Pojam privatne bezbednosti potiče od reči policija i engleskog termina „Policing“ koji se može prevesti kao policijsko delovanje. Policija podrazumeva posebnu državnu službu koja između ostalog ima svoju socijalnu funkciju. Ta funkcija se može odrediti kao prevencija, otkrivanje i pružanje uslužnih funkcija. Ovakvo određivanje pretpostavlja da socijalnu funkciju policije mogu obavljati i nedržavni organi.Picard Etienne, ,,La notion de la police administrative“, publikacija Univerziteta Rouen, Mont Saint Aignan Francuska 1986,
Sa druge strane policijsko delovanje se određuje kao : „Skup svih delatnosti različitih institucija, ustanova i organa koje se sprovode prevashodno sa ciljem zaštite bezbednosti i borbe protiv kriminaliteta u preventivnom i represivnom smislu“.Vujaklija Milan, Leksikon stranih reči i izraza, prosveta ,Beograd, Postoje različite klasifikacije policijskog delovanja (eng. Policing), pri čemu jedna od klasifikacija jeste „-{Public policing}-“ i „-{Private policing}-“. Public policing se odnosi na policjsko delovanje policije kao državnog organa a Private policing podrazumeva policijsko delovanje privatnih organizacija.Labović Dejan, Privatna bezbednost pravna i socijalna dimenzija, Inovacioni centar fakulteta bezbednosti, Beograd,
Zoran Kesić definiše privatno policijsko delovanje u širem i u užem smislu:
U širem smislu se definiše na sledeći način: „Kao skup organizovanih oblika delovanja dobrovoljnog i komercijalno usmerenog nedržavnog osoblja čije primarne delatnosti uključuju suprotstavljanje kriminalnom ponašanju“, (u ovom slučaju policijsko delovanje podrazumeva dobrovoljno učešće građana, privatno obezbeđenje, privatna detektivska delatnost).
U užem smislu se definiše: „Kao skup pravno utemeljenih delatnosti, profesionalnog tipa, van okvira nadležnosti državnih organa, koje su organizovane radi pružanja određenih usluga zaštite lične i imovinske sigurnosti građana i prikupljanja informacija po narudžbini“, (u ovom slučaju policijsko delovanje podrazumeva ugovorno obezbeđenje, unutrašnje obezbeđenje, privatnu detektivsku delatnost).Prema: Kesić Zoran, Privatni sektor u kontroli kriminaliteta, Dosije studio, Beograd 2009, pp. 11-15
Definicija pojma privatne bezbednosti i podela Ne postoji opšta definicija pojma već se definicije razlikuju u zavisnosti od države, autora i istorijskog momenta. U tom smislu definicija privatne bezbednosti se može gledati u užem i u širem smislu:
U širem smislu se određuje kao: „Skup organizovanih oblika delovanja dobrovoljnog ili komercijalno usmerenog nedržavnog osoblja, sa ciljem ostvarivanja sopstvene zaštite ili zaštite drugih, kao i zaštite odgovarajućih lica, prostora, objekata, poslovanja ili delatnosti“.Prema: Stajić Ljubomiru, Osnovi sistema bezbednosti, Pravni fakultet, Novi Sad
U užem smislu definiše se kao: „Skup pravno utemeljenih delatnosti, van nadležnosti državnih organa, čiji su nosioci organizovani radi profesionalnog pružanja usluga zaštite lične i imovinske sigurnosti i prikupljanja informacija, na ugovornoj osnovi“.
Dapčević-Marković Ljiljana, Pravo privatne bezbednosti, Fakultet za poslovni menadžment, Podgorica (2010). стр. 33 Isto kao i definicija i podela privatne bezbednosti zavisi od države i autora. U Srbiji se privatna bezbednost može podeliti na osnovu poslova koji se obavljaju na: Poslove fizičko tehničkog obezbeđenja- obezbeđivanje objekata, lica, transporta novčanih sredstava i drugih dragocenosti, obezbeđenje javnih skupova, planiranje, projektovanje i ugradnja sistema tehničke zaštite. Detektivske poslove Krstić Ostoja, Kriminalistička prevencija i prognostika, Visoka škola unutrašnjih poslova, Banja Luka Neki drugi autori privatnu bezbednost u Srbiji dele na sledeći način: Privatno obezbeđenje Privatna istražiteljska delatnost Delovanje građanaДапчевић-Марковић Љиљана, Право приватне безбедности, Факултет за пословни менаџмент, Подгорица Pri čemu se delovanje građana javlja kao nov oblik koji služi za sprečavanje stvaranja opasnih i rizičnih mesta i kvartova i smanjenje straha građana. U razvoju delovanja građana postoje dve faze: U prvoj dominantan oblik policijskog funkcionisanja je od strane građana (sistem poverene zaštite zajednice). Druga faza podrazumeva bezbednosno delovanje građana kao dopuna redovnom policijskom delovanju (građani dobrovoljci, susedsko nadziranje, patrola građana).
Vidovi delovanja subjekata privatne bezbednosti Kriminalitet je društveno-negativna i složena pojava koja se ispoljava u raznim oblicima i svim fazama razvoja društva. Posebna odlika savremenog kriminaliteta je masovnost i postojanje tamne brojke. Veliki broj izvršenih krivičnih dela sa poznatim i nepoznatim izvršiocima i organizivanih izvršilaca u vršenju krivičnih dela sve je prisutnija karakteristika kriminaliteta. Karakteristike savremenog kriminaliteta ukazuju na visok stepen društvene opasnosti i otežanost njegovog otkrivanja i obezbeđenja dokaza. S toga, samo organizovana preventivna i represivna delatnost svih subjekata bezbednosti, samim tim i subjekata privatne bezbednosti, odnosno službi fizičko-tehničke zaštite može doprineti sprečavanju izvršenja mnogih oblika kriminalne delatnosti i drugih štetnih radnji, što zahteva adekvatnu saradnju i koordinaciju svih nadležnih subjekata. Matić Goran, Osnovi fizičko-tehničkog obezbeđenja, Privredna komora Srbije, Beograd
Preventivna i represivna delatnost su međusobno povezane i ispoljavaju se u kontinuitetu, tako da se sinhronizovanim ostvarivanjem preventivne funkcije vrši direktan uticaj na represiju.
Preventivna delatnost deluje na same uzroke kao kriminogene faktore raznih vidova kriminaliteta i sprečava izvršenje konkretnih krivičnih dela, otklanjajući, odvraćajući i sprečavajući oblike i nosioce ugrožavanja bilo koje vrste.Daničić Milan, Stajić Ljubomir, Privatna bezbjednost, VŠUP, Banja Luka U sprovođenju preventivne aktivnosti subjekti obezbeđenja preduzimaju sledeće preventivne mere: Čuva i obezbeđuje objekat i imovinu u njemu od svih vidova napada, otuđivanja, prisvajanja i uništenja; Uočava, otkriva i sprečava pojave koje predstavljaju potencijanu opasnost; Onemogućava pristup neovlašćenim licima u krug objekta u ulazak u sam objekat.
Najčešći oblici preventivnog delovanja subjekata bezbednosti su: patroliranja, pregled vozila I prtljaga, legitimisanje, osmatranje objekta I lica, davanje obaveštenja I upozorenja, kontrola signalizacije I sredstava za osvetljavanje objekata.Tatomirović Dragan, Praktikum za obavljanje poslova zaštite imovine i lica sa pravilom vršenja službe, Revija „Detektiv”, Beograd (1997). стр. 18-21
Represivna delatnost ne uklanja uzroke već se njenom primenom deluje na posledice, u situacijama kada je nedozvoljeno delo već izvršeno, u vezi sa čim se upotrebljavaju sredstva prinude, kontrole i kažnjavanja. Represivne mere koje subjekti obezbeđenja po pravilu primenjuju pošto su iscrpljene preventivne mere su: Zabrana pristupa u objekt ili poslovni prostor; Izdavanje naređenja za napuštanje lica iz objekta ili određenog prostora; Upotreba fizičke snage; Upotreba vatrenog oružja; Privođenje u službene prostorije radi predaje nadležnim organima; Zadržavanje na mestu izvršenja krivičnog delaTatomirović Dragan, Praktikum za obavljanje poslova zaštite imovine i lica sa pravilom vršenja službe, Revija „Detektiv”, Beograd 1997. Str. 18-21
Privatno obezbeđenje U literaturi o privatnoj bezbednosti nema jedinstvenog stava u vezi definisanja i određivanja sadržaja pojma privatno obezbeđenje. Najčešće razlike u definisanju ovog pojma,privatno obezbeđenje, uključuje fokus radnih zadataka, uticaj profita i klijenata, kao i uključivanje domena proizvodnje, distribucije i montaže opreme i tehnologije.
U teoriji se ponekad termin privatno obezbeđenje izjednačava sa terminom privatna policija. Međutim, ovi termini nisu sinonimi, već je privatno obezbeđenje jedan od oblika privatne bezbednosti, i u pojedinim zemljama podskup privatne policije koja se fokusira na funkcije održavanja reda. U tom smislu, privatno obezbeđenje je industrijska grana koja pruža usluge u obezbeđenju lica, imovine i poslovanja, i za njih ne postoji zakonom propisana obaveza organizovanja sistem obezbeđenja od strane vojske ili policije. Furst J. Alexander, State regulation of private police and security agents – Study, Bowling Green State University, Bowling Green OH 2009,
Zbog nedostatka emirijskih studija, ne postoji pecizna slika za karakteristike i razlike među zemljama u pogledu privatnog obezbeđenja. Ekspanzija privatne bezbednosti a samim tim i privatnog obezbeđenja, dogodila se kad i porast kriminala, nasilja i osećaja nesigurnosti, kao i porast privatne imovine na unutrašnjoj I međunarodnoj areni.
Kao razlozi nastanka privatnog obezbeđenja u svetu, pojedini autori navode dva pritiska s kojima su se države susrele tokom 70ih godina XX veka. Prvi pritisak je bio odraz negativne međunarodne ekonomske klime, nacionalne ekonomije dolaze u eru recesije i budžetskih ograničenja. Drugi pritisak, navode, bio je neodrživ rast javnih usluga u društvu.Prema: Marglin A. Stephen, Schor B. Juliet (eds), The Golden Age of Capitalism: Reinterpreting the Postwar Experience, Clarendon Press. Oxford UK. (1991). стр. 7-8.
Međutim, savremena teorijska istraživanja pokazuju da postoje tri glavna razloga za nastajanje privatnog obezbeđenja: Prvi razlog bio je kraj Hladnog rata. Veliki broj ljudi sa završenom vojnom obukom odgovarao je zahtevima industrije privatne bezbdnosti. Drugi razlog je taj što su bezbednosne usluge i vojne operacije postale vremenom sve više sofisticirane i tehnološki usavršene. To je uslovilo distribuciju i ugradnju modernih tehničkih sredstava i sistema Treći razlog je normativni pomak industrije privatne bezbednosti koji se vezivao za pretpostavku da je privatni sektor bezbednosti i efikasniji i efektivniji. Savremeno privatno obezbeđenje predstavlja relativno originalni izazov za javnost, koji karakteriše ekonomska kalkulacija i normativna regulacija njegovih komponenti u razvijenim zemljama.Poslovne kompanije i organizacije oslanjaju se na širok spektar funkcija privatnog obezbeđenja, kroz zaštitu zaposlenih i imovine, sprovođenj istraga, vršenja provera budućeg kadra, obezbeđenja sigurnosti informacione tehnologije... Prema: Strom Kevin, Berzofsky Marcus, Shook-Sa Bonnie, Barrick Kelle, Crystal Daye, Horstmann Nicole, Kinsey Susan, The Private Security Industry: A Review of the Definitions, Available Data Sources, and Paths Moving Forward, RTI International, Research Triangle Park NC, 2010,
Privatno obezbeđenje u sistemu nacionalne bezbednosti Republike Srbije postoji u širem i užem smislu. Subjekti privatnog obezbeđenja u širem smislu su: Narodna Skupština Republike Srbije; Predsednik Republike Srbije; Savet za nacionalnu bezbednost; Vlada, sudovi i tužilaštvo. Što se tiče subjekata u užem smislu, tu spadaju: Sistem odbrane; Ministarstvo unutrašnjih poslova; Bezbednosno-obavštajni sistem; Privremeno formirani organi i koordinaciona tela za pojedine krize; Subjekti iz oblasti privatnog obezbeđenja; I druge nevladine i državne institucije, mediji, pravna lica i građani.
Pojam privatnog obezbeđenja Neki autori pod pojmom privatno obezbeđenje podrazumevaju sveukupnost aktivnosti, usluga, mera i sredstava namenjenih za zaštitu privatne svojine, informacija i lica,a koje se nude u okvirima privatnog tržišta.