Абад III (; рођен 1040. године, умро 1095) је био маварски краљ у Севиљи из династије Абадида. Владао је од 1069.У Малој Енциклопедији Просвета из 1959 се наводи да је владао до 1068. године до 1091. године. На власт је дошао после свога оца Абада II. Абад III је био велики шпанско-арапски песник. Управљао је провинцијом Алгваре и владао је Гвадалкивиром. За време своје владавине уредио је град Севиљу. Био је заштитник и покровитељ муслиманских песника. Претрпео је пораз у борби са мароканским султаном, после чега је прогнан у Мароко где је и умро. Абад III је последњи владар из династије Абадида. Деда Абада III је Абад I - оснивач династије Абадида.
Детињство Када је имао 13 година, Ал-Му'тамидов отац му је дао титулу емира и именовао андалузијског арапског песника Ибн Амара за свог везира. Међутим, Ал-Му'тамид је пао под јак утицај Ибн Амара. Ал-Му'тамидов отац је био опрезан према Ибн Амару и утицају који је имао, па га је на крају послао у изгнанство.Heather Ecker, Caliphs and kings: the art and influence of Islamic Spain, London, 2008
Владавина Након смрти свог оца Абада II 1069. године, Ал-Му'тамид је наследио Севиљу као калифат. Један од његових првих чинова је био опозив Ибн Амара и одавање војних почасти и високих политичких функција, укључујући као гувернера Силвеса и премијера владе у Севиљи. Ово помирење би касније било прекорено из непознатих разлога.
Вероватније је да је узрок огорчености порастао из чињенице да је премијер дозволио да Ал-Му'тамидов син, принц ал-Расид, буде заробљен и држан као таоц током војне акције. Такође се прогласио емиром Мурсије, а да није правилно признао права свог суверена. Двојица мушкараца разменили су речи пуне горких критика и оптужби. Мурсија је касније изгубљен, а сам Ибн Аммар узет је као таоц. Последњи покушај завере са младим принцом против његовог оца показао се превеликим за ал-Му'тамида, који је "разбеснео и својим рукама га насмрт посекао". Након Ибн Амарове смрти, калиф је наводно горко туговао и да је свом бившем пријатељу приредио раскошну сахрану.Levi Provencal, L'Espagne musulmane au Xe siècle. Institutions et vie sociale, Paris, 1932
Велики делови Ал Андалуза били су под влашћу ал-Му'тамида: на западу његова територија је обухватала земљу између доњег Гвадалкивира и Гвадијане, плус области око Нијебле, Хуелве и Салтеса. На југу се простирала до Морона, Аркоса, Ронде, а такође и Алхесираса и Тарифе. Главни град Кордоба је заузет 1070. године, изгубљен 1075. и враћен 1078. године.
Ипак, породица је и даље била подложна опорезивању краља Кастиље, коме су били вазали. Одлив ових пореза је практично ослабио моћ краљевства: ал-Му'тамидова одлука да престане да плаћа ове порезе довела је до тога да краљ Алфонсо VI од Леона (који је већ освојио Толедо 1085) опседа Севиљу. Ал-Му'тамид је затражио помоћ од берберских Алморавида из Марока против кастиљанског краља. Ал-Му'тамид је подржао Алморавидског владара Јусуфа ибн Ташфина против Алфонса у бици код Саграјаса 1086. Алморавиди су се успоставили у Алхесирасу и, након што су победили хришћане, заузели су све исламске таифе, укључујући и саму Севиљу 1091. Након што су опустошили град, ал-Му'тамид је наредио својим синовима да предају краљевску тврђаву (рани Алказар у Севиљи ) како би спасили своје животе. Када му је његов син, Рашид, саветовао да не посећује Јусуфа ибн Ташфина, Ал-Му'тамид га је одбио: Године 1091. Ал-Му'тамида су заробили Алморавиди и протерали у Агмат, Мароко, где је умро (или је убијен) 1095. године. Његов гроб се налази на периферији Агмата.
Види још Абадиди
Референце
Литература
Мала енциклопедија Просвета - Општа Енциклопедија (А-Љ). Издавачко предузеће „Просвета“, Београд 1959.
Спољашње везе
Категорија:Рођени 1040. Категорија:Умрли 1095. Категорија:Абадиди Категорија:Шпански песници Категорија:Арапски песници