Дуња (-{Cydonia oblonga}-) је једина врста рода -{Cydonia}- (-{Maloideae, Rosaceae}-). Њено ботаничко име потиче од грчког града -{Kydonia}- (данас Ханија) на сјеверозападу острва Крита. У Јерменији и Ирану дуња се може наћи у природи.
Опис Стабло дуње је 4 до 6 -{m}- високо дрво које се може наћи у Азији и Европи. Цвјета у мају и јуну и има бијеле до ружичасте цвјетове. Латице цвјетова су дуге између 2 и 5 -{cm}-. Пошто се у топлијим предјелима боље осјећа, култивише се најчешће у виноградарском окружењу.
Плод дуње је сличан плоду јабуке или крушке. Од дуња је могућа припрема компота, желеа, као и сокова.
Дуње се често саде у подножјима дрвета крушке и других високих воћних стабала и рађају након 4 до 8 година. Размножавање путем пелцера и укрштањем успијева само понекад.
Плод мини|лево|Плод дуње мини|десно|250п|Плодови јабуколике дуње Плод дуње садржи веома пуно витамина Ц, затим калијум, натријум, цинк, гвожђе, бакар, манган, пектин и друге органске и неорганске киселине. Сјеме дуње садржи различите слузи, уља као и отровни цијанид гликозид (-{Cyanid-Glykosid}-).
Симболика, Митологија Дуња важи за симбол љубави, среће, плодности, памети, љепоте, постојаности и непролазности.
У античким легендама, дуњом су богови одређивали судбине. Она је била плод Афродите и Гаје. Парис ју је, по обећању лијепе Хелене, предао Афродити као најљепшој од свих богиња.
Састав Има око 20% слузи, пектина, око 8% разних шећера, око 1% јабучне киселине, 15% масног уља, амигдалина (0,5%), емулзина, протида и танина.
Употреба Употребљава се као слузаво средство за израду емулзија и микстура против кашља, као вода за облоге, против опекотина, за козметику и у индустрији. Данас се, без разлога, употребљава много мање него раније. Грци и Римљани су дуњу много ценили као благо средство против пролива (танин и слуз). Присутна цијановодонична киселина у семену чини да локално анестезира. Ако се за израду слузи употреби здробљено семе, у њему може бити толико ове киселине, да се могу појавити и случајеви тровања. Зато слуз треба правити од целог семена, ако се не жели истовремено дејство слузи и цијановодоничне киселине.
У индустријским земљама дуњино семе се све више употребљава, тако да се наша производња углавном извози.
Од дуњиног семена се израђују лекови на исти начин као и код наниног семена.
Сок од дуње Служи као пријатан и лековит напитак који освежава и јача слузницу уста, желуца и црева. На западу се даје против досадних и упорних пролива деце. Сок се прави цеђењем и стругањем зрелих и здравих дуња. Фабрике сокова праве мутан и бистар сок.
Производња дуња Десет највећих произвођача у 2012. Држава Производња (у тонама) 135.406 125.000 80.000 46.000 36.500 27.500 27.140 14.000 10.795 10.516 Свет 596.532 мини|center|400px|Производња дуња у 2012. години
Види још Китникес Воће
Спољашње везе
-{Cornell article}- -{Quince history }-
Категорија:Maleae Категорија:Флора Азије Категорија:Воће Категорија:Лековите биљке Категорија:Дрвеће Категорија:Листопадно дрвеће Категорија:Дендрологија Категорија:Хортикултура