Велико ратно острво је речно острво у Београду које се налази на ушћу Саве у Дунав и ненасељено је. Према административној подели припада граду Београду, а налази се на територији градске општине Земун. Године 2005. увршћено је у списак природних добара Србије и дато на управљање ЈКП „Зеленило Београд“.
Највећи део острва прекривен је шумом, а за разлику од орнитофауне и флоре, на простору Великог ратног острва нема много врста сисара, због изолованости и честог плављења.
Први писани траг о острву датира из 1699. године када је оно описано као велико шумовито острво, док најстарији ликовни приказ острва датира из 1514. године. Током историје, острво је више пута мењало назив, а крајем 18. века добило данашњи. Од свог постанка, због значајног стратешког положаја имало је велику улогу у ратним операцијама. Острво је било стратешка тачка са које је Београд нападан и брањен, па је зато добило назив Велико ратно острво.
Данас се око две трећине острва користи као природни резерват за 196 врста птица, од којих су многе угрожене. На северном шпицу налази се мала пешчана плажа Лидо, док је остатак острва заштићен законом и његова урбанизација није дозвољена. Велико и Мало Ратно острво имају, међу очуваним влажним стаништима која се налазе у Београду највећу разноврсност у бројности животињских врста, посебно птица и биљних врста везаних за мочварна станишта. Острво представља тачку највећег биодиверзитета на територији Београда, када је реч о орнитофауни.
Заштићено природно добро Велико ратно острво обухвата две речне аде, Велико и Мало ратно острво, укључујући и спрудове који се могу јавити услед дејства водених струја, а повезани су адама. Велико и Мало ратно острво смештени су између 1172 и 1169 km тока Дунава, са заштитним појасом у ширини од 50 m водене површине, односно 70,1 m водостаја Дунава.
Острво је површине од око 210,66 ha, смештено је између два историјска језгра, београдске тврђаве и земунског средњовековног утврђења и незаменљив је елемент природе у центру Београда.
Географија
Географски положај и локација десно|200п|мини|Поглед на Београд, ушће Саве у Дунав и Велико ратно острво Велико ратно острво налази се на ушћу Саве у Дунав, у проширењу Дунава између Београдске тврђаве као завршног дела Теразијског гребена, најсевернијег дела Шумадије на западу и ниског, најисточнијег дела Срема, урбаног насеља Ушће на Новом Београду.Београд — план града; M@gic M@p.
Са западне и јужне стране налазе се општине Нови Београд и Земун, а на источној Калемегдан, односно општина Стари град. Острво се налази релативно близу обала, на једном делу удаљено је само 200 м од Новог Београда и Калемегдана. У најужем делу рукавца, јужно, на пола пута између Великог ратног острва и насеља Ушће, налази се Мало ратно острво. Са северне стране налази се земунско купалиште Лидо. До острва је могуће стићи понтонским мостом из Земуна или чамцем. Од центра града Београда, острво је удаљено 800 м ваздушном линијом.
Равничарског је карактера, са просечном надморском висином од 72 м, а цела површина острва је благо нагнута ка истоку, у правцу тока Дунава. На острву се налазе две веће депресије, од којих је мања ближа Новом Београду, а већа Дунаву.
На острву постоје две пешачке стазе, дужа 3,2 km, а краћа 1,6 km. Острво је једна од реперних тачака на најзначајнијем европском пловном путу, који повезује Северно море преко канала Рајна—Мајна—Дунав са Црним морем.
Године 2005. покренута је иницијатива да Велико ратно острво припадне општини Нови Београд, која није реализована.
Клима
Просечна годишња температура ваздуха на острву је 12,5 °C, док је у просек у вегетационом периоду 19,2 °C. Током јула, који је најтоплији месец, просечна температура износи 23 °C, док у јануару који је најхладнији, износи 1,4 °C. Просечна количина падавина износи 690,9 mm воденог талога, а током вегетационог периода 391,9 mm воденог талога.
Биогеографија
Велико ратно острво је троугластог облика и покрива површину од 2,11 km², у највећем делу је мочварно и често поплављено Дунавом. Први пут када су вршена геодетска мерења седамдесетих година 20. века, острво је од тада до почетка двехиљадедесетих порасло за око 40 ha.
Тренутно се око две трећине острва користи као природни резерват за 196 врста птица, од којих су многе угрожене. Према броју пописаних биљних и животињских врста, Велико ратно острво једно је од најочуванијих природних станишта на простору града Београда.
У дубинама испод острва постоји богатство подземних вода, које се могу искористити као обновљив извор енергије.
Од 1930. године запажена су велика померања обала острва, највише у доњем току Дунава, испред ушћа Саве, односно десна обала, код ушћа, померила се удесно за око 500 m, док су промене друге две контуре знатно слабије, посебно савске обале.
Због седиментације је неопходно повремено одводњавање и уклањање муља са северне стране острва, јер би се у противном направила копнена веза са обалом Дунава.
Лидо
десно|200п|мини|Плажа Лидо, поглед на Земун Лидо је пешчана плажа на северном делу острва. Првобитно је развијана као дивља, а данас је модерна плажа, која током летњих месеци прими велики број посетилаца. Плажа је добила име по насељу Лидо у округу Венеција и првобитно је развијена као дивља плажа која представља алтернативу популарнијој плажи и парку Ади Циганлији. До плаже је могуће стићи понтонским мостом, који је постављен током лета, а такође постоји приступница за бродове, кануе и кајаке. На простору плаже налазе се угоститељски пултови.
Почетком двехиљадитих година Војска Југославије постављала је сваког лета понтонски мост, а пре тога до плаже је било могуће стићи само чамцем. У јулу 2003. године на плажи је одржан Ехо фестивал. Током поплава 2006. године, Лидо је претрпео велике штете, био запуштен и неуређен. Као резултат свега тога, уместо 10.000 људи који иначе током лета свакодневно посете плажу и острво, 2006. их је било свега око 200 до 300. У лето 2007, Лидо је коначно припремљен за посетиоце, а мост је поново постављен. У наредној години дошло је до још неких побољшања на плажи и острву. Плажа и зелени појас који окружује Лидо су очишћени и уређени, а по први пут су и спасиоци постављени на плажи, заједно са полицијском патролом и амбулантним бродом.
На плажи су се током лета одржавале спортске манифестације, као што су турнир у одбојци на песку, регата, пливачки и турнир у рвању.
Плажа Лидо обухвата трећу зону заштите заштићеног природног добра Великог ратног острва и на њему се могу организовати туристичко-рекреативне понуде.
Током 2013. године представљен је идејно урбанистички пројекат по којем би се направио пешачки мост, који би повезао Земунски кеј и плажу Лидо. Пројекат је обухватао и ресторан на плажи са апартманским сојеницама, али ипак није реализован.
Велики и Мали Галијаш
Главна физичка особина острва је канал Велики Галијаш, који заједно са Малим Галијашем представља значајно природно рибље плодиште. Временом, Велики Галијаш је био одсечен од Дунава и ефективно претворен у језеро, са површином од 0,24 km² и главним простором за птице и мрест риба на острву. Његова дужина је око 800 m, ширина до 30, а дубина до 2 м. Међутим, у сушним годинама језеро у потпуности дренира и наноси штету затвореном екосистему око њега. Да би се рибе током мреста сачувале од рибокрадица, на улазу у Галијаш је постављен велики понтон, испод кога рибе када достигну одређену величину прођу и отпливају у реку.
У каналу Велики Галијаш пописане су следеће акватичне биљне врсте: Phragmites communis, Typha latifolia, Scirpus lacustris, Carex sp., Sparganium emersus, Juncus sp., Butomus umbellatus, Allisma plantago aquatica, Potamogeton natans, Potamogeton fluitans, Ceratophyllum demersum, Trapa natans, Salvinia natans, Azolla sp., Spirodela polyrhisa, Salix alba, Populus alba, Amorpha fruticosa, Xantium sp., Datura sp. и Polygonum sp.
Пописане врсте ихтиофауне на локалитету Велики Галијаш укључују: дунавску паклару, америчког патуљастог сомића, главоча пескара, тркача и круглака, гргеча, шарана, штуку, бабушку, деверику, црнооку деверику, крупатицу, кедера, буцова, бодорку, јаза и сунчицу.
У октобру 2007. године извршена је санација Великог Галијаша, чишћењем, измуљивањем и довођењем у претходно функционално стање у циљу оспособљавања природног рибљег плодишта.-{ЈКП „Зеленило Београд}-: -{Пројекат санације канала Велики Галијаш на Великом ратном острву на Дунаву}-. -{Институт за хидротехнику}-, Београд, 2007.
Флора десно|200п|мини|Мочварни чемпрес који настањује мочварне и речне токове југоистока Северне Америке, расте и на Великом ратном острву десно|200п|мини|Бели локвањ настањује Велико ратно острво и у списку је природних реткости Подручје Великог ратног острва обрасло је поплавним шумама врба и топола, а на њихов опстанак утичу подземне воде. Заједнице трске и шевара налазе се у средини острва у замочвареним депресијама. Осим пољопривредних култура на острву су присутне и биљке као што су горослад, штир, пиревина и друге. На отвореним и осунчаним местима са пешчаном плажом успевају бела росуља, ладолеж, козји рогови, гавез и друге врсте.
Барска вегетација на острву присутна је у двема барама, одликују је дрезга, кроцањ, а ближе обали велика водена сочивица и водена папрат. На отвореним површинама бара налазе се ретки примерци белог локвања, који се налази на списку природних реткости.
На острву су пописане биљне врсте као што су американски јавор, сребрнолики јавор, водена боквица, комоника, тарчућак, пепељуша, барска кукута, паламида, полонац, дивља шарпарепа, жуква, шумска салата, камилица, рогљичица, барска нана, маслачак, зелена боца, грноица, попино прасе, рапава горчика, вежљика, коњштак, лобода и многе друге.
Осим најдоминантније беле врбе на највлажнијим теренима острва присутне су: водена метвица, срчано зеље и шашеви, док су на сувљим теренима осим црне тополе присутне бела и крста врба. Од жбунастих биљака на острву расте на готово целом острву багренац, бадемаста врба и ракита.
На вишим теренима острва где је плављење краће и где су подземне воде дубље, расту бела и крта врба, црна и бела топола.
Биљни свет на острву укључује типичну мочварну флору, попут трске, жуте водене перунике, Juncus, али и дрвећа као што су црна топола, јасен, бели брест, зова, бели глог и неколико врста ретких четинара. Ретка врста орхидеја, мочварна орхидеја први пут је виђена у Београду 1896. године на Великом ратном острву, али је након тога ишчезла. Поново је откривена на подручју Макиша, али је и одатле нестала до 2001. године, а данас се може наћи око језера Велико блато у насељу Крњача.
Шуме на острву покривају површину од 120 хектара, односно 57% острва. Дрвне врсте укључују орах и кошћелу. Године 2010. засађено је око 2.500 садница храста лужњака. Већа покривеност шумама утиче на микроклиму и пружа нова станишта за птице. Аутохтоне врсте дрвећа укључују белу и бадемасту врбу, купину, дивљу лозу, звездицу, штир, белу росуљу, оштрицу, трску, вежљику, бели локвањ и тополу. До новембра 2017. године, на острву је засађено 5.850 садница храста лужњака, 1.000 садница пољског јасена, 1.755 садница белог бреста и 800 садница црне тополе. У потоцима и барама острва присутни су ретки примерци белог локвања, заштићени као природна реткост, а присутна је и барска вегетација, која укључује водену сочивицу и водену папрат.
На простору острва пописане су 42 врсте лековитог биља, од тога пет заштићених врста: гавез, црни глог, чичак, бели слез, као и строго заштићена дивља врста, бели локвањ.
Године 1980. на острву је засађено је 1.000 садница мочварног чемпреса, који настањују мочварне и речне токове југоистока Северне Америке.
Фауна десно|200п|мини|Жута чапља, становник Великог ратног острва десно|200п|мини|Орао белорепан, један од симбола острва десно|200п|мини|Дивља свиња, повремени становник Великог ратног острва