Јанко Брашић (Опарић, 9. јануар 1906 – 15. јун 1994) био је српски сликар. Родоначелник је наивне уметности Србије.
Биографија Рођен је 1906. у селу Опарић код Јагодине. Сликарством се бавио од 1927. Умро је 1994. у Опарићу.Н. Крстић, Завичајни хроничари, у: Наивна уметност у Србији, САНУ, Београд - МНМУ, Јагодина, 2003; 126
Његова најраније датирана дела потичу из 1933. године. Уз сцене из историјског мита, анегдота-портрети су доминантни у целокупном Брашићевом опусу. Као хроничар свог времена, успео је да за тренутак заустави пролазност старог и патријархалног, ухвативши на својим сликама флуид прошлог времена. Рустични, поетски реализам је његов начин изражавања исконске везе са својим окружењем.
Први пут излаже у оквиру групне изложбе коју је организовао УЛУС (Удружење ликовних уметника Југославије) у Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић“ у Београду. Била је то у ствари изложба портрета на којој се Јанко представио портретом краља Петра и аутопортретом. Излагао је на самосталним и групним изложбама у земљи и иностранству. Најзначајнија колекција његових дела налази се у Музеју наивне и маргиналне уметности у Јагодини (Србија).
Галерија
Референце
Литература
М. Бошковић; М. Маширевић, Самоуки ликовни уметници у Србији, Торино, 1977 Н. Крстић, Наивна уметност у Србији, САНУ, Београд - МНМУ, Јагодина, 2003 Коста Димитријевић: Јанко Брашић сликар историје и живота Србије, у годишњаку „Даница 2014“. стр. 268-275, издаје Вукова задужбина, Београд 2013.
Види још Списак српских сликара
Спољашње везе Јанко Брашић - Музеј наивне и маргиналне уметности
Категорија:Рођени 1906. Категорија:Умрли 1994. Категорија:Рековчани Категорија:Српски сликари Категорија:Српски сликари наивне и маргиналне уметности