Рибља чорба је српска и југословенска рок група. Основана је у Београду 1978. године и важи за једну од најпопуларнијих српских и југословенских група.
Историја Почетак (1978—1979) Бора Ђорђевић је пре разлаза са групом Рани мраз и Ђорђем Балашевићем 1978. неколико година провео у групи Сунцокрет, свом првом великом бенду, у коме су још били Горица Поповић, Ненад Божић, Снежана Јандрлић, Биља Крстић и Миодраг Бата Сокић.
На пустом београдском доку одлучио је да оформи нови бенд са тврђим звуком. Повезује се са пријатељима из групе СОС (Миша Алексић, Рајко Којић и Мирослав Милатовић Вицко) и оснива Рибљу чорбу. Група је званично настала у ресторану Шуматовац 15. августа 1978. године. Првобитно је требало да се зове „Бора и ратници”, а онда су се одлучили за „Рибља чорба”. Био је то београдски сленг за менструацију.
Први концерт Рибља чорба је одржала у војвођанском месту Елемир 26. августа 1978. године, после чега су уследиле и свирке у Суботици и Сарајеву, где су стекли нову публику. 22. децембра објављују први сингл са песмама Лутка са насловне стране и Он и његов -{BMW}-, који је одмах постигао велику популарност. Након објављивања сингла, Бора Ђорђевић закључује да му је потребна још једна гитара да учврсти звук и тиме га дефинитивно одвоји од поређења са „Бијелим дугметом”. Тада је Рајко у групу довео 19-годишњег гитаристу, Момчила Бајагића Бајагу, којег је познавао из састава Глогов колац. Први концерт у новој постави одржали су 7. јануара 1979. године у Јарковцу. У Дому омладине одржали су 28. фебруара први београдски концерт. Почетком марта су отишли да одсвирају двадесетак концерата по Македонији. Турнеја је била велики успех, али је у финансијском погледу била неуспех. На концерту у Далову, Миша је у заносу промашио бину, пао и сломио ногу, па га је на концертима по Санџаку мењао Мирослав Цветковић (касније у Бајаги и инструкторима).
Дана 19. марта 1979, после неколико свирки на којим су промовисали песме које ће се касније наћи на деби албуму, објављују и други сингл са песмама „Рокенрол за кућни савет” и „Валентино из ресторана”. Песму „Валентино из ресторана” је компоновао Рајко на текст Марине Туцаковић. Песму су извели и на „Вечери слободних форми” Фестивала забавне музике у Опатији. 1. септембра одржана је и промоција деби плоче на Ташмајдану. Желећи да направи добру забаву за посетиоце, Бора је концерт рекламирао паролом: „Рибља чорба неће да вам отима лову - улаз два сома”, што је у то време била јако популарна цена. Као предгрупа наступиле су групе Булевар у коме је тада певао Дејан Цукић, а гитару свирао Неле Стаматовић и Формула 4 из Сарајева. Изненађујуће је било да је публика знала све песме напамет, иако је албум изашао тек десет дана после концерта.
Године 1979, Бора и Рајко су отишли на служење војног рока. Група није одмах узела предах, пошто су 28. новембра 1979. године свирали на маратонском концерту у Сарајеву. Наступали су без Боре, Рајко је свирао у униформи, а Миша је, будући да није знао све текстове, иницијативу препуштао публици. Убрзо је и он отишао у војску.
Деби албум „Кост у грлу”, снимљен је 1979. године. и тада је Бајага први пут са њима радио у студију. Додуше, због ефикасног коришћења времена, његове деонице је одсвирао Рајко Којић. Плочу је продуцирао Енцо Лесић, а поред Боре, као аутори се потписују Миша, Рајко и Ненад Божић из Сунцокрета који је био коаутор музике за песму „Мирно спавај”. Све песме на плочи настале су као плод Бориног новог интересовања за теме које обрађују свакодневницу, а неувијен језик је у старту изазвао проблеме. Тако је у песми „Мирно спавај”, споран стих „попиј своје седативе” јер асоцира на дрогу, због чега је један читав део тиража морао бити повучен. Првих стотинак продатих примерака плоче са оригиналним текстом данас имају статус раритета. Бора је превентивно променио име песме „Још један усран дан” у „Још један шугав дан”. Осим ње, на албуму су се нашле и песме „Остани ђубре до краја”, „Звезда поткровља и сутерена”, „Егоиста”, „Позајмила је паре, полудела је скроз, купила је карту и села на воз” итд. Коначни тираж плоче Кост у грлу се зауставио на око 120.000 продатих копија. У музичким новинама Бору су проглашавали за рок личност године, а њихов хард рок звук са блуз елементима није сметао, иако су панк и нови талас већ почели да постижу популарност.
Ране осамдесете (1980—1984)
Крајем јула 1980. године Бора се, захваљујући примерном понашању у војсци, појавио у Београду на наградном одсуству. Уз Рајка Којића који је побегао из сарајевске касарне, Бајагу и Вицка за једну ноћ су снимили песму Назад у велики прљави град. Како Миша није добио дозволу војних власти да дође, Бајага је снимио и бас деонице. По повратку у касарну, Рајко је добио 15 дана затвора, јер је његов претпостављени видео Рајкову слику у новинама. Сингл са песмом Назад у велики прљави град појавио се 1. септембра 1980. године. На Б-страни се нашла нецензурисана верзија песме Мирно спавај која наједном више никоме није сметала.
Уочи Нове године из војске је стигао и Рајко, па комплетирани свирају 31. децембра и 1. јануара нове 1981. године са Атомским склоништем у хали Пионир на концертима под називом „Атомска чорба”.
По повратку из армије, група улази у студио Енце Лесића и до половине фебруара 1981. група је снимала албум „Покварена машта и прљаве страсти”, за коју је Бора из војске слао текстове за неке песме, док би га у повратку чекале готове песме, за које је углавном био заслужан Бајага. Од осталих песама са овог албума вредне помена су: Остаћу слободан, Лак мушкарац, Неке су жене пратиле војнике. Два динара, друже је била прве од три ствари Рибље чорбе која је постала хит године на Хиту 202. Албум је крајем 1981. достигао тираж од 200.000 примерака. Званично се појавио у продавницама 23. фебруара, а недељу дана пре тога Рибља чорба је тријумфовала на загребачким концертима у оквиру акције „Поздрав из Београда”. Планирано је да се на омоту албума појави осамдесетогодишња госпођа, али се отприлике у то време појавио албум Бијелог дугмета Доживјети стоту са сличним решењем, па се на крају на омоту нашао књижевник Милош Јованчевић. Током два концерта у новобеоградској Хали спортова у којој се окупило близу 5.000 посетилаца по вечери. Овај наступ је био увод у успехе које је група постигла током турнеје по Југославији када су обишли 59 градова. Крајем јуна били су звезде вечери на „Вјесниковом” концерту у Загребу на коме су се окупиле водеће домаће групе. Миша због женидбе није могао да свира, па га је опет мењао Мирослав Цветковић.
Рибља чорба већ тада изводи неке ствари са новог албума. Иначе, концерти су праћени бројним инцидентима узрокованих најездом публике и лошим обезбеђењем. Први знак будућих невоља је тзв. „концерт за поломљена ребра” 10. септембра 1981. у Рокотеци на Калемегдану где је ограда пробијена, па само чудом нико није погинуо, мада је било много случајева за ургентни центар и стотине изгубљених ципела. Упркос повредама, концерт је у новинама добио добре критике, а те вечери су одсвирали и део нових песама са гостом из Енглеске, басистом Џоном Мекојем.
мини|175п|Рибља чорба — Кост у грлу
У новембру је изашао и трећи албум „Мртва природа”, коју је продуцирао Мекој. Бајага је сам написао Ја сам се ложио на тебе, док су остале ударне ствари биле продукт Бориних текстова и музике од стране свих. На албуму су се још појавиле и Не веруј жени која пуши Дрину без филтера, Одлазак у град, На западу ништа ново, Пекар, лекар, апотекар, Нећу да испаднем животиња, Волим, волим жене. Албум се продаје у рекордних 500.000 примерака и Рибља чорба се пробија на сам врх југословенске музичке сцене.
Група започиње турнеју, која је, испоставиће се, мало незгодно названа: „Ко преживи - причаће”. Наиме, на концерту у загребачкој Леденој дворани 8. фебруара 1982. се појавило 15.000 младих, а пошто су само двоја врата била отворена, у гужви је изгажена 14-годишња Загрепчанка Жељка Марковић, која је преминула од повреда. То је Бори створило додатне невоље које су већ биле велике.
Почетком фебруара у „Илустрованој политици” објављено је писмо у ком је писано на тему политичке подобности Рибље чорбе. То је било довољно да СУБНОР скопске општине Карпош поднесе захтев да се плоча забрани због стихова За идеале гину будале и Кретени дижу буне и гину из песме На Западу ништа ново. Одмах после њих, том захтеву се придружују СУБНОР Сарајева и СУБНОР Бездана, али и Савез социјалистичке омладине Босне и Херцеговине. Афера поприма велике размере по медијима, па Рибља чорба је била присиљена да у Чељу први пут у каријери прекине свој концерт, јер су дежурни ватрогасци били превише агресивни према публици. Концерт у Сарајеву могао је да буде одржан тек када је Бора написао образложење за текстове свих песама које ће изводити и потписао да ће На Западу ништа ново отпевати на сопствену одговорност. У Тузли нису могли да свирају јер, како је било изјављено, „организатор не може да обезбеди ред и мир током концерта групе чије понашање није у складу са социјалистичким моралом”. Читава ствар се смирила када је групу одбранио тадашњи председник борачке организације.
Промотивну турнеју поводом плоче Мртва природа, Рибља чорба је завршила свирајући четири вечери узастопно, половином априла 1982. године у београдској хали Пионир. Концерти су одржани са месец дана закашњења, јер су организатори отезали због случаја у Загребу, плашећи се да ли ће моћи да понуде адекватно обезбеђење. Разлога за страх није било јер су прве вечери свирали у полупразном Пиониру, што је било велико изненађење. Ипак, друге две вечери су биле попуњене на прави начин, а на наступу од 11. априла снимљен је њихов концертни албум „У име народа”. Плоча је добила назив по узору на почетну реплику којом се изриче пресуда у суду и тиме се јасно алудирало на Борине политичке проблеме. Током четири дана чорбу је „гледало 21.000 људи заједно са многобројним редарима и милиционерима”. Политичко смиривање око Чорбе довело је до необичне одлуке. На Дан младости и на рођендан маршала Тита, 25. маја 1982. године, добили су Мајску награду Градског комитета Савеза социјалистичке омладине уз образложење да „група пева о животу и проблемима младих и да је постала унеколико симбол великог дела омладине”.
Плоча У име народа излази пар месеци касније и као и све претходне пролази одлично, постигавши тираж 120.000 и постао најпродаванији концертни албум у дотадашњој југословенској рок историји. Неколико дана касније Рибља чорба је, уз друге домаће групе свирала на Тргу Маркса и Енгелса на концерту поводом солидарности са борбом народа Палестине. У току године долази до првих већих несугласица у бенду. Бора жели још један албум до краја године, док Бајага сматра да је потребна пауза.
Ипак, Борина је задња, и у јесен излази и пети албум „Бувља пијаца”, који је већ у себи имао доста комерцијалног звука, али и слабијих текстова. Плочу је опет продуцирао Џон Мекој, а микс је урађен у Лондону. Уз Чорбу је на снимању учествовао Корнелије Ковач који је свирао клавијатуре, док су се у неким песмама појавили гудачи и дувачка линија, тако да је плоча у себи носила и неке од елемената акустичног звука. Бора је урадио текстове за све песме, сем за „Бејби, бејби дон'т вона крај” која је комплетно Бајагина. Ту песму је првобитно требало да пева Слађана Милошевић на својој плочи, али је Бора инсистирао да остане чорби. Као аутори музике на остатку материјала потписали су се Миша, Рајко и Вицко. Бора је дефинитивно променио тематику и на албуму су се нашле песме са „друштвеном” поруком попут Слушај, сине, Ја ратујем сам, Правила, Кад ти се на главу сруши читав свет, Како је лепо бити глуп (инспирисана Бориним боравком у ЈНА). Песме с албума се појављују и као некакав „саундтрек” за комедију Тесна кожа. Ипак, и поред продатих 300.000 плоча, овај албум се сматра почетком пада Рибље чорбе. Група је на турнеју кренула две недеље по објављивању плоче и суочила се са ослабљеним интересовањем публике.