Аеродром Лондон-Хитроу () је главни међународни аеродром британске престонице Лондона. Аеродром се налази 23 километра западно од средишта града, у градској општини Хилингдон. Аеродром Хитроу је такође део великог лондонског ваздушног чворишта, које поред њега чини још пет међународних аеродрома: Лондон-Сити, Гетвик, Лутон, Саутенд и Стенстед.
Аеродром Хитроу је један од најважнијих ваздушних лука на свету. То је тренутно седми по промету путника светски аеродром, а први у Европи. 2018. године кроз Хитроу је прошло преко 78 милиона путникаBusiest airports in the world 2018 - Business Insider. Такође, Хитроу је убедљиво најпрометнији аеродром Уједињеног Краљевства.
Хитроу је седиште британске државне авио-компаније „Бритиш Ервејз”.
Историја Хитроу има релативно дугу историју. На његовом садашњем месту 30-их година 20. века изграђен је мањи приватни аеродром у власништву авионске компаније која га је користила за тестирања. У том периоду Хитроу се није користио за комерцијалне летове а главни аеродром који је опслуживао Лондон био је, сада затворени, Кројдонски аеродром.
мини|лево|200п|Хитроу 1960-их
Прекретницу у развитку аеродрома означила је одлука о преузимању аеродрома из 1944. којом је у посед аеродрома дошло тадашње Министарство ваздухопловства. Одлуку је донео Харолд Белфор са образложењем да је неопходан аеродром за авионе дугог домета који би били ангажовани у рату са Јапаном. Међутим, Белфор ће касније признати у својим мемоарима како је он заправо желео да Хитроу постане комерцијални цивилни аеродром а да га је под датим изговорима преузео како би избегао дугу јавну расправу. У складу са оваквим мотивима Краљевско ваздухопловство никад и није користило аеродром и он је 1. јануара 1946. предат у надлежност тадашњег Министарства цивилне авијације. Тај датум је уједно и датум првог цивилног лета са Хитроа, био је то лет за Буенос Ајрес.
Аеродром је званично отворен 31. маја 1946. и од тада се само увећавао да би данас поред Гетвика био главни лондонски аеродром. Прву модерну бетонску писту (1953) и терминал (1955. - данашњи Терминал 2) отворила је краљица Елизабета II. Нешто касније отворен је и данашњи Терминал 3 и Терминал 1, отворен 1968. Најмлађи је Терминал 4, отворен 1986, док је тренутно у изградњи Терминал 5.
Хитроу је у власништву компаније BAA која је настала приватизацијом Британске управе аеродрома (). У власништву исте компаније је још 7 других аеродрома широм Уједињеног Краљевства.
Тероризам
Као и већина великих међународних аеродрома, Хитроу је под сталном претњом од терористичких напада што умногоме утиче на безбедносне процедуре на аеродрому. Неки од догађаја су: 17. априла 1986. у торби једне путнице ирског порекла нађена је велика количина семтекс експлозива које је намеравала да унесе на лет израелског авио-превозника Ел Ал. Експлозив је обезбедио њен јордански дечко који је касније ухапшен и осуђен на 45 година затвора. ИРА је 1994. у три наврата напала аеродром на њега испаливши укупно 12 пројектила из минобацача. Ови напади су проузроковали велике сметње у функционисању аеродрома са економским последицама по све кориснике услуга аеродрома. Криза је достигла врхунац када је у том периоду краљица морала да слети на аеродром у пратњи РАФ. након оперативних информација неколико сигурносних агенција да је могуће да ће Ал Каидини терористи са британских и америчких аеродрома покушати да земља-ваздух ракетама нападну авионе, на Хитроу је распоређено 1.000 додатних полицајаца као и Британска армија.
Последња претња по сигурност аеродрома одиграла се 10. августа 2006. Након што је МИ5 подигнуо ниво опасности на највиши могући - “критична” опасност, на свим британским аеродромима а посебно Хитроу уведене су посебне сигурносне мере. Наиме, одлука је уследила након хапшења 21 британског грађанина муслиманског порекла (мада се у почетку одбијало да су ухапшени припадници било које специфичне заједнице) под сумњом да су планирали да разнесу између 8 и 10 авиона који из Лондона крећу ка САД. Њихов план је наводно био да на летове у пластичним боцама минералне воде унесу течне експлозиве кућне производње које би активирали или у британском ваздушном простору или изнад океана или непосредно пре слетање на неки од америчких аеродрома.
На Хитроу је дошло до потпуног колапса авионског саобраћаја. Већина авио компанија је отказала своје летове а они који нису отказани каснили су по неколико сати а саобраћај је поновно релативно нормално успостављен тек неколико дана касније. На аеродром су распоређене додатне снаге Метрополитан полиције. Донета је мера којом се забрањује уношење било какве течности на лет која је ускоро проширена на ручни пртљаг уопште. Њом се путницима који полећу или слећу на Хитроу дозвољава да у кабину авиона унесу путну исправу, новчаник џепног формата, наочаре, сочива, неопходне лекове у чврстом облику, класичне кључеве и уколико путују са малим дететом млеко или сок који су претходно пред службеним лицем пробали. Очекује се да ће ова мера попримити сталан карактер јер се употребом састојака (као нпр. хидроген-пероксид) доступних у слободној продаји могу направити изузетно јефтини и разорни течни експлозиви. Тренутна сигурносна опрема на аеродромима широм света може да детектује нитро групу везану за органско једињење која је присутна у готово свим постојећим војним експлозивима. Експлозиве какве су терористи наводно планирали да унесу није могуће детектовати.
Међутим, неколико дана после почетне узбуне, 14. августа 2006, степен опасности је спуштен за један ниже а забрана уношења свог ручног пртљага је привремено укинута. Дозвољено је уношење једног комада ручног пртљага малих димензија док је строга забрана уношења течности остала на снази.
Хитроу данас
Хитроу је данас један од најпрометнијих светских аеродрома. Од приватизације 1986. њиме управља компанија BAA међутим, због тржишног положаја који BAA ужива, као власник 8 британских аеродрома, цене аеродромских услуга (у циљу спречавања монопола) мора да одобри британска Управа цивилне авијације. Хитроу ужива известан углед међу лондонским аеродромима тако да Управа, по одлуци из 2003. дозвољава извесне повластице што чини Хитроу скупљим у односу на Гетвик и Лутон. Ипак, већина авио компанија се одлучује управо за Хитроу, док клијентелу преостала два (не рачунајући London City аеродром) претежно чине јефтине авио-компаније.
мини|Хитроу је изузетно прометан и гужве нису реткост
Хитроу је велики међународни центар авио саобраћаја. Поред четири путничка постоји и један теретни терминал. Упркос многобројним маркетиншким тврдњама, по годишњем броју путника, Хитроу се налази на трећем месту, после аеродрома у Атланти и чикашког О'Хер аеродрома.
Што се тиче европских статистика, Хитроу је по броју путника на првом месту са преко 30% више путника од другопласираног Шарл де Гола. Ипак, по броју полетања и слетања као и по количини терета која на годишњем нивоу прође кроз аеродром, Хитроу се налази на трећем месту, после париског Шарл де Гола и Франкфуртског аеродрома.
На Хитроу се у бројним навратима апеловало да ратификује споразуме о слободним тржишту као што је споразум о слободном небу изнад аеродрома. Овај проблем је посебно изражен у летовима ка САД где само 4 авио-компаније имају право на слетање и саобраћај из/ка САД.
У 2005. години кроз аеродром је прошло 67,7 милиона путника што је скромних 0,9% више него претходне, 2004. године. Ипак, очекује се да ће завршетком Терминала 5 ова цифра значајније порасти. У склопу припрема за увођење редовних линија које ће опслуживати Ербас А380, неопходне измене су направљене на Терминалу 3 док ће Терминал 5 имати засебан део резервисан за највећи светски путнички авион.
Терминали и дестинације Аеродром тренутно има 4 терминала са петим у изградњи. Терминали 1,2 и 3 налазе се централно лоцирани у аеродромском комплексу што представља својеврстан проблем за обезбеђивање адекватног броја паркинг места у непосредној близини ових терминала. Бројне аутобуске линије повезују терминале и паркинге али је дугорочније решење у реконструкцији старијих терминала. Насупрот њима, Терминал 4 је изолован од прва 3 и постављен периферније.
Свака авио-компанија функционише у склопу додељеног терминала. Постоје предлози да се ова прерасподела реформише обраћајући пажњу на партнерске односе између компанија. Ипак, ово се не очекује пре завршетка Терминала 5.
Терминал 1 мини|Чекаоница у Терминалу 1 Азиана ерлајнс (Сеул) БМИ (Абердин, Амстердам, Белфаст, Брисел, Венеција, Глазгов, Даблин, Дарам Тиз Вели, Единбург, Инвернес, Лидс, Лион, Манчестер, Москва-Домодедово, Мумбај, Напуљ, Ница, Палма де Мајорка, Париз, Палма де Мајорка, Ријад, Тенерифе, Хановер, Џедах) операција управља БМЕД (Адис Абаба, Александриа, Алепо, Алмати, Аман, Анкара, Баку, Бејрут, Бишкек, Дакар, Дамаск, Екатеринбург, Јереван, Картум, Тбилиси, Техран, Фритаун) [од 28. октобра 2007] Бритиш ервејз (Абердин, Атина, Барселона, Берлин-Тегел, Будимпешта, Букурешт-Отопени, Ванкувер, Варшава, Диселдорф, Единбург, Глазгов, Истанбул-Ататурк, Јоханезбург, Кијев-Бориспил, Ларнака, Лисабон, Лос Анђелес, Мадрид, Манчестер, Милано-Линате, Милано-Малпенса, Минхен, Москва-Домодедово, Њукасл, Ница, Праг, Рим-Фијумичино, Санкт Петербург, Сан Франциско, Софија, Стокхолм-Арланда, Токио-Нарита, Триполи, Франкфурт, Хамбург, Хелсинки, Хонгконг, Штутгарт) Бритиш ервејз операција управља ГБ ервејз (Касабланка, Малага, Маракеш, Фез) Ел Ал (Овда [сезонски], Тел Авив) Ер Лингус (Даблин, Корк, Шенон) Исландер (Рејкјавик) ЛОТ Полиш ерлајнс (Варшава) Сајпрус ервејз (Ларнака, Пафос) Сан д'Ор (Тел Авив) Саут Африкан ервејз (Кејптаун, Јоханезбург) Трансаеро (Москва-Домодедово) Финер (Хелсинки)
Терминал 2 мини|Улаз у салу за одласке на Терминалу 2Аерофлот (Москва) Алиталија (Милан, Рим) Аустриан ерлајнс (Беч) Белвју ерлајнс (Фритаун) Ер Алжир (Алжир) Ер Астана (Алмати) Ер Франс (Лион, Париз) Иберија (Барселона, Билбао, Венеција, Мадрид, Малага, Ла Коруња, Сантијаго де Компостела, Севиља) Исландер (Кефлавик) Ер Србија (Београд, Тиват) Јеменија (Сана) Кроација ерлајнс (Ријека, Сплит, Загреб) Либијан Араб ерлајнс (Бенгази, Триполи) Луксер (Луксембург) Луфтханса (Диселдорф, Келн, Минхен, Франкфурт, Хамбург, Штутгарт) Малев Хунгаријан ерлајнс (Будимпешта) Олимпик ерлајнс (Атина, Солун) Пулково Авијејшн Ентерпрајз (Санкт Петербург) Ројал ер Марок (Казабланка, Маракеш, Тангер) Свис интернашонал ерлајнс (Цирих) Сиријан Араб ерлајнс (Дамаск) Судан ервејз (Картум) ТАП Португал (Фарос, Фунал, Лисабон, Порто) ТАРОМ (Букурешт) Тунисер (Тунис) Узбекистан ервејз (Ташкент) Украјин интернашонал ерлајнс (Кијев) Хелиос ервејз (Ларнака) Чајна истерн ерлајнс (Шангај) ЧСА (Праг)
Терминал 3 мини|Чекаоница у Терминалу 3 Американ ерлајнс (Бостон, Лос Анђелес, Мајами, Њујорк, Чикаго) Биман Бангладеш (Дака, Дубаи) Бритиш ервејз (Мајами) Верџин Атлантик ервејз (Бостон, Вашингтон, Делхи, Дубаи, Јоханезбург, Кејптаун, Лагос, Лос Анђелес, Мајами, Мумбај, Њујорк, Њуарк, Сан Франциско, Сиднеј, Токио, Хонгконг, Шангај) Вест Индис ервејз (Антигва, Бриџтаун Барбадос, Св. Луција, Порт оф Спејн, Џорџтаун) Галф ер (Бахреин, Маскат) ЕВА ер (Банкок, Тајпеј) Египат ер (Каиро, Луксор) Емирати (Дубаи) Ер Индија (Ахмедабад, Делхи, Колката, Мумбај, Ченаји, Чикаго) Ер Канада (Ванкувер, Калгари, Монтреал, Отава, Сент Џонс, Торонто, Халифакс) Ер Маурицијус (Маурицијус) Ер Њу Зеланд (Лос Анђелес, Окланд, Хонгконг) Ер Чајна (Пекинг) Ер Џамејка (Кингстон, Монтего Беј) Етијад ервејз (Абу Даби) Иран ер (Техеран) Итиопијан ерлајнс (Адис Абеба, Рим) Џапан ерлајнс (Осака, Токио) Јунајтед ерлајнс (Вашингтон, Лос Анђелес, Њујорк, Сан Франциско, Чикаго) Кибрис Турк Хава Јолари (Измир) Катар ервејз (Доха) Катеј Пацифик (Хонгконг) Кувајт ервејз (Кувајт, Њујорк) Коријан ер (Сеул) Малејжа ерлајнс (Куала Лумпур) Мидл ист ерлајнс (Дамаск) Ол нипон ервејз (Токио) Пакистан интернашонал ерлајнс (Исламабад, Карачи, Лахоре) Ројал Брунеј ерлајнс (Бандар Сери Бегаван, Дубаи)