Велика четворка је детективски роман Агате Кристи први пут објављен у Великој Британији од стране издавачке куће "Вилијам Колинс и синови" 27. јануара 1927. годинеThe Publishers' Circular and Booksellers Record 15 January 1927 () и у САД од стране издавачке куће "Dodd, Mead and Company" касније исте године. У роману се појављују Херкул Поаро, Артур Хејстингс и инспектор Џап. Британско издање коштало је седам шилинга и шест пенија, а америчко 2 долара.
Састав романа је другачији од осталих прича о Поароу јер је почео од дванаест кратких прича (једанаест у САД) које су одвојено објављиване. Ово је прича о међународним интригама и шпијунажи што је отворило могућност Кристијевој за шпијунске приче.
Поставка Почетна поглавља смештена су у стану Херкула Поароа у Лондону. Постоји неуспело путовање железницом до Јужног Хамптона и повратно путовање у Лондон. Затим следи посета неименованом селу у Девону које се налази у близини Дартмура. Село Чобам које Поаро следеће посећује постоји у Сарију. Радња се затим сели у Француску, у област Паси у Паризу, а затим назад у Уједињено Краљевство на измишљено место Хатон Чејс, седиште војводе од Лоамшира након чега следи посета на Ханфордском тржишту у Вустерширу. Приповедање се затим враћа у Лондон и у лондонску Кинеску четврт. Ту је и посета ресторану у Соху, а затим у иностранству у Белгији. Постоје два путовања на океанским бродовима. На крају следи путовање железницом од Лондона до Париза и одатле до Јужног Тирола у Италији.
Радња
Неочекивани гост Капетан Артур Хејстингс враћа се у Енглеску после годину и по дана у Аргентини. Он намерава да посети свог старог пријатеља Херкула Поароа и потресао се када је открио да се Поаро спрема да крене у Јужну Америку. Поаро жели да оде у Рио де Жанеиро где га чека његова најновија странка Ејб Рајланд. Међутим, скори Поароов одлазак морао је бити одложен. Неочекивани посетилац по имену Мајерлинг ушао је у Поароову собу. Поаро нема појма како је тај мушкарац ушао у стан на спрату. Можда кроз прозор спаваће собе који је, међутим, на извесној удаљености од земље. Човек је од главе до пете прекривен прашином и блатом. Мршав је као да је дуго био у затвору и није јео. Срушио се на под. Једини наговештај онога што жели је то што је изговорио Поароово име (његове једине речи) и писање броја 4, много пута.
Када Хејстингс помиње Велику четворку, а човек почиње да говори о међународном злочиначком картелу тог имена. Он мало познаје вођу четворке и говори им да је број 1 кинески политички мозак по имену Ли Ченг Јен. Он представља мозак Велике четворке. Број 2 се обично не именује, али је представљен као '$' или две пруге и звездом тако да је вероватно Американац и представља богатство. Број 3 је Францускиња, а број 4 је "уништитељ" и иначе непознат.
Поаро и Хејстингс позивају лекара који прегледа болесника и преписује му одмор. Поаро и Хејстингс остављају човека на бригу Поароовој домаћици и крећу да ухвате воз за Јужни хамптон. Током путовања, Поаро сумња да је његов задатак у Јужној Америци био изговор да га склоне с пута. Одлучујући да га у Енглеској чека случај, Поаро прекида путовање. Он и Хејстингс користе предност заустављања на отвореном терену да би изашли из воза и враћају се у Лондон колима, али проналазе свог посетиоца мртвог.
Човек из луднице Стигао је лекар. Долази непозван човек који тврди да ради у лудници и да је у потрази за одбеглим затвореником. Он препознаје мртвог човека као дотичног бегунца, а затим одлази. Поаро зове лудницу и сазнаје да у последње време није било бекстава. Џап убрзо долази и препознаје мртвог човека као Мајерлинга, истакнуту личност из Тајне службе који је нестао пет година раније. Поаро пита Хејстингса да ли је отворио прозор на шта Хејстингс одговара да није. Поаро испитује човека и саопштава да су Мајерлингу била запушена уста и да је отрован удисањем "прусинске киселине" (цијановодоника). Казаљке на зидном сату окренуте су на 4 сата и Поаро схвата да је убица био човек из луднице. Он је био "Уништитељ".
Још нешто о Лију Ченгу Јену Поаро и Хејстингс посећују богаташа Џона Инглса како би се распитали о Лију Ченгу Јену и Великој четворци. Он је видео поруку од рибара који му је тражио неколико стотина фунти да се сакрије од Велике четворке. Такође је чуо приче о четворици мушкараца који су се супротставили Лију Ченгу Јену и који су побијени убодом ножем, тровањем, струјним ударом и колером и чуо је сличну причу о хемичару који је изгорео у свом дому. Порука је стигла из Хопатона па Поаро, Хејстингс и Инглс одлазе у Хопатон и откривају да је човек који је написао белешку, господин Џонатан Воли, убијен.
Постоје два осумњичена: његова служавка Бетси и његов слуга Грант. Воли је ударен по глави, а затим му је пререзан гркљан, а неке његове фигуре од жада су покрадене. Грант је главни осумњичени јер су његови крвави отисци стопала пронађени по соби, фигуре од жада су биле у његовој соби, а крв је на кваки његове собе. Грант је такође под сумњом јер је раније био у затвору: овај посао је добио преко друштва за помоћ затвореницима.
Значење овчијег бута Поаро проналази смрзнути овчији бут који га веома занима. Поаро претпоставља да је убица био младић који је ушао, убио Волија и отишао. Одећа му је била мало крвава. Поаро разговара са Грантом и пита га да ли је двапут улазио у собу да узме фигуре од жада. Када је одговорио одрично, Поаро открива да нико није приметио убицу јер је дошао месарским комбијем. Овчетина се не испоручује недељом, а да је испоручена у суботу не би била смрзнута. Човек који је Гранту дао овај посао, Поаро претпоставља, био је број 4.
Нестанак научника Поаро упознаје Хејстингса са капетаном Кентом који им говори о потонућу многих америчких бродова након јапанског земљотреса. После тога су похапшени многи преваранти који су се позивали на Велику четворку. Потоњи су произвели облик бежичне енергије способан да усмери сноп велике жестине на било које место. Британски научник Халидеј био је близу успеха на овом истом концепту када је отет током посете Француској. Халидејева жена говори Поароу да је њен муж отишао у Париз да разговара са неким људима повезаним са његовим послом. Међу њима је била и угледна француска научница мадам Оливије. Халидеј је посетио госпођу Оливије. Од ње је отишао у шест сати, вечерао сам у неком ресторану и вратио се у свој хотел. Следећег јутра је изашао и од тада га нико није видео.
Жена на степеништу Поаро одлази у Париз са Хејстингсом. Поаро и Хејстингс посећују госпођу Оливије и испитују је. По одласку су видели даму под велом. Она се склања да их пропусти. Поаро затим објашњава Хејстингсу како је Халидеј отет: одлазио је када га је сустигла нека дама и рекла му да госпођа Оливије жели поново да разговара са њим. Увела га је у уску уличицу, а затим у врт говорећи му да је вила госпођу Оливије са десне стране. Тада је Халидеј отет. У вили, Поаро тражи да разговара са женом која је управо ушла. То је грофица Вера Росаков. Када се суочила са Поароовим објашњењем, она зове отмичаре да врате Халидеја назад у хотел. Када се Халидеј вратио, био је превише уплашен да би говорио. Онда човек у огртачу, један од Велике четворке, покушава да убеди Поароа да прекине истрагу. Хејстингс улази у малу борбу са странцем који затим измиче Поароу, њему и управнику хотела вештим извлачењем.
Крадљивци Радијума Мадам Оливије говори Поароу да су се два мушкарца провалила у њеној лабораторији и покушала да јој покраду залихе Радијума. Поаро и Хејстингс се укрцавају у воз и у збрци због квара сигнала који је проузроковао Поароов пријатељ враћају се у вилу мадам Оливије да пронађу лопове. Упадају у заседу насилника, а за Оливијеову се открива да је број 3. Она говори да ће њих двоје помрети од њених руку како би спречила њихово даље мешање. Међутим, Поаро јој говори да његова цигарета садржи отровну стрелицу, а Оливијеова одвезује Хејстингса који одвезује Поароа и везује и запушава уста Оливијеовој.
У кући непријатеља Поаро и Хејстингс добијају писмо од Ејба Рајланда који је иживциран на Поароа што је одбио његову понуду. Поаро говори Хејстингсу да је Ејб Рајланд број 2, амерички милионер. Рајланд ускоро објављује вест да тражи ефикасну тајницу или тајника, а Хејстингс добија посао представљајући се као капетан Невил. Постаје сумњичав према послушнику Дивсу и сазнаје да је Рајланд примио шифровано писмо у којем му се говори да иде у каменолом у једанаест сати. Хејстингс шпијунира Рајланда, али га хватају Рајланд и Дивс који чекају Поароа. Када ја Поаро стигао, он упада у заседу Рајланда и Дивса уз помоћ десет полицајаца Скотланд Јарда. Рајланд је пуштен када је његов слуга обавестио полицију да је све то била само опклада, а Поаро схвата да је слуга био број 4.
Загонетка Жутог јасмина Месец дана касније, Поаро и Хејстингс напуштају Лондон како би истражили смрт господина Пејнтера у Вустерширу. Он има шест кинеских слугу као и свог телохранитеља Аха Линга за којег се Поаро занима. Када је Пејнтеру позлило после јела, позван је доктор Квентин који је рекао Пејтеровом братанцу Џералду да је дао Пејнтеру хиподермичку инекцију и наставио да поставља чудна питања о слугама. Пејнтер је пронађен мртав следећег јутра у соби закључаној изнутра. Чинило се да је пао са столице на грејалицу, а лекар је био крив што га је оставио у таквом положају.
Пре своје смрти, Пејнтер је мастилом написао „жути јасмин“ на својим новинама (жути јасмин је биљка која расте по целој кући). Пентер је такође под овим речима нацртао две линије под правим углом – знак сличан почетку броја 4. У истрази, Квентин долази под сумњу: он није био Пејнтеров редовни лекар, а његово сећање на догађаје је упитно. Према његовим речима, чим су врата затворена, Пејнтер му је рекао да се уопште не осећа лоше, али да му је укус карија чудан.
Истрага у Крофтлендсу Тврдило се да је Квентин Пејнтеру убризгао стрихнин, а не наркотик. Кари је испитан, а испитивање је показало да садржи смртоносну количину опијума што указује на телохранитеља Аха Линга који га је припремио. Инспектор Џап говори Поароу и Хејстингсу да је кључ пронађен у близини разваљених врата и да је прозор био откључан. Џап верује да је лице жртве угљенисано како би се прикрио идентитет мртвог човека, али Поаро верује да је човек Пејнтер. Поаро открива да је др. Квентин био број 4 и да је ушао у кућу и дао Пејнтеру инекцију жутог јасмина уместо стрихнина. Закључао је врата и изашао кроз прозор, а касније се вратио да стави опијум у узорак карија, баци Пејнтера на грејалицу и украде рукопис - разлог убиства.
Шаховски проблем Месец дана касније, Џап обавештава Поароа о још једној тајанственој смрти — смрти шаховског велемајстора Гилмора Вилсона који се срушио и умро од срчаног удара док је учествовао у партији са другим играчем, др. Саварановим. Џап сумња да је отрован и да је отров био намењен Саваронову, бившем револуционару у Русији који је побегао од бољшевика и за кога се веровало да је умро током револуције до његовог доласка у Енглеску. Претходно је неколико пута одбио да игра партију шаха са Вилсоном, али је на крају попустио. Партија се одиграла у Савароновљевом стану, а пратило ју је најмање десетак људи.