Бохињско језеро је највеће стално природно језеро у Словенији. Језеро је леденичко-тектонског порекла. Главна притока језера је река Савица. Бохињско језеро је проточно - из језера истиче речица Језерница.
Бохињско језеро је 1981. године укључено у састав Триглавског националног парка.
мини|десно|250п|Бохињско језеро зими
Географија Језерски басен је глацијално-тектонског порекла, а у садашњем облику настао је пре приближно 10.000 година интензивним ерозионим деловањем Бохињског глечера, који је у време последњег леденог доба, максимума пре 20.000 година, био дебео 800 м. Глечер је издубио дно и окружио га фронталним моренама у источном делу језера.
Насеља Рибчев Лаз и Уканц леже уз обалу, а Стара Фужина је у непосредној близини, која сва спадају у општину Бохињ. Пољопривреда, као традиционална привредна делатност, у ширем подручју језера је у великој мери замењена туризмом.
Хидрологија Ниво језера био је 16 м виши на крају последњег леденог доба, када је језеро допирало до данашње Старе Фужине, на шта указују фосилне језерске терасе тамо. Западна половина је испуњена седиментима које је донела река Савица, тако да је у просеку 10 м плића од источне половине. У најдубљој тачки, у средини Фужинског залива на истоку, дубина је 45 м. 80% језера је дубље од 20 м, а 20% је дубље од 40 м.
Површина језера није прецизно ограничена због крашке површине. Савица, која је највећа притока, има просечан проток од око 5 м3/с, а одлив Језернице има 8,34 м3/с. Разлику чине подводни крашки извори дуж северне обале. Језеро је веома флуидно, са процењеном брзином промене воде три пута годишње. Годишњи режим колебања нивоа воде језера има карактеристике алпског снежно-кишног режима протока река у Јулијским Алпима, са пролећним и јесењим врхунцима. Средњи годишњи ниво воде благо опада од почетка 20. века, док јесењи врхунац постаје све израженији.
Види још Списак језера у Словенији
Референце
Категорија:Језера у Словенији