XXVIII Летње олимпијске игре су одржане 2004. године у Атини, у домовини модерног олимпизма Грчкој. Након што Атина изненађујуће није добила организацију игара 1996. године када је пала стогодишњица модерног олимпизма које су додељене Атланти, МОК је овај пут ипак изабрао Атину, између кандидата из листе ужег избора на којој су били Рим, Кејптаун, Стокхолм и Буенос Ајрес. У ширем избору су још били Истанбул, Лил, Рио де Жанеиро, Сан Хуан, Севиља и Санкт Петербург, али су они отпали већ раније.

мини|десно|250п|Олимпијски стадион у Атини за време церемоније отварања Игара.

Биле су то прве игре у историји на којима су наступиле све државе које су у том тренутку имале свој службени национални олимпијски савез и биле чланице МОК-а, укључујући дебитанте Источни Тимор и Кирибате, као и Србију и Црну Гору под тим именом. Иако је Атина имала доста проблема приликом припреме Игара, сва су борилишта упркос кашњењима у изградњи ипак била довршена на време за такмичења. Посебна је занимљивост да су нека такмичења била одржана на древном стадиону у Олимпији, па је рецимо забележено да је прва победница на древном борилишту у модерној ери била Кубанска бацачица кугле Јумилеиди Кумба.

Отварање је као што је то и уобичајено на Олимпијским играма било спектакуларно, уз учествовање бројних међународно признатих уметника, као што је исландска певачица Бјорк. Дефиле 202 нације учеснице је био организован према редоследу грчког алфабета. С обзиром да је уобичајено да дефиле отварају спортисти из Грчке, а затварају спортисти домаћина, овај пут је одлучено да дефиле започне само грчком заставом, а да грчки спортисти уђу на стадион последњи. Такође, стара традиција да Олимпијски пламен путује из Грчке према земљи домаћину Игара овај пут је модификована тако да је бакља након церемоније паљења направила обилазак по свету и онда се вратила на почетак.

Избор домаћина Атина је изабрана за град домаћин током 106. заседања МОК-а одржаног у Лозани 5. септембра 1997. године. Грчка престоница је скоро седам година пре тога, током 96. заседања МОК-а у Токију, у Јапану, изгубила своју понуду да организује Летње олимпијске игре 1996. септембра 1990. године. Под руководством Ђане Ангелопулос-Даскалаки, Атина је дала још једну понуду, овог пута за право да буде домаћин Летњих олимпијских игара 2004. Успех Атине у обезбеђивању Игара 2004. био је у великој мери заснован на привлачности ове понуде људским вредностима, историји Игара од античког и модерног доба и нагласку да је Атина стављена на кључну улогу коју би Грчка и Атина могле да играју у промовисању модерног олимпизма и олимпијског покрета. За разлику од понуде из 1996. која је виђена као арогантна када је град лицитирао, понуда из 2004. је хваљена због ниског обима, понизности, поштења и озбиљности, фокусиране поруке и стварнијег и детаљнијег концепта понуде. Током неуспешне понуде 1996. године, изнета је забринутост и критика – првенствено у вези са критичним темама о инфраструктурној спремности града, загађењу ваздуха, буџету и политизацији догађаја и њихових припрема. Накнадна успешна организација других догађаја као што су Медитеранске игре 1991., Светско првенство у одбојци 1994. за мушкарце, Светско првенство у мачевању 1994. и успешно Светско првенство у атлетици 1997., месец дана пре избора за град домаћин Олимпијских игара, била је кључна за ублажавање страха и забринутости спортске заједнице и неких чланова МОК-а због могућности Грчке да буде домаћин међународних спортских догађаја. Још један фактор који је допринео избору грчке престонице био је растући осећај међу неким члановима МОК-а да врате неке оригиналне вредности Олимпијаде на Модерне игре, компоненту за коју су сматрали да је изгубљена током Летњих олимпијских игара 1996. године.

Након што је водила у свим круговима гласања, Атина је лако победила Рим у петом и последњем гласању. Кејптаун, Стокхолм и Буенос Ајрес (задњи је добио право да буде домаћин Летњих олимпијских игара младих 2018.), три остала града која су ушла у ужи избор МОК-а, елиминисана су у претходним круговима гласања. Шест других градова је поднело пријаве, али је МОК одбацио њихове понуде 1996. године. То су били Истанбул, Лил, Рио де Жанеиро (задњи је 2009. године добио право да буде домаћин Летњих олимпијских игара 2016 ), Сан Хуан, Севиља и Санкт Петербург.

+ Избори у граду домаћину 2004 – резултати гласања Град Земља Рунда 1 Плеј оф 2 3 4 Атина 32 — 38 52 66 Рим 23 — 28 35 41 Кејптаун 16 62 22 20 — Стокхолм 20 — 19 — — Буенос Ајрес 16 44 — — —

Развој и припрема

Трошкови Летње олимпијске игре 2004. коштале су Владу Грчке скоро 9 милијарди евра. Организациони комитет Атине 2004 (АТХОК), одговоран за припрему и организацију Игара, завршио је своје пословање као компанија 2005. године са суфицитом од 130,6 милиона евра. Допринос државе укупном буџету АТХОК-а износио је 8% његових расхода у односу на првобитно предвиђених 14%. Укупни приход АТХОК-а, укључујући приход од улазница, спонзора, права на емитовање, продаје робе итд, износио је близу 2,1 милијарду евра. Највећи проценат тог прихода (38%) долази од медијских права. Према процени трошкова и користи утицаја Олимпијских игара у Атини 2004. коју је грчком парламенту у јануару 2013. представио министар финансија г-дин Јанис Стоурнарас, укупна нето економска корист за Грчку је била позитивна.

Министарство финансија Грчке известило је 2013. да су трошкови грчке државе за Олимпијске и Параолимпијске игре у Атини 2004, укључујући и инфраструктурне и организационе трошкове, достигли износ од 8,5 милијарди евра. У истом извештају се даље објашњава да је 2 милијарде евра од овог износа покривено приходима АТХОК-а (од улазница, спонзора, права на емитовање, продаје робе итд.) и да је још 2 милијарде евра директно уложено у унапређење болница и очување археолошких локалитета. Стога су нето инфраструктурни трошкови везани за припрему Олимпијских игара у Атини 2004. износили 4,5 милијарди евра, што је знатно ниже од пријављених процена, и углавном су укључивали дуготрајне инвестиције у основна средства у бројне општинске и саобраћајне инфраструктуре.

Што се тиче прихода, исти извештај процењује да су додатни порески приходи од приближно 3,5 милијарди евра произашли из повећаних активности изазваних Олимпијским играма у Атини 2004. у периоду од 2000. до 2004. године. Ови порески приходи су исплаћени директно грчкој држави, посебно у облику инкременталних доприноса за социјално осигурање, пореза на доходак и ПДВ-а које су платиле све компаније, професионалци и пружаоци услуга који су били директно укључени у Олимпијске игре. Штавише, наводи се да су Олимпијске игре у Атини 2004. имале велики утицај на економски раст на грчку економију, према речима грчког министра финансија, да „као резултат анализе трошкова и користи долазимо до закључка да је било нето економске користи од Олимпијских игара“.

Поређење са другим олимпијским играма Цена по спортском догађају за Атину 2004. била је 9,8 милиона долара. Ово се пореди са 14,9 милиона долара за Рио 2016, 49,5 милиона долара за Лондон 2012, и 22,5 милиона долара за Пекинг 2008. Просечна цена по догађају за Летње игре од 1960. је 19,9 милиона долара.

Цена по спортисти за Атину 2004. била је 0,3 милиона долара. Ово се пореди са 0,4 милиона долара за Рио 2016, 1,4 милиона долара за Лондон 2012, и 0,6 милиона долара за Пекинг 2008. Просечна цена по спортисти за Летње игре од 1960. је 0,6 милиона долара.

Прекорачење трошкова за Атину 2004. било је 49%, мерено у реалном износу од понуде за домаћина Игара. Ово у поређењу са 51% за Рио 2016. и 76% за Лондон 2012. Просечно прекорачење трошкова за Летње игре од 1960. је 176%.

Изградња Крајем марта 2004. неки олимпијски пројекти су и даље каснили, а грчке власти су објавиле да се кров који је првобитно предложен као опциони, небитни додатак Центру за водене спортове, више неће градити. Главни олимпијски стадион, објекат одређен за церемоније отварања и затварања, завршен је само два месеца пре отварања Игара. Овај стадион је употпуњен стакленим кровом на увлачење који је дизајнирао шпански архитекта Сантјаго Калатрава. Исти архитекта је пројектовао и Велодром и друге објекте.

Инфраструктура, као што је трамвајска линија која повезује места у јужној Атини са центром града, и бројна места знатно су каснила само два месеца пре почетка Игара. Међутим, темпо припрема који је уследио учинио је журбу да се заврше стадиони у Атини једним од најтежих у историји Олимпијаде. Грци су, не узнемирени, тврдили да ће успети да то све изграде на време. До јула и августа 2004. године, сви објекти су испоручени: у августу је Олимпијски стадион званично завршен и отворен, придружио се или је претходио званичном завршетку и отварању других објеката у оквиру Олимпијског спортског комплекса у Атини (ОАКА), и спортских комплекса у Фалиру и Хелинику.

Крајем јула и почетком августа, атински трамвај је постао оперативан, а овај систем је обезбедио додатне везе са већ постојећим везама између центра Атине и њених заједница на обали дуж Саронског залива. Ове заједнице су укључивале лучки град Пиреј, Агиос Космас (место где су се одржавала такмичења у једрењу), Хелинико (место старог међународног аеродрома који је сада био место за мачевање, стазу за кану/кајак слалом, Олимпијску кошаркашку арену Хелинико са 15.000 седишта и стадион за софтбол и бејзбол), и Олимпијски комплекс приморске зоне Фалиро (место терена за теквондо, рукомет, одбојку у дворани и одбојку на песку, као и новореконструисани стадион Карајскакис за фудбал). Надоградња Атинског обилазног пута је такође испоручена тачно на време, као и надоградња аутопута који повезује централну Атину са периферним областима као што су Маркопуло (место стрељачких и коњичких места), новоизграђени међународни аеродром, Шинијас (локација одржавања веслања), Маруси (место ОАКА), Парнита (место Олимпијског села), Галаци (место ритмичке гимнастике и стоног тениса) и Вулијагмени (место одржавања триатлона). Надоградња атинског метроа је такође завршена, а нове линије су постале оперативне средином лета.

ЕМИ је објавио Unity, званични поп албум Олимпијских игара у Атини, уочи Олимпијаде. Садржи доприносе Стинга, Ленија Кравица, Мобија, Destiny's Child и Аврил Лавињ. ЕМИ се обавезао да ће донирати 180.000 америчких долара са албума УНИЦЕФ -овом програму за ХИВ/АИДС у подсахарској Африци.

Током радова на објектима погинуло је најмање 14 особа. Већина ових људи није била из Грчке.

Пре Игара, грчко хотелско особље организовало је серију једнодневних штрајкова због спорова око плата. Они су тражили значајну повишицу за период који покрива догађај који се одржава. Протестовали су и болничари и возачи хитне помоћи. Тврдили су да имају право на исте олимпијске бонусе обећане њиховим колегама из безбедносних снага.

Штафета десно|мини|Церемонија паљења пламена уприличена је као пагански избор, са расплесаним свештеницама. Церемонија паљења олимпијског пламена одржана је 25. марта 2004. године у Древној Олимпији. По први пут икада, пламен је путовао око света у штафети до разних градова домаћина летњих Олимпијских игара (прошлости и будућности) и других великих градова, пре него што се вратио у Грчку.

Маскоте Маскоте су традиција на Олимпијским играма од Зимских олимпијских игара 1968. у Греноблу у Француској. Олимпијске игре 2004. имале су две званичне маскоте: Атину и Аполона. Сестра и брат су добили име по Атини, богињи мудрости, стратегије и Аполону, богу светлости и музике. Били су инспирисани древним даидалама, које су биле лутке играчке које су такође имале религиозне конотације.

Емитовање Athens Olympic Broadcasting је служило као емитер домаћин за игре, пружајући преко 35.000 сати покривености за преко 300 телевизијских канала широм света. Локална права на игре држао је ЕРТ који је своја три канала ( ЕТ1, НЕТ и ЕТ3 ) посветио више од 24 сата покривености Олимпијаде.

Онлајн покривеност