thumb|десно|Вршњаци у раном детињству учествују у паралелној игри Вршњачка група је група особа приближно истог узраста, социјалног статуса и интересовања. Вршњачка група, посебно у периоду адолесценције, вишеструко је значајна у свим облицима развијања односа, комуникација и социјализације. Односи у вршњачким групама често помажу појединцима да се ослободе ранијих зависних веза како би стекли већи степен самосталности. Креативни односи у групи вршњака могу помоћи и у превазилажењу криза адолесценције, као што су: нормативна криза, криза идентитета, криза ауторитета и као криза сексуалности. У извесним случајевима, вршњачка група може имати и негативан утицај на развој појединца, уколико су њени циљеви асоцијално усмерени и деструктивни. У најтежим случајевима говори се о малолетничким бандама. Поред стандардних облика рада, пружања социјалних услуга и помоћи адолесцентима, у социјалном раду све више се инсистира на активном укључивању вршњачких група у рад са младима у ризику. Пракса је показала да вршњаци волонтери много лакше него професионалаци остварују непосредну комуникацију и стичу поверење. Зато је утицај вршњачких група значајан као катализатор у програмима психосоцијалне помоћи и превентивне едукације.

Социјализација У раном узрасту, вршњачка група постаје важан дио социјализације. За разлику од других агената социјализације, као што су породица и школа, вршњачке групе омогућавају дјеци да избјегну директан надзор одраслих. Међу вршњацима, дјеца уче да сама формирају односе и имају прилику да разговарају о интересовањима која одрасли можда не дијеле са дјецом, као што су одјећа и популарна музика, или им можда не дозвољавају, као што су дроге и секс. Вршњачке групе могу имати велики утицај или притисак вршњака на понашање једни других, у зависности од количине притиска. Међутим, тренутно више од 23 процента дјеце широм свијета нема довољно веза са својим узрастом, а њихов когнитивни, емоционални и друштвени развој је успоренији него код друге дјеце.

Позитивне особине (предности) thumb|300 px| Група деце се игра заједно у Боливији

Служи као извор информација Вршњачке групе пружају перспективу изван гледишта појединца. Чланови унутар вршњачких група такође уче да развијају односе са другима у друштвеном систему. Вршњаци, посебно чланови групе, постају важни друштвени референти заYouniss, J., & Smollar, J. (1985). Adolescents' relations with mothers, fathers, and friends.Chicago: University of Chicago Press. подучавање других чланова обичајима, друштвеним нормама и различитим идеологијама.Clausen, John A. (ed.) (1968) Socialization and Society, Boston: Little Brown and Company. Позитивни односи са вршњацима побољшавају друштвену интеракцију и повећавају ниво позитивног ангажовања код адолесцената са и без инвалидитета. Вршњаци подстичу опште благостање пружајући практичну, емоционалну и друштвену подршку.

Учите родне улоге Вршњачке групе такође могу послужити као мјесто за подучавање чланова о родним улогама. Кроз социјализацију засновану на родним улогама, чланови групе уче о полним разликама и друштвеним и културним очекивањима. Иако се дјечаци и дјевојчице значајно разликују, не постоји директна веза између пола и родних улога, при чему су мушкарци увек мушког пола, а жене увек женског пола. Оба пола могу садржати различите нивое мушкости и женствености.Spence, J. T., & Helmreich, R. (1978). Masculinity and femininity. Austin: University of Texas Press. Вршњачке групе могу се састојати од свих мушкараца, свих жена или и мушкараца и жена. Студије показују да је већина вршњачких група унисекс.

Служи као мјесто за вјежбање до одраслог доба Вршњачке групе адолесцената пружају подршку док се тинејџери асимилују у одрасло доба. Главне промјене укључују: смањење зависности од родитеља, повећање осећаја самосталности и повезивање са много већом друштвеном мрежом. Адолесценти шире своју перспективу изван породице и уче како да преговарају о односима са другима у различитим дијеловима друштвеног система. Вршњаци, посебно чланови групе, постају важни друштвени референти. Вршњачке групе такође утичу на ставове и понашање појединачних чланова о многим културним и друштвеним питањима, као што су: употреба дрога, насиље и академски успјех. па чак и развој и изражавање предрасуда.Aboud, F. E. (2005). The development of prejudice in childhood and adolescence. In J. F. Dovidio, P. Glick, & L. A. Rudman (Eds.), On the nature of prejudice: Fifty years afterAllport (). Malden, MA: Blackwell.Fishbein, H. D. (1996). Peer prejudice and discrimination: Evolutionary, cultural, and developmental dynamics. Boulder, CO: Westview Press.

Учите јединству и колективном понашању у животу Вршњачке групе адолесцената пружају подршку док се тинејџери асимилују у одрасло доба. Главне промене укључују: смањење зависности од родитеља, повећање осећаја самосталности и повезивање са много већом друштвеном мрежом. Адолесценти шире своју перспективу изван породице и уче како да преговарају о односима са другима у различитим дијеловима друштвеног система. Вршњаци, посебно чланови групе, постају важни друштвени референти. Вршњачке групе такође утичу на ставове и понашање појединачних чланова о многим културним и друштвеним питањима, као што су: употреба дрога, насиље и академски успјех. па чак и развој и изражавање предрасуда.

Формирање идентитета Вршњачке групе (групе пријатеља) могу помоћи појединцима да формирају сопствени идентитет. Формирање идентитета је развојни процес у којем особа стиче осећај себе. Један од главних фактора који утичу на формирање идентитета особе су њени вршњаци. Студије су показале да вршњаци пружају нормативну регулацију и да пружају основу за практиковање друштвеног понашања. Ово омогућава појединцима да експериментишу са улогама и откривају своје идентитете. Процес формирања идентитета игра важну улогу у развоју појединца. Ерик Ериксон је нагласио важност формирања идентитета и илустровао кораке које особа предузима у развоју свог осећаја себе. Вјеровао је да се овај процес одвија током цијелог живота. Интеракције са вршњацима имају значајан утицај на адолесценте, развијајући емпатију, рјешавање сукоба и међуљудске вјештине, а ови односи такође играју кључну улогу у обликовању слике тијела и задовољства.

Негативне особине (мане) Притисак вршњака Термин вршњачки притисак се често користи за описивање случајева у којима се појединац осјећа индиректно приморан да промијени своје понашање како би се ускладило са понашањем својих вршњака. Почетак пушења и малољетничко конзумирање алкохола су два најпознатија примјера. Упркос често негативним конотацијама термина, вршњачки притисак се може користити и позитивно, на примјер, да би се подстакли други вршњаци да уче или да се не баве активностима попут оних о којима је горе било ријечи. Иако вршњачки притисак није ограничен на једну старосну групу, обично је најчешћи током адолесценције. Адолесценција је период који карактерише експериментисање, а адолесценти обично проводе много времена са својим вршњацима у друштвеним контекстима. Тинејџери присиљавају једни друге да се слажу са одређеним увјерењима или понашањима, а студије су показале да су дјечаци склонији томе него дјевојчице. Урађено је много истраживања како би се боље разумјели ефекти вршњачког притиска, а ово истраживање ће омогућити родитељима да се носе са понашањем своје дјеце и препрекама са којима ће се суочити због својих вршњачких група. Учење како вршњачки притисак утиче на појединце је корак ка минимизирању негативних ефеката до којих он доводи.

Будући проблеми Успјех односа са вршњацима повезан је са каснијим психолошким развојем и академским постигнућима. Стога, ако неко нема успјешне односе са вршњацима, то може довести до кашњења у развоју и лошег академског постигнућа – можда чак и до незавршетка средње школе. Дјеца са лошим односима са вршњацима такође могу имати проблема везаних за посао и брак касније у животу.

Ризично понашање Неколико студија је показало да су вршњачке групе моћни агенти ризичних понашања у адолесценцији. Адолесценти обично замјењују породицу вршњацима када је ријеч о друштвеним и рекреативним активностима, а многа проблематична понашања се јављају у контексту ових група. Студија спроведена 2012. године фокусирала се на ангажовање адолесцената у ризичним понашањима. Учесници су попунили самопроцјену посвећености идентитету, која истражује вриједности, увјерења и тежње, као и самопроцјену која мјери перципирани притисак и контролу вршњачке групе. И притисак и контрола вршњачке групе били су позитивно повезани са ризичним понашањима. Међутим, адолесценти који су били више посвећени личном идентитету имали су ниже стопе ризичних понашања. Генерално, ова студија нам показује да развој идентитета адолесцената може помоћи у спречавању негативних ефеката вршњачког притиска код адолесцената са високим ризиком.

Агресија и просоцијално понашање Друштвена понашања могу бити подстицана или обесхрабривана друштвеним групама, а неколико студија је показало да су агресија и просоцијалност подложни утицају вршњака. Лонгитудинална студија спроведена 2011. године фокусирала се на ова два понашања. Узорак адолесцената праћен је током периода од годину дана, а резултати су показали да су адолесценти који су се придружили агресивној групи имали већу вјероватноћу да повећају ниво агресије. Такође, адолесценти су имали већу вјероватноћу да покажу просоцијално понашање које је слично досљедном понашању групе у којој су се налазили. Вршњачка група адолесцената игра улогу у његовом обликовању у одраслу особу, а недостатак позитивног понашања може довести до посљедица у будућности.

Сексуални промискуитет Адолесценцију такође карактеришу физичке промјене, нове емоције и сексуални нагони, а тинејџери су склони да учествују у сексуалним активностима. Лонгитудинална студија спроведена 2012. године пратила је групу адолесцената током тринаест година. Прикупљени су самопроцјени, номинације вршњака, оцјене наставника, оцјене савјетника и извјештаји родитеља, а резултати су показали јаку корелацију између девијантних вршњачких група и сексуалног промискуитета. Многи тинејџери су тврдили да разлози за сексуалне односе у младости укључују притисак вршњака или притисак партнера. Посљедице сексуалне активности у младости су од велике забринутости. Трудноћа и полно преносиве болести су само неке од посљедица које се могу јавити.

Искључење У контекстима доминације вршњака, функционална разноликост може довести до маргинализације и искључености. Социјално искључена дјеца могу имати незадовољавајуће односе са вршњацима, ниско самопоштовање и недостатак мотивације за постигнуће, што утиче на њихове друштвене и академске аспекте живота, ментално здравље и опште благостање. Особе са инвалидитетом сусрећу се са изазовима у односима са вршњацима, укључујући дефиците у друштвеним вештинама као што су препознавање емоција, рјешавање сукоба и концептуално разумјевање.

Референце

Литература

Спољашње везе

Категорија:Психологија Категорија:Друштвене групе