорење је издато и на самиту Г7 у Токију, о томе се прича и у Савету безбедности 26-ог. 20. јул — Винце Фостер, заменик правног заступника Беле куће, чини самоубиство. 21. јул — На аеродрому у Марибору откривено 120 тона оружја (намењено Босни). 22. јул — На Сарајево пало 3777 граната. Алија Изетбеговић тври да не иде на нову рунду преговора у Женеви, првобитно заказану за сутра. 23. јул — Званични курс југословенског динара је осам милиона за марку (на улици 12,5 м.), јуче пуштена новчаница од 50 милиона, месечна инфлација 431%. 25 — 31. јул — Операција Одговорност: израелски напад на јужни Либан и Хезболах. 26. јул — Валутна реформа у Русији: грађани морају променити совјетске рубље, али ограничену количину. Русија је изашла из зоне рубље ЗНД. Премијер Виктор Черномирдин ће 6. 8. прокоментарисати: "Хтели смо најбоље, испало је као и обично".