Острва Галапагос () су група од 14 већих вулканских острва и бројних мањих острва и стена у Тихом океану на око хиљаду километара од обале Јужне Америке. Овај архипелаг чини једну покрајину у Еквадору познату као покрајина Галапагос (). Површина острва је 8.010 -{km²}-. Острва су брдовита, уздижу се до висине од 1.707 -{m}- и на њима се налази неколико активних вулкана. Главни језик на острвима је шпански. Острва имају нешто више од 25.000 становника.
Прва забележена посета острвима догодила се случајно 1535. године, када је фратар Томас де Берланга, бискуп Панаме, био изненађен када је пронашао ову неоткривену земљу на путовању у Перу да арбитрира у спору између Франсиска Пизара и Дијега де Алмагра. Берланга се на крају вратио у Шпанско царство и описао услове на острвима и животиње које су их насељавале. Група острва је приказана и названа „Insulae de los Galopegos“ (Острва корњача) на мапи Абрахама Ортелија „America Sive Novi Orbis“ објављеној 1570., University of Texas at Arlington Libraries Special Collections, accessed 20 June 2022 Прву грубу мапу острва направила је 1684. буканир Амброз Каули, који је поједина острва назвао по неким од својих колега гусара или по енглеским краљевима и племићима. Ова имена су коришћена у ауторитативним навигационим картама острва припремљеним током истраживања Бигла под вођством капетана Роберта Фицроја и у Дарвиновој популарној књизи Путовање Бигла. Нова независна Република Еквадор узела је острва од шпанског власништва 1832. године, а затим им је дала нова шпанска имена.Discovery, Darwin and Evolution Старији називи остали су у употреби у публикацијама на енглеском језику, укључујући The Encantadas Хермана Мелвила из 1854. године.
Становништво Пет острва је насељено: Санта Круз (око 15.000 становника), Сан Кристобал (око 5.600), Изабела (око 950), Флореана (око 100) и Балтра (на коме се налази само аеродром).
Године 2006. на острвима је званично живело 19.184 становника. Сваких 10 година број становника се удвостручује, а многи су ту противзаконито.Kampf um Galapagos До 2009. број становника се повећао на 25 - 30.000. Због атрактивног и јединственог биљног и животињског света острва је 2003. посетило око 80.000 туриста. Њихов транспорт и снабдевање оптерећује екосистем острва колико и стално становништво.
Главни град Галапагоса је Пуерто Бакверизо Морено.
Историја
Први Европљанин који је стигао до Галапагоса био је шпански бискуп Панаме Томас де Берланга чији брод је овде залутао ношен ветровима 10. марта 1535. По студији из 1952. на острвима су пре тога боравили древни јужноамерички народи. Острва су први пут приказана на мапама из 1570. (-{Insulae de los Galopegos}- - острва корњача).
До раног 19. века острва су углавном користили енглески гусари за скровиште.
Прву научну мисију на Галапагос је 1790. довео сицилијански поморац Алесандро Маласпина. Подаци о овој експедицији нису сачувани.
Ловци на китове су уловили много корњача на Галапагосу због њихове масти. Корњаче су кориштене и као практичан извор хране на бродовима, јер су могле да опстану неколико месеци без хране. Ова пракса је значајно смањила њихов број и уништила неке врсте.
Еквадор је анектирао острва 12. фебруара 1832. Први гувернер је на острво Флореана довео групу робијаша. Ускоро су ту дошли занатлије и фармери.
Чарлс Дарвин и острва Галапагос
Острва Галапагос су посебно позната по Чарлсу Дарвину који је ту пронашао инспирацију за своју теорију еволуције. Млади Дарвин је посетио четири острва од 15. септембра до 20. октобра 1835.. Брод „Бигл“ је тада на свом путовању око света пристао уз острва са намером да природњаци изуче геологију и биологију острва.
Дарвин је приметио да се оклопи корњача и врсте птица из фамилије -{Mimidae}- на различитим острвима разликују. Пред крај путовања претпоставио је да ови примери „подривају стабилност врста“.. 23 – August 1836, 291–293 По повратку у Енглеску утврђено је да су наизглед различите птице у ствари варијације сродних врста. Ове чињенице су биле темељ на коме је Дарвин развио своју теорију о природној селекцији и еволуцији. Њу је представио у чувеном делу О пореклу врста (-{The Origin of Species}-).
Новија историја За време Другог светског рата на острву Балтра деловала је америчка поморска и радарска база, која је после рата прешла под управу Еквадора. Галапагос је постао национални парк 1959. Националном парку припада 97,5% површине острва. Развој туризма је започет 1960-их.
УНЕСКО је острва Галапагос 1978. укључио на листу Светске баштине. Статус резервата биосфере Галапагос је добио 1985. Резерват је 2001. проширен на морску зону.
И данас су острва Галапагос лабораторија на отвореном у којој се може посматрати еволуција.
Клима
Архипелаг углавном карактерише мешавина климе тропске саване и полусушне климе. Такође прелази у климу тропских прашума на северозападу.
Следећа табела која одговара влажној 1969. години показује варијације падавина на различитим местима Санта Круз острва:
Локација СтаницаЧарлс Дарвин Девин фамра Медија Луна Висина 6 m 320 m 620 m Јануар 23,0 mm 78,0 mm 172,6 mm Фебруар 16,8 mm 155,2 mm 117,0 mm Март 249,0 mm 920,8 mm 666,7 mm Април 68,5 mm 79,5 mm 166,4 mm Мај 31,4 mm 214,6 mm 309,8 mm Јун 16,8 mm 147,3 mm 271,8 mm Јул 12,0 mm 42,2 mm 135,6 mm Август 3,8 mm 13,7 mm 89,5 mm Септембар 18,5 mm 90,9 mm 282,6 mm Октобар 3,2 mm 22,6 mm 96,5 mm Новембар 11,0 mm 52,8 mm 172,7 mm Децембар 15,7 mm 84,1 mm 175,3 mm Укупно 469,7 mm 1901,7 mm 2656,4 mm
Најважније животињске врсте мини|Морска игуана мини|Џиновска корњача са Галапагоса мини|Модронога сула мини|Албатрос са Галапагоса мини|Морски лавови са Галапагоса Игуана са Галапагоса, -{Conolophus}- Морска игуана, -{Amblyrhynchus cristatus}- Корњача са Галапагоса -{Geochelone elephantopus}- Зелена корњача са Галапагоса, -{Chelonia mydas agassisi}- Морски краставац Корморан који не лети, -{Phalacrocorax harrisi}- Велика фрегата, -{Fregata minor}- Модронога сула, -{Sula nebouxii}- Пингвин са Галапагоса, -{Spheniscus mendiculus}-, једина жива врста тропских пингвина Албатрос са Галапагоса, -{Phoebastria irrorata}-, једина жива врста тропских албатроса Соко са Галапагоса, -{Buteo galapagoensis}- 4 ендемских врста -{Nesomimus}- 13 ендемских врста тангара Морски лавови са Галапагоса, -{Zalophus californianus}-
Већа острва Ово је списак галапагоских острва већих од 20 km²: острво староенгл. име подгрупа кантон узвишење висинаm површинаkm²Изабела-{Albemarle}-западнаИзабелаВулф17074640Санта Круз-{Indefatigable}-централнаСанта Круз864986Фернандина-{Narborough}-западнаИзабелаЛа Кумбре1476643Сан Салвадор-{James}-централнаСанта Круз907585Сан Кристобал-{Chatham}-источнаСан Кристобал640558Флореана-{Charles}-источнаСан Кристобал730173Марчена-{Bindloe}-севернаСанта Круз 343130Еспањола-{Hood}-источнаСан Кристобал 20661Пинта-{Abington}-севернаСанта Круз 77759Балтра-{South Seymour}-централнаСанта Круз ...27Санта Фе-{Barrington}-централнаСан Кристобал ...24ГалапагосКолон Вулф17078010
Референце
Литература
. (Quito, Ecuador). Comprehensive monograph by a former officer of Galápagos National Park, financed by the World Wildlife Fund and the Charles Darwin Foundation for the Galápagos Islands , Princeton. . Heyerdahl, Thor; & Skjolsvold, Arne . Memoirs 12, Society for American Archaeology. Müller, Bodo; & Stolt, Matthias . . (BLV). . Touchstone, New York. Romero, Simon (4 October 2009). "To Protect Galápagos, Ecuador Limits a Two-Legged Species". The New York Times. . (Dodd, Mead & Company). Short history illustrated with photographs and a map by a former director of Charles Darwin Research Station. . (Moyer Bell Limited). Memoir written by the matriarch of the first family to successfully inhabit Floreana, after settling there in 1932. 2013 paperback edition (originally published by the Travel Book Club in 1961)
Спољашње везе
Фондација Чарлса Дарвина (ен, шп, фр, нем) Слике, информације и видеа (ен, шп, нем) (ен) Геологија острва Галапагос (ен) (ен)
Категорија:Острва у Еквадору * Категорија:Светска баштина у Еквадору