Квенија (језик)

Квенија (-{Quenya}-) Говори се у:Валинор, Лотлоријен, Сиве луке Укупно говорника:? Породица језика:Виловњачи језици Аманска група Квенија ванјарски дијалект (Валинор) нолдорски дијалект (Средња земља)

Квенија (-{Quenya}-) је вештачки језик који је у својим делима створио енглески писац Џ. Р. Р. Толкин. Овај језик се среће у његовим делима и као: Високо-виловњачки Високи говор Нолдора Древни говор говор Виловњака Валинора Вилин-латински или Виловњачки латински Валинорски или Валинореански Авалонијски Ересеански;

а на језицима Толкиновог света: -{Parmalambë}- (квенија – Језик Књиге) -{Tarquesta}- (квенија – високоговор) -{Nimiryê}- (на адунајском) -{Golódrin}- или -{Goldolambë}- (на телерину) -{Cwenglin}- или -{Cwedhrin}- (на гномском, једном од раних Толкинових језика).

Историја језика десно|Квенија написана тенгваром Квенија је најистакнутији члан аманског огранка породице виловњачких језика. У Аману су постојала два дијалекта, ванјарски и нолдорски. Из историјских разлога изнетих у »Силмарилиону«, само овај други се користио у Средњој земљи. Још један језик елдара који се говорио у Валинору, Телерин, се може сматрати дијалектом квеније, али се чешће о њему говори као о посебном језику. У поређењу са осталим виловњачким језицима, квенија се сматра архаичним језиком, који је сачувао многе одлике предачког, правиловњачког језика. Ипак, у Валинору се доста изменио, умекшао, чиме је постао пријатнији и милозвучнији. Такође је у том периоду у квенију ушао већи број речи из језика Валара, али они сами су у општењу са виловњацима користили квенију, јер њихов језик је мало виловњака знало и није био толико милозвучан. Као и сви Валари, и Мелкор је говорио квенију, и то са таквом умешношћу да је и саме великаше воловњака завео.

Квенија је био и први језик који је записиван знаковима које је измислио Румил, познатим као сарати, а касније и Феаноровим писмом, тенгваром.

У Средњу земљу је квенија дошла са Нолдорима Изгнаницима након Побуне Нолдора у Првом Раздобљу. Али, Нолдори су тамо били малобројни у односу на Синдаре, који су говорили један другачији, иако сродан, језик, синдарин, тако да су га и они већим делом научили. Након што је краљ Тингол од Доријата дознао да су Нолдори побили већи део Телера у Валинору забранио је употребу квеније у свом краљевству, тако да су Изгнаници почели користити синдарин, а квенија се очувала само у међусобним разговорима лордова тог народа. Након што је основао скривени град Гондолин, Тургон му је дао име -{Ondolindë}- на старом говору, али је синдаринско име било познатије, а чак је и за његове становнике квенија била само »језик предања«.

Квенија као језик је преживела и Ратове Белеријанда и многи Едаини, након пресељења у Нуменор, су поред синдарина који је већина знала, научили од виловњака који су долазили из Валинора и квенију. Чак су и владари Нуменора узимали владарска имена на квенији, и тај обичај је настављен све док у 2899. години Другог Раздобља на престо није дошао двадесети краљ, који је мрзео виловњаке и који им је завидео на бесмртности. Он је узео скиптар под именом на адунајском, -{Ar Adûnakhôr}- – Господар Запада. Ипак, у Свитку Краљева је његово име, као и имена свих других краљева и краљица Нуменора, записано на квенији као -{Tar Herunúmen}-. Године 3102. је двадесет и трећи краљ, Ар Гимилзор [-{Ar Gimilzôr}-], у потпуности забранио употребу елдарских језика и чак забранио долазак икога од Елдара у Нуменор. Ипак, његов син, Инзиладун, се покајао због греха предака и скпитар узео под квенијским именом -{Tar Palantír}-, Далековиди, али је већ за народ Нуменора било касно. Након његове смрти, требало је да га наследи ћерка Мириел као четврта Владајућа Краљица, али је син њеног стрица њу оженио и сео на престо као Ар Фаразон [-{Ar Pharazôn}-]. У својој лудости изазвао је рат са Сауроном, који је привидно понизио и предао. Ар Фаразон га је довео у Нуменор, где је овај ускоро постао главни саветник краљев. Навео га је да помисли да ће тадобити бесмртност ако ступи у Валинор, што су Валари оштро забранили. Ипак, Саурон није претпоставио да ће се Валари обратити Једноме и да ће Он изменити облик читавог света. Валинор је уклоњен ван видљивог света, чиме је већина оних који су од рођења говорили квенију отишло са овог света. Нуменор је потонуо под Море, и добио је ново име на квенији: -{Mar-nu-Falmar}-, Дом под Таласима и -{Atalantë}-, Она-која-је-Пала.

Једини који су преживели Уништење су били Елендил и његови синови Исилдур и Анарион као и они који су их пратили на бродовима. Они су били вилин-пријатељи и основали су Краљевства у Изгнанству, Арнор и Гондор. Саурон, изгубивши своје физичко тело у Уништењу Нуменора, вратио се у Мордор одакле је ускоро напао Гондор, али након дугог рата је поражен и Јединствени Прстен му је отет. Сматрало се да је мртав и тако је отпочело Треће Раздобље.

Краљеви Арнора и Гондора су узимали квенијска имена, као у Нуменору у давнини. Али, зла судбина је задесила ова краљевства. 861. године Трећег Раздобља се Арнор распао на мања краљевства, а убрзо потом је потпуно уништен. У Гондору се обичај квенијских имена задржао до смрти последњег краља 2050. године, када током следећег миленијума, владају Домостројитељи који узимају имена на синдарину. Тек на крају Трећег Раздобља, 3019. године, када Арагорн II постаје краљ Обновљеног Краљевства, он узима име на квенији, -{Elessar}-, Вилин-камен. Ипак, квенија више није заживела као говорни језик, већ је, као у нашем свету латински, постала језик предања и церемоније.

Име језика Реч квенија [-{Quenya}-], у ванјарском дијалекту -{Quendya}- потиче од истог корена као и реч -{Quendi}- – Виловњаци, тако да је значење имена просто Виловњачки [језик]. Корен ове две речи је -{quet}-−, „говорити”, а како је то речено у предањима, виловњачки учењаци су сматрали да име -{Quendi}- значи „они који говоре језиком”.

Настанак језика Квенија (првобитно зван -{Qenya}-) је настала врло рано, чак можда и око 1915. године. Чини се да је те године двадесеттрогодишњи Толкин саставио »Лексикон Квенје« [-{Qenya Lexicon}-], један од најстаријих 'речника' виловњачког језика. До облика који се јавља у »Господару прстенова«, који је мање-више коначан, било је безброј измена и граматике и речника, али основна фонетска структура је присутна од почетка.

Толкин је и након изласка »Господара прстенова« наставио да дотерује квенију, јер је то био, по речима његовог сина Кристофера,: »Језик какав је он желео, језик његовог срца«. Језик се највише ослања на структуру и граматику финског и латинског језика, а донекле, мада у много мањој мери, и грчког.

Најдужи пример квеније у »Господару прстенова« је Галадријелин ламент, познат под насловом -{Namárië}-, који се може наћу на самом крају поглавља Збогом Лоријену (ГП I – Књига II – стр. 430.):

{| border="0" cellpadding="2" |Ai! Laurië lantar lassi súrinen, | |Ах! Попут злата пада лишће на ветру, |- |yéni únótimë ve rámar aldaron! | |дуге године небројене као крила дрвећа! |- |Yéni ve lintë yuldar avánier | |Дуге године су прошле |- |mi oromardi lissë-miruvóreva | |као напици слатке медовине у поноситим дворанама |- |Andúnë pella, Vardo tellumar | |иза Запада, под плавим сводовима Варде |- |nu luini yassen tintilar i eleni | |где звезде подрхтавају |- |ómaryo airetári-lírinen. | |у песми његног гласа, посвећеног и краљевског.

|Sí man i yulma nin enquantuva? | |Ко ће ми поново напунити чашу?

Фонолошка структура У квенији постоји пет кратких и пет дугих самогласника (a, e, i, o, u и á, é, í, ó, ú). Изговор самогласника је истоветан као у српском језику. Због специфичности читања самогласника у енглеском језику, Толкин је писао двотачку (дијарезу) над неким самогласницима, па тако у речи Manwë дијареза означава да се е на крају речи чита (одн. да није немо), или у Eärendil означава да се одвојено читају оба самогласника, и е и а, а не као у енг. ear.

Постоји шест дифтонга ai, au, oi, ui, eu, iu (јавља се још и седми, ei, али само у неколико речи и није сигурно да је дифтонг).

Сугласници се читају фонетски, осим неколико изнимака, па се тако hy у hyarmen [југ] чита као немачко ch у ich-Laut. За разлику од 'каснијих' виловњачких језика, у квенији не постоји звучно-безвучни пар th-dh (þ-ð). У раној фази језика се безвучно þ стопило са s и по изговору се не разликује, али се и даље писало са тенгвом súlë [←thúlë], а не са silmë (види Тенгвар). Плозиви b, d и g се јављају само у сугласничким кластерима mb, nd/ld/rd и ng, а никада самостално. Речи у квенији почињу само са четири врсте кластера и то qu (=cw), ty, ny и nw, али под условом да се полусамогласници и рачунају у сугласнике. Речи се завршавају углавном на самогласник или, ређе, на сугласник (најчешће t, s, l, n и r).

Начин записивања латиницом је Толкин базирао на латинском језику, тако да је читање слично. Сугласник c се чита као к, y као ј (тако да се ny и ly читају као нј и лј, а не као њ и љ), qu као kw, x као кс.

Основе граматике Именице Падежи У квенији, именице се мењају у девет или десет падежа. Промене су сличне као у српском језику, односно, на реч или корен речи се додају различити суфикси, који су у случају квеније стандардни за сваки падеж..

Падежи у квенији су: номинатив – основни, неизмењиви облик именице који нема посебан суфикс. Именица у номинативу има функцију субјекта глаголу. [акузатив] – овај падеж се користио у Валинору, али се он изгубио касније у Средњој земљи и номинатив је преузео његову функцију. Он се градио продужавањем последњег самогласника у речи (cirya (ном.) → ciryá (акуз.)), док речи које су се завршавале на сугласник нису имале очигледан акузатив. генитив – се гради додавањем суфикса -o на реч, осим на оне које се завршавају у номинативу на -o, када се суфикс додаје на корен речи (Varda → Vardo, не Vardao). Ако се именица завршава на -o, онда је генитив 'невидљив', односно, не разликује се од номинатива. Генитив множине има суфикс -on (нпр. Silmaril (ном. јед.) → Silmarilli (ном. множ.) → Silmarillion (ген. множ.)). У овом се случају генитивни наставак не додаје на корен речи, већ на саму реч, тако да је генитив множине Silmarillion а не Silmarilon. посесив [познат још и као асоцијатив или адјектив] – функција овог падежа је да означи припадање, односно, да субјект који описује именица припада или потиче од некога/нечега. (róma Oroméva значи Оромеов рог, али у смислу »рог који припада/је припадао Оромеу у тренутку када се говори (садашњост или прошлост«). Суфикс за овај падеж је -va, односно за именице које се завршавају на сугласник -wa. датив – падеж који одговара на питања »коме?« и »чему?«. Суфикс овог падежа је -n. локатив – падеж са суфиксом -ssë са значењем »на« или »у«, који има множински облик -ssen. аблатив – падеж са суфиксом -llo са значењем »од«, »из« или »са« (нпр. Rómello (скраћено од Rómenello) = Исток+са = са Истока. алатив – падеж са суфиксом -nna са значењем »до«, »у« или »на«, као у Елендиловим речима Et Eärello [аблатив Море-од (-са) = од или са Мора] Endorenna [алатив Средња земља-до = до Средње земље] utúlien = Од Великог Мора до Средње земље дођох. инструментал – падеж који означава средство (инструмент) којим се извршава радња или разлог њеног одвијања. Суфикс овог падежа је -nen (нпр. laurië lantar lassi súrinen – попут злата пада лишће на [буквално: због] ветру)

Квенија (језик)

Źródło i licencja