Шибенско-книнска жупанија је једна од 20 жупанија Републике Хрватске. Налази се у средишњој Далмацији, а њено седиште је у Шибенику. Остала већа места су Книн, Дрниш и Скрадин. Административно се састоји од 5 градова и 15 општина, насталих из некадашњих великих општина Шибеник, Книн и Дрниш. У данашњим границама Жупанија постоји од 1997. године, те данас заузима површину од 2.994 -{km²}-. Према подацима из 2001. године у њој је живео 112.891 становник, док је на попису 2011. године број опао на 109.320 становника. Према прелиминарним резултатима пописа из 2021. у жупанији је живело 96.624 становника.
Налази се на крашком подручју, а у свом јадранском делу, територијално обухвата 285 острва, острваца и хриди. Уз то, и врло разведену обалу, као и бројне културно-историјске знаменитости, Жупанија је једно од врло развијених туристичких подручја Хрватске. Осим туризма, у плодним крашким пољима развијена је и пољопривреда, а у градским средиштима и предузетничким зонама и индустрија. У њој се са 1.831 -{m}- висине налази највиши врх Хрватске — Динара, на истоименој планини, као и национални паркови Корнати и Крка. Уз њих, подручје Жупаније делимично захвата и два парка природе Вранско језеро и Велебит.
Положај 400п|мини|лево|Светионик Вела Сестрица на острву Сестрица Вела је најзападнија тачка Жупаније Шибенско-книнска жупанија је смештена у средишњој Далмацији, на обали Јадранског мора и у Далматинској загори. Обухвата крашки рељеф са бројним острвима. Жупанија се протеже правцем запад—исток између 15° 12‘ 22“ и 16° 32‘ 33“ источне географске дужине. Најзападнија тачка Жупаније је светионик Вела Сестрица на острву Сестрица Вела у општини Муртер-Корнати, а најисточнија тачка је на граници са Босном и Херцеговином на планини Динари у општини Цивљане око 9 -{km}- источно од села Цетина. Правцем север—југ положај је следећи: између 44°12‘56“ и 43°29‘13“ северне географске ширине. Најсевернија тачка је на граници са Босном и Херцеговином, 7,5 -{km}- северозападно од граничног прелаза Стрмица у близини Книна, а најјужнија тачка је у ували Каница у општини Рогозница на граници са Сплитско-далматинском жупанијом и Трогиром. Простирање Жупаније правцем север—југ износи 42‘ 43“, тј. 82 -{km}-, а правцем запад—исток 1° 20‘ 11“, тј. 107 -{km}-, од чега на копну — 59‘ 06“, односно 78 -{km}-. Саобраћајни, као и економски положај Жупаније је такође добар, нарочито са аспекта транзитне повезаности лучких средишта — Шибеника, Рогознице и Скрадина. Шибенско-книнска жупанија има добар положај према остатку Далмације, стога је и важна раскрсница између југа и севера Хрватске.
Геологија 300п|мини|десно|Корнати, поглед с острва Жут Жупанија лежи на карбонатним стенама, на којима се развила педолошка подлога у облику црвенице позната и под називом -{terra rossa}-. Најстарије наслаге на подручје Жупаније су из млађег палеозоика, тј. перма, а пронађене су на неколико локација у Косовом, Петровом и Книнском пољу. Наслаге из мезозоика, тј. тријаса су пронађене у подручју извора реке Крке, док се јурске наслаге највише могу пронаћи у горском оквиру Книнског поља. Кредне наслаге изграђују средишњи део слива реке Крке,-{Grupa autora, Geomorfološka obilježja doline i poriječja rijeke Krke s osvrtom na dio od Knina do Bilušića buka, Geoadra, Zadar, 2005.}- као и острвски део Жупаније. Средњи, од Билушића бука, и доњи део слива, тј. највећи део Севернодалматинске заравни, изграђују наслаге из терцијара. Осим палеогених, заступљене су и квартарне наслаге, која испуњавају дна поља. Међу квартарним наслагама посебно место заузима бигар — важан за формирање бројних слапова на реци Крки.
У Жупанији се према природним обележјима могу издвојити две различите функционалне и просторне области: приморје с припадајућим острвима и крашка Загора, коју чине Дрнишка и Книнска загора. Главни облици рељефа су уздужни кречњачки гребени, доломитско-лапоровите удолине, кречњачка зараван и попречна долина реке Крке. Приморје обухвата обалски појас од Пировца до Рогознице са припадајућим острвским скупинама, побрђима и висовима у залеђу. У тој области за пољопривредну производњу су значајна подручја попут Скрадинског поља грађена од мекших стена попут лапорца, али су њихове површине најмање. Друга област се простире од приморских планина све до Динаре и границе са Босном и Херцеговином. Обухвата највећи део Жупаније и део је простране Севернодалматинске кречњачке заравни, тј. Миљевачког платоа и Загоре. Овде се налазе бројне планине — Промина, Козјак, Динара, Свилаја, Мосећ између којих се пружају пространа и плодна крашка поља — Косово, Петрово и Книнско поље, испресецана бројним рекама.
Према генетској класификацији, обала Жупаније спада у ингресионо набрани тип. Настала је тангенцијалним, тј. хоризонталним убирањем, као део суседног динарског копна, а свој данашњи изглед обала је добила након последњег леденог доба, када су потапањем удолина између рељефних узвишења настали морски канали, док су непотопљена рељефна узвишења између њих постала острва. Такав тип обале, у којем су острва издужена и пружају се паралелно с обалом и рељефним структурама на копну, се често назива и далматински тип обале. На подручју Жупаније налази се 285 острва, острваца и хриди. Сва су изграђена од кречњака. Према класификацији, спадају у континентална острва, настала тектонским убирањем.
Сеизмолошки ово је врло активан простор, као последица изражених тектонских покрета. Највећи део Загоре налази се у подручју сеизмитета од 6 °C по Меркалијевој скали. Подручје градова Книна и Дрниша, као и обални појас се налазе у зони сеизмитета од 7 °C, док се острва Шибенског архипелага налазе у зони од 8 °C Меркалијеве скале.
Географија Рељеф Обала Жупаније је изузетно разуђена са бројним заливима и увалама. Ваздушна дужина између крајњих обалних тачака на копну износи 56 km, а стварна чак 810 km, што чини да коефицијент разуђености износи високих 14,5. У увалама су се развила насеља и градови Пировац, Водице, Трибуњ, Тисно, Шибеник, Примоштен и Рогозница. Изнад ових насеља издижу се блага узвишења кречњачког порекла — Мачкат, Козара, Лозовац, Тртар, Каменар, Свети Микул и др.
Највећа острвска скупина у Жупанији су Корнати. То је група од око 150 острва различите површине, чији је један део, заједно са припадајућим водама проглашен за национални парк. Налазе се у оквиру општине Муртер-Корнати, док су остала острва распоређена између општина Водице, Тисно, Шибеник, Примоштен и Рогозница. Између Корнатског архипелага и острва Муртер, које је подељено између општина Муртер-Корнати и Тисно, налази се пространо Муртерско море. У оквиру града Водица налазе се четири већа острва — Првић, Тијан, Змајан, Лупањ. Шибенску скупину чине: Зларин, Дрвеник, Вела Сестрица, Вели и Мали Мишјак, Каприје, Какан и Жирје (раздвојени Жирјанским каналом). Недалеко од обала Примоштена су острва Тмара, Смоквица, Маслиновик и Грбавац, а близу Рогознице су Свилан и Смоквица.
Највиши врх Републике Хрватске, а уједно и Шибенско-книнске жупаније је Сињал или Динара на планини Динари, висине 1.831 метар у општини Кијево. 770п|мини|центар|Планина Динара близу извора реке Цетине
Клима
Према Кепеновој класификацији климата на подручју Жупаније се може наћи неколико подтипова умерено-топле климе (-{C}-). Обалски појас с острвима има умерено топлу влажну климу с врућим летом (-{Csa}-), тј. средоземну климу, где је средња температура најтоплијег месеца у години већа од 22 °C. Нижи делови Загоре имају влажно суптропску климу (-{Cfa}-), док виши делови имају нешто свежија лета, па је то подручје умерено топле влажне климе с топлим летом (-{Csb}-), где је температура најтоплијег месеца нижа од 22 °C. Само највиши делови динарских планина изнад 1.200 -{m}- имају умерено-хладну климу (-{D}-), тј. њен подтип, влажну бореалну климу (-{Df}-).-{Grupa autora, Köppenova podjela klima i hrvatsko nazivlje, Geoadria, Zadar,}- 2003 Режим падавина је медитерански са зимским максимумом и летњим минимумом, па су честе летње суше. Просечна годишња количина падавина се креће од скоро 800 -{mm}- у Шибенику до 1262 -{mm}- у Книну.-{Državni hidrometeorološki zavod Republike Hrvatske — Srednje mjesečne vrijednosti klimatoloških elemenata}- Снег је врло редак у обалном подручју, док се готово редовно јавља у унутрашњости и на врховима планина. Бура, која дува у хладнијој половини године и маестрал, који дува у топлијој половини године су најучесталији ветрови на подручју Жупаније. На простору Шибенско-книнске жупаније налазе се две метеоролошке станице, и то у Шибенику и Книну и једна климатолошка станица у Дрнишу. Државни хидрометеоролошки завод Републике Хрватске у својим годишњацима и редовним публикацијама објављује податке и вредности за подручје града Шибеника.
Хидрографија Жупанија има добро развијену мрежу речних токова. Најважнија река је Крка дуга 72 -{km}-, која извире код Книна и улива се у Јадранско море код Шибеника. Њен природни почетак је поток Крчић, а важније притоке су Радљевица, Бутижница и Орашница са десне, и Косовчица, Марчинковица и Прашница са леве стране. Највећа лева притока Крке је река Чикола дуга 47 -{km}- са Врбом у изворишном делу, која се у њу улива низводно од Миљевца. Осим слива реке Крке, на простору Жупаније тече још један важан ток — Зрмања, и то у северозападном делу Жупаније, док река Цетина извире у њеном североисточном делу, поред села Цетина.
У Далмацији, а уједно и Шибенско-книнској жупанији налазе се два од три највећа језера у Хрватској: Вранско језеро површине 30 -{km²}- између Пировца и Биограда, на граници између Задарске и Шибенско-книнске жипаније, и Прокљанско, површине 11,5 -{km²}-, на реци Крки, близу Шибеника.
Живи свет 250п|мини|десно|Алепски бор У Шибенско-книнској жупанији је велика природна разноврсност станишта, флоре и фауне. На њеној територији простиру се два биома — биом умерених широколисних шума и средоземни биом,-{World Wildlife Fund: Ecoregions — Palearctic}- који су овде представљени са три екорегиона: динарским мешовитим шумама у северним деловима Жупаније и на већим надморским висинама, илирским листопадним шумама у приобаљу и на падинама планина и тиренско-јадранским шумама распрострањеним на острвима Жупаније.
Од биљних врста у приморском појасу, у екорегиону илирских шума, расте зимзелено дрвеће — црника, алепски бор и далматински црни бор. Нарочито је карактеристична вегетација обалског појаса од Пировца до Рогознице, где расте макија и гарига, тј. медитеранска вегетација жбунова. Од пољопривредних култура гаје се: маслине, агруми и винова лоза. У континенталном делу Жупаније срећу се у илирским шумама и храст медунац, црни и бели граб. На висинама преко 1.000 метара у динарским шумама јављају се храстови, буква и клека. Биљни свет острва је типично медитерански, са црником, алепским бором и склерофилним жбуновима. Море и морске обале настањује велики број алги.
Фауна Жупаније је изузетно богата. На копну живи велики број птица, гмизаваца, тј. велики број гуштера и сисара, пре свега вукова и медведа. Морска пространства настањују бројне врсте риба, а има и морских паса, као и других карактеристичних становника водених дубина.
Становништво thumb|350px|Старосна пирамида Шибенско-книнске жупаније према попису становништва 2011.
Према попису из 2011. у жупанији је живело 109.375 становника.