Ладислав Напуљски, негде именован као Владислав или Ласло (, ; 15. фебруар 1377 — 6. август 1414) је био краљ Напуља (1386—1389. и 1399—1414). Био је последњи мушки представник старије гране напуљских Анжујаца и неуспешни претендент на угарски престо (1386—1409).

Краљ Напуља

Син је Карла III Напуљског и Маргарите Драчке. Постао је 1386. краљ Напуља под регентством своје мајке. Током 1390—их константно се Луј II Анжујски супростављао његовој власти. Луј II Анжујски је био ривалски краљ и успео је 1390. да заузме Напуљ и истера Ладислава Напуљског, који поново враћа Напуљ под своју власт 1399. године.

Период владавине Ладислава Напуљског обележен је и јачањем краљевске власти. Пошто је то умањивало власт барона дошло је до сукоба, који су окончани убиством неколико барона.

Користи неред у Италији за територијално ширење

Антипапа Јован XXIII је проповедао крсташки рат против Ладислава Напуљског. Продавале су се индулгенције да би се скупила финансијска средства за крсташки рат против Ладислава. Јан Хус је у Чешкој критиковао продају индулгенција, и почео се томе супростављати. То доводи до хуситског покрета у Чешкој.

Постао је вешт политички и војни вођа, заштитник и контролор папства током власти папе Иноћентија VII. Погодовао му је неред, који је тада владао Италијом. Било је то раздобље Западне шизме. Ладислав Напуљски користи то раздобље сукоба, па шири своју власт на рачун папске државе.

Продаја Ласлове Далмације Млечанима

Од 1390. полаже право и на трон Мађарске и на Далмацију. Сигисмунд Луксембуршки је исто тако полагао право на мађарски трон и био је у томе и успешнији. Ладислав Напуљски је 1409. продао Млетачкој републици 9. јула 1409. град Задар, Новиград, Врану, острво Паг и своја права на Далмацију за 100.000 дуката.

Заузео је Фиренцу 1414, али куга је покосила добар део његове војске, па је био принуђен да напусти град. Започео је са грађењем ренесансних грађевина у Фиренци.

Био је и кнез Таранта од 1406. године. Прво је покушао да заузме грофовију Лече опсадом замка, али то му није успело, па је променио тактику, започео преговоре са грофицом од Лечеа. Оженио се грофицом, па је тиме постао кнез Таранта.

Умро је у Напуљу 6. августа 1414. године. Сматра се да је био отрован. Наследила га је сестра Јована II Напуљска, која је била последњи наследник старије линије Анжујске династије.

Породично стабло

Категорија:Рођени 1377. Категорија:Умрли 1414. Категорија:Краљеви Напуља Категорија:Анжујци